ESKOBAR SE OGLASIO NAKON SASTANKA SA VUČIĆEM: Uskoro novi sastanak u Briselu, formiraćemo ZSO sa ili bez Kurtija

Specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar ocenio je da je imao veoma konstruktivne razgovore sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem u Beogradu o francusko-nemačkom predlogu za rešavanje pitanja KiM i dodao da bi naredni susret pregovarača u Briselu mogao da se desi uskoro.

Na prvom mestu, dijalog nije ni prestajao. Izazov je bio to što je postao instrument za rešavanje kriza i želimo da ga ponovo vratimo na strateški nivo na osnovu francusko-nemačkog predloga. Mi mislimo da je taj predlog dobar. SAD potpuno podržavaju taj predlog i želimo da bude dobro rešenje za obe zemlje. Drugim rečima, želimo da otvori evropsku perspektivu za obe zemlje, otvori mogućnost za veću saradnju ne samo sa Evropom, već i regionom i SAD.

Imamo li datum sledećeg susreta u Briselu?

Formalno ne, ali o tome se razgovara i trebalo bi da se desi vrlo, vrlo uskoro.

Pomenuli ste francusko-nemački predlog. Gospodin Vučić je rekao posle sastanka sa međunarodnim predstavnicima da su mu predstavljeni potencijalni problemi i izazovi ako ne prihvati evropski predlog. Možete li da nam kažete koji su to posledice i da li je Vučić zapravo prihvatio predlog?

Ne želim da govorim o diskusijama koje se vode u kontekstu dijaloga, ali mogu da kažem da smo detaljno razgovarali o tome koje su posledice za region ako ne napreduje. Da ima otvorenu ranu i zamrznuti konflikt koji zapravo i nije zamrznut, da zajednica na severu Kosova živi u tenzijama, sa barikadama i pod pritiskom, ljudima koji su zabrinuti...

O tome smo razgovarali. I to želimo da rešimo u kontekstu dijaloga. Mislim da smo imali dobar razgovor i da svi razumemo koji su izazovi ako nastavimo ovako kako smo radili do sada... Mislim da smo danas mnogo napredovali. Razgovori su bili veoma, veoma konstruktivni i mislim da imamo dobru osnovu za dalje.

"Konstruktivni" u smislu da će dijalog biti nastavljen na osnovu francusko-nemačkog predloga?

Da, taj predlog je sada na stolu. E sada, kako ćemo ispregovarati aneks o implementaciji, to je druga priča. Srbija učestvuje 50 odsto u tom procesu i ne treba se ničeg plašiti. Mislim da ovaj predlog otvara mnoge prilike.

Veoma ste odlučno govorili o tome da gospodin Kurti mora da ispuni obavezu i formira Zajednicu srpskih opština. Gospodin Kurti je takođe veoma odlučno rekao više puta da to neće učini. Šta će biti na kraju?

Jedna osoba i jedna stranka ne mogu da odustanu od sprovođenja pravno obavezujućih tačaka, to je fakat. Mi ćemo to uraditi, ja ću to uraditi tako što ću naći partnere, ima mnogo ljudi koji bi želeli da vide bolje odnose između Srba na severu i ostatka zemlje. Ovog meseca ćemo početi da pričamo sa ljudima koji imaju dobre ideje, mi zapravo razgovaramo o učionicama, sakupljanju otpada, službi hitne pomoći, ništa što bi trebalo da zaplaši. Razgovaramo o tome kako da sever Kosova napravimo funkcionalnijim i bolje povezanim sa vladom u Prištini. Mi ćemo to uraditi, a pitanje je u kom će trenutku Kosovo shvatiti da međunarodna zajednica očekuje i zahteva od njih da to urade.

Ako sam Vas dobro razumela, rekli ste da ćete Vi to uraditi ako Kurti ne bude hteo?

Mi ćemo započeti nacionalni razgovor o tome šta ispunjenje te obaveze znači za narod na Kosovu. I oni se pitaju, ima organizacija civilnog društva, tink tenkova, studentskih udruženja koja žele da vide pozitivan razvoj situacije na Zapadnom Balkanu.

Ako gospodin Kurti na kraju formira ZSO, da li je to način da se ohrabri Srbija da načini korak ka prihvatanju francusko-nemačkog predloga?

Za početak, hoću da kažem da te dve stvari nisu u potpunosti povezane. ZSO je postojeća obaveza i mora da se implementira. Francusko-nemački predlog je veoma dobar predlog koji obema zemljama omogućava napredak ka održivom miru. I na tome ćemo simultano raditi i potrebne su nam obe stvari.

Predsednik Vučić je nedavno rekao da je zahvalan na podršci Rusiji, ali da Srbija ne podržava agresiju na Ukrajinu i da Donbas i Krim smatra ukrajinskim. Ipak, Beograd ne uvodi sankcije Rusiji. Mnogo se govori o političkim posledicama, čuli smo i poruku Evropskog parlamenta. Da li su moguće i neke posledice u pogledu stranih investicija sa Zapada, da li će kompanije želeti da ulažu u Srbiju ako ostane na ovoj strani istorije?

Mislim da će biti posledica. Mislim da se šteti imidžu Srbije kao zapadne zemlje. Istina je da nas kompanije pitaju da li je Srbija pod sekundarnim sankcijama, da li Srbija solidan partner, neko na koga mogu da računaju na duže staze? Jer kompanije ne traže sigurnost, već predvidivost, a ovo unosi dozu nepredvidivosti. Moj savet je da treba da se pridružite Zapadu u implementiranju svih mera i sankcija i tako Srbija ne bi bila izuzetak u regionu.

Da li su, prema vašim informacijama, ljudi iz Rusije učestvovali u tenzijama na Kosovu i na barikadama?

Nemam nikakve konkretne informacije, samo sam čuo glasine. Ali, barikadama i tenzijama na Kosovu nije potrebna Rusija da bi ih učinila gorim, one su već loše.

Gospodin (Derek) Šole je iskazao zabrinutost zbog navoda da ruska plaćenička grupa Vagner regrutuje ljude u Srbiji i drugim zemljama. Gospodin Vučić je to demantovao, kao i gospodin Jevgenij Prigožin, šef Vagner grupe, u odgovoru Glasu Amerike. Kakve su Vaše informacije o tome?

Derek Šole je to najbolje rekao. Rekao je da Vagner ima veoma maligni uticaj širom sveta. Loše je za bilo koju zemlju da to radi. Ovde je to nelegalno. Vlada Srbije je jasna tim povodom, kao i naša. Ako ima toga, potrebno je da se zaustavi i vlada to treba krivično da goni. Imamo njihovu rešenost da će to da urade. To je dobro…

Nemate konkretne informacije… Ili nećete da kažete?

Nemam neke konkretne primere. Čuli smo iste priče kao i vi, iste glasine. Videli smo iste stvari. Predsednik Vučić je to podelio sa nama, dao je izjavu u kojoj to demantuje.

(Kurir.rs/Kosovo online)