U crnoj hronici 7. februar 2000. godine ostaće zapisan kao mesec u kome je ubijen Pavle Bulatović ministar odbrane SRJ.
Uz ubistvo predsednika Vlade Zorana Đinđića ovo je u novijoj srpskoj političkoj istoriji bio najteži atak na državu. Međutim, istraga o ubistvu Pavla Bulatovića nije dala baš ni jedan rezultat.
Dvadeset i tri godine kasnije nalogodavac i egzekutor i dalje su nepoznati.
Gost u jutarnjem programu Redakcija bio je Žarko Popović, nekadašnji šef odseka Odeljenja za krvne delikte, policijske uprave grada Beograda.
Ubistvo Pavla Bulatovića, potreslo je vojsku i državu, međutim, istraga nije dala rezultata.
Bulatović nije imao specijalno obezbeđenje koje mu je pripadalo, jer je smatrao da mu nije potrebno. Smatrao je da mu ne preti opasnost. Govorio je: „Ako bi mene ubili, ni manje štete, ni veće bruke za državu”.
Kakve su bile tada pretpostavke, ko je želeo smrt Pavla Bulatovića?
- VIdite ovako, prvo, ovo ubistvo je ustvari kvalifikovano kao klasični teroristički akt. U svakoj civilizovanoj državi bi to bilo tako okarakterisano. To je trebalo da rade vojne i kontraobaveštajne službe, kao i vojno civilne službe bezbednosti. Međutim, tada je tužilaštvo taj slučaj dalo slučaj Odeljenju za suzbijanje krvnih i seksualnih delikata, što je bilo jako čudno - rekao je Popović.
Odeljenje koje je preuzelo slučaj, kako je Popović naveo, nije imalo resurse da se bavi ovim kompleksnim ubistvom.
- Mi nismo imali resurse da se bavimo tim ubistvom. Pavle Bulatović je bio blizak rođak sa Darkom Ašaninom i sa pokojnim Momirom Bulatovićem je trebalo da dođe na večeru u Legat, a 20 minuta pre njihovog dolaska ubijen je Ašanin - kazao je on.
Dodao je da je u skladu sa resursima odeljenja, rađeno sve što je bilo u mogućnosti da se ubistvo istraži.
- Tada su bile sankcije i nismo imali dobre kontakte sa stranim službama. Podrazumevalo se da razgovaramo sa saradnicima Bulatovića, a mi to nismo mogli da uradimo. Bahatost, poslovna, kod tih ljudi je bila velika i nisu želeli da sa nama razgovaraju - rekao je.
Predsednik odbora za bezbednost u to vreme, bio je političar i predsednik SRS, Vojislav Šešelj.
- On je malo podigao temperaturu u skupštini Jugodslavije prema generalu Vasiljeviću, da preda neke činjenice o tom ubistvu. Tada je rečeno da je možda ubijen zbog nekih vojnih nabavki na VMA. To je sumanuta priča. Prvo, on se time ne bi bavio, on se bavio strateškim pitanjima. On je bio čovek koji je u političkom smislu zagovarao očuvanje Jugoslavije. Zbog tog stava ušao je u direktan sukob sa establišmentom Crne Gore - rekao je Popović nazvavši njihov sukob otvorenim.
Kako je rekao, Crna Gora je tada bila poznata po saradnji sa italijanskom mafijom.
- Na čelu tadašnje države je bio okoštali Milo Đukanović. Tada je Crna Gora bila poznata po tome što je radila sa italijanskom mafijom i švercovala cigarete od kojih je zarađivala velike pare. Strane obaveštajne službe su vršljale po CG kako su htele. U jednom razgovoru Bulatović je zapretio Đukanoviću da će mu potopiti sve gllisere i čamce svojom ratnom mornaricom - rekao je Popović.
Nakon toga Bulatović je ubijen, a preko službenih podataka nađen je ubica Ivan Delić.
- Bulatović je bio opušten čovek i nije vodio obezbeđenje, samo je vozač išao sa njim. Sedeo je u restoranu Rad. Delić je došao sa Cerovićem i kroz prozor puškom ubio Pavla Bulatovića i ranio direktora srpske banke i pobegao sa lica mesta - kazao je on.
Posle izvesnog vremena u jednom drugom kafiću ubijen je i Veljko Cerović.
- Ubistvo je isto izvršio Ivan Delić. Tu je zakazala vojna i kontra obaveštajna vojna služba u čijoj nadležnosti je bila bezbednost ministra odbrane! - dodao je on.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
