NISU ME SAČUVALI. NISAM PRVI, ALI BIH ŽELEO DA SAM POSLEDNJI! 15 godina od nesreće posle koje je ministar Jočić ostao nepokretan

Ovog januara, tačnije u sredu 25. navršilo se deceniju i po od kako je tadašnji ministar unutrašnjih poslova Srbije i visoki funkcioner DSS Dragan Jočić doživeo tešku saobraćajnu nesreću posle koje je ostao nepokretan.

On je tada pričao i o svom stanju posle nesreće.

"Kada vam se ovako nešto desi, vidite svu osetljivost i krhkost čovekovog življenja. Ukoliko smognete snage da prevaziđete teškoće u kojim ste, vi vidite da biti trkač ili biti nepokretan, biti bogat ili biti siromašan, biti zdrav ili teško bolestan, jeste samo stanje. A ono može da se promeni u deliću sekunde. Ovakva teška stanja su vreme pripremanja. Treba živeti najispravnije što se može. Hrišćanski. Od momenta kada sam izabran za ministra, i da sam hteo, više nisam imao izbora kako da živim. Moju bezbednost, bezbednost stanovanja, kretanja, rada i sve drugo, po zakonu i propisima preuzeli su drugi. Država. Morao sam da se ponašam kako propisi nalažu. Imao sam poverenje. Nisu me sačuvali. Nisam ni prvi, ali bih želeo da sam poslednji. Ono što je mizerno jeste da u ponašanju države i njenih institucija nema krivca i da niko ne snosi štetu. Dužina i mučan način na koji pokušavam da ostvarim ono što mi pripada, da bih mogao da živim, vređa dostojanstvo... Iz ovoga izuzimam sadašnjeg ministra unutrašnjih poslova i njegovu ljudskost", rekao je Dragan Jočić te 2015.

"Još tokom kampanje za predsedničke izbore jasno se videlo da kandidat Demokratske stranke Boris Tadić ne želi da uspostavi jasne prioritete u vezi sa odnosom pitanja Kosova i Metohije i pitanja evropskih integracija Srbije. Konkretno, Boris Tadić nije želeo da se pismeno izjasni oko stava da će se prekinuti evropske integracije Srbije ukoliko se Evropa na bilo koji način stavi na stranu kosovskih separatista. Zbog toga Vojislav Koštunica nije želeo da dâ javnu podršku Borisu Tadiću na predsedničkim izborima. Ali upravo zbog takvog stava o Kosovu Tadić je dobio podršku zapadnih sila", rekao je Jočić.

Prema njegovim rečima bitni srpski privrednici vođeni provincijskom ambicijom da im pored novca treba i moć da usmeravaju politiku zemlje, organizovali su ručak u jednom klubu i sastanak u jednoj firmi i dali su punu podršku da se formira proevropska vlada DS-SPS.

"Posle izbora novu vladu napravili su Klub privrednika i dva najuticajnija ambasadora Kameron Manter i Stiven Vordsvort, koji su neskriveno govorili šta je posao ambasadora: da putuju po Srbiji i studentima, gradonačelnicima i uticajnim ljudima predočavaju ocenu naše svetle proevropske budućnosti. A s druge strane sejao se strah da će Srbija biti marginalizovana i izopštena od Zapada ukoliko građani daju podršku Koštunici. Dakle, Zapad je Borisu Tadiću omogućio sve! Ali negde je pogrešio, pa su ga politički sklonili", rekao je Jočić.

On se prisetio i petooktobarskih promena.

"Milošević je odbio da prizna poraz u prvom krugu i zatražio održavanje drugog izbornog kruga 8. oktobra. Ali tada se desilo nešto čudno. Većina lidera nagovarala je Koštunicu da ide u drugi krug, osim Đinđića, koji je rekao da bi Koštunica trebalo to sam da odluči. I Koštunica je odbio. To je bila nova pobeda. Pobedio je već dva puta, prvo glasovima Srbije, a zatim svojom odlukom da ne ide u drugi krug", rekao je tada Jočić.

Nezavisnosti CG bilo je korak ka nezavisnosti Kosova

Govoreći o raspadu SCG, Jočić je rekao da je ona propala jer su Evropska unija i SAD znale da će to oslabiti Srbiju.

"Odvajanjem Crne Gore, Srbiji je postalo znatno teže ponovno uspostavljanje suvereniteta nad Kosovom i Metohijom. Ili još jasnije, proglašenje nezavisnosti Crne Gore bilo je prvi korak ka nezavisnosti Kosova i Metohije. Mi smo to još tada videli, neki to vide danas, a neki nikad neće priznati da to vide", naveo je Jočić.

Izmeštanje moći iz ruku vlasti u ruke kriminalaca

Jočić je govoreći o ubistvu premijera Zorana Đinđića rekao da za njega lično ne postoje tajne kada je reč o tom dogođaju, već samo činjenice.

"Gledam na to kao na tragediju kojoj je prethodio potpuni haos u celokupnom bezbednosnom sistemu države. To je bilo vreme kada su kriminalci pravili aranžmane sa državom i bili prijatelji sa delom tadašnje vlasti. Desilo se izmeštanje moći iz ruku vlasti i građana u ruke kriminalaca. Đinđićevo nastojanje da organizovani kriminal dovede pod kontrolu sigurno je predstavljalo veliku prepreku za neke ljude oko njega. O tragičnosti događaja i bezbednosnom haosu govori i podatak da je 12. marta u 12 sati zasedao skupštinski Odbor za bezbednost. Diskutovalo se o neredima i nasilju na sportskim manifestacijama. Bezbednost premijera niko nije pomenuo. Zoran Đinđić je zverski ubijen 30 minuta nakon početka rada odbora, samo 300 metara od Skupštine. U tom momentu pred odborom su izveštaje podnosili generali, načelnik javne bezbednosti Sreten Lukić, i Boro Banjac, načelnik UBPOK-a", naveo je Jočić.

Kurir.rs/MONDO