Uprkos jednoglasju najmoćnijih međunarodnih aktera da Zajednica srpskih opština mora biti formirana, kosovski premijer Aljbin Kurti nastavlja sa svojom politikom zabijanja glave u pesak. Sa koliko urgencije se prilazi ispunjavanju ove obaveze najbolje govori potez američke ambasade u Prištini da za 31. januar zakaže sastanak sa predstavnicima kosovske vlasti, političkih partija i civilnog društva i diplomatama na Kosovu, na čijem dnevnom redu je isključivo osnivanje ZSO. Kurti je otkrio da nije ni dobio poziv da prisustvuje ovoj debati, a to može nagovestiti i scenario po kojem će mu ZSO biti servirana kao uzmi ili ostavi ponuda, ocenjuju sagovornici Kurira.
Svršen čin
Srđan Graovac iz Centra za društvenu stabilnost kaže za Kurir da je situacija sa ZSO dovedena do formiranja i da se postavlja pitanje da li Kurti može politički da preživi sprovođenje te obaveze, što je sasvim izvesno.
- Kurti i dalje ponavlja da je ZSO protivustavna, jer je on duboko svestan da je to tema koja ga najviše pogađa i na kojoj ga njegova opozicija neprekidno napada. Od posete petorke on je još dodatno pod pritiskom da se izjasni hoće li sprovesti ZSO ili neće. S obzirom na to da je izbore dobio na stavu da neće pristati na ZSO, Kurti je u nezavidnoj poziciji u kojoj će ponuda biti uzmi ili ostavi. Zapadu se žuri i možemo očekivati već u narednih nekoliko nedelja, eventualno meseci da će Kurti biti doveden pred svršen čin i da će morati da izabere. Poznajući njega, veća je šansa da će odbiti da sprovede ZSO i odstupiti s te pozicije, što mu neće biti prvi put - podseća naš sagovornik.
Naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu Aleksandar Mitić kaže za Kurir da Kurti svojim pristupom ZSO igra dobru predstavu koju lideri kosovskih Albanaca u Prištini već 10 godina sprovode u koordinaciji sa Zapadom.
- Albanci ne primenjuju ništa od dogovorenog, a Zapad to toleriše, uz nekakve jalove pritiske koji su sve, samo ne pritisci. Uostalom, o tome govori i sve ono što je Kurti dobio za svoju politiku eskalacije u poslednjih nekoliko meseci - od vizne liberalizacije, preko dopuštanja da preda zahtev za članstvo u EU predsedavajućoj Češkoj, stavljanje na agendu članstva "Kosova" u Savetu Evrope, pa sve do francusko-nemačkog plana koji je u potpunosti suprotan srpskim interesima. U takvom kontekstu, to što Kurti ne učestvuje na sastanku posvećenom ZSO ne znači mnogo, jer on se oseća vrlo komforno sa izuzetnom podrškom koju ima, najpre iz Berlina, a zatim i iz ostalih centara zapadne moći - smatra Mitić.
Zamke
Naš sagovornik upozorava da je namera Kurtija i njegovih saveznika da izdejstvuju dve stvari:
- Prvo, da ZSO u startu pretvore u praznu ljušturu, sa minornim nadležnostima, čiji bi cilj bio ne suštinska autonomija za Srbe već postepena, dogovorena integracija severa u nezavisno Kosovo, po principu Erdutskog sporazuma za Istočnu Slavoniju. Drugo, da otezanjem i maksimalističkim stavom ZSO ponovo stave na pregovaračku agendu. Iako je ZSO dogovorena 2013. i potvrđena 2015. godina, uz posredovanje i garancije EU, ona se sada stavlja u funkciju pritiska na Srbiju iste te EU u vidu trampe za učešće Beograda u vrlo opasnom procesu zasnovanom na francusko-nemačkom planu. Stoga je važno odbaciti ovu lažiranu predstavu i navodni sukob na relaciji Kurti-Zapad oko ZSO jer on suštinski ne postoji - ocenjuje Mitić.
Šef srpske diplomatije Ivica Dačić ponovi je čvrst stav Srbije da ZSO ostaje glavna tačka svih dogovora o KiM i naglasio da ona mora da bude formirana i to po dogovorenim principima, iza kojih stoje potpisi tri strane.
Međutim, iz Prištine i dalje stižu disonantne poruke povodom ZSO. Tako je poslanik SDP Daradan Molicaj pozvao Kurtija da preuzme odgovornost i podnese ostavku. Kako je rekao, glumeći žrtvu, Kurti želi da kaže da nije odgovoran za ono što će se dogoditi, a to je ZSO. Potpredsednica vlade Kosova Emilija Redžepi izjavila je da toj vladi, ali i njoj lično u priči o ZSO smeta termih "srpskih", te da očekuje da će to "biti preformulisano".
I britanski izaslanik za Zapadni Balkan Stjuart Pič juče je poručio da je formiranje ZSO važan element u normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova, ali i naglasio da to pitanje ne bi trebalo da sprečava postizanje drugih dogovora između dve strane. Kako je rekao, za postizanje sporazuma potrebni su hrabrost i kompromis, uključujući i primenu ranijih sporazuma.
Kurtiju rečeno da mora da bude konstruktivan
Pretnja sankcijama i za Prištinu
Aljbin Kurti priznao je da je dobio upozorenja o mogućoj manjoj podršci Zapada, ukoliko Priština ne bude konstruktivna tokom dijaloga sa Beogradom. On je u intervjuu za RSE kritikovao američkog izaslanika Gabrijela Eskobara jer, kako je rekao, u Beogradu nije tražio priznanje Kosova, ali je u Prištini rekao da će se do formiranja ZSO doći bez obzira na Kurtijev stav. Kurti je rekao da je evropski predlog dobra osnova za razgovor, ali i da ne sadrži sve što bi Priština želela. On kaže da očekuje intenzivan dijalog sa Beogradom, kako bi dogovor bio postignut u pomenutom vremenskom okviru, a to je mart 2023.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
