SLEDI 150 DANA TEŠKIH PREGOVORA O IMPLEMENTACIONOM PLANU: Analiziramo koji su sledeći koraci posle briselskog sastanka o Kosovu

Naredni dani mogli bi biti krucijalni za konačnu formu budućih odnosa između Beograda i Prištine, pošto se ispred pregovarača nalazi rad na izradi implementacionog plana. To praktično znači da će se u predstojećoj fazi pregovora ići na definisanje modaliteta pojedinih rešenja, ali je formiranje Zajednice srpskih opština postavljeno kao krucijalna tačka, bez čije realizacije nema daljih koraka, objašnjavaju sagovornici Kurira. Prema njihovoj oceni, razgovori o implementacionom planu, ili mapi puta, kako se još naziva u diplomatskim krugovima, trebalo bi da traju oko 150 dana. Prvi sastanak posle briselskog je 18. marta u Skoplju, gde će šef evropske diplomatije Đuzep Borelj ponovo okupiti iste aktere, što je samo potvrda da evropski posrednici neće dozvoliti da proces traje unedogled.

Jasna agenda

Direktor Foruma za etničke odnose Dušan Janjić kaže za Kurir da slede ozbiljna borba i pregovaranje, jer će svaki detalj u implementacionom planu odrediti modalitete budućih rešenja.

- Ugovor je politički i obavezujući, a deo ugovora je i implementacioni plan, ili mapa puta, o kojoj će se raspravljati, na šta je ukazao i predsednik Vučić. Ima jedno pravilo u pregovaranju, a to je: đavo je u detaljima. Predstoji nam vrlo težak posao u pronalaženju raznih modaliteta i sigurno da ne može da traje duže od, recimo, 150 dana. Na primer, u famoznom članu 4 pominje se neometanje članstva u međunarodnim organizacijama i nepodsticanje drugih da ometaju. Pitanje jeste kako će to na kraju izgledati. Jer Srbiju niko ne može da spreči da u svojim diplomatskim odnosima i kontaktima kaže da ne prihvata nezavisno Kosovo, kao što će Kina uvek reći za Tajvan. To pravo niko ne može da oduzme ako to naši pregovarači pretvore u tekst. Tako isto i o članstvu Kosova u UN. Mi uvek imamo tu rezervu da kažemo da mi to ne prihvatamo. Jedan od modaliteta može biti da mi to ne prihvatamo i nećemo o tome razgovarati dok Srbija ne postane punopravna članica EU. A to je samo jedan detalj - objašnjava naš sagovornik.

Janjić napominje da je evropski plan definisao o čemu više nema rasprave, a to je da nema promena granice, nema statusa kvo, nema slanja vojske i nema jednostranog nasilja nad drugom stranom. Govoreći o rokovima, Janjić kaže da je postavljanje kratkih rokova besmisleno, ali da do 18. marta i susreta u Skoplju Srbija može da napravi implementacioni tim ili da do 23. marta kaže ko je njen predstavnik u tom zajedničkom komitetu za nadzor implementacije.

- To je realno. Međutim, ostaje ZSO. Nema daljih pregovora dok ne dobijemo vrlo jasnu agendu kada će se Lajčak izjasniti o statutu upravljačkog tima. Svi dobro znaju da bez tog koraka nema ništa - naglašava naš sagovornik.

Kritičan korak

Ivan Miletić iz Instituta za javnu diplomatiju objašnjava za Kurir da ne postoje ultimativni rokovi za realizovanje onoga što predviđa evropski plan.

- Iako nema fiksnih datuma, uvek je važno definisati redosled koraka i označiti kritične korake bez čije realizacije ne može da se pređe na sledeće. U tom svetlu treba gledati Zajednicu srpskih opština. To je kritičan događaj koji treba da se desi u nizu drugih događaja. Ako se on pomeri, pokrenuće se i sve drugo. Tekst smo videli i od svih tih tačaka mnoge su vezane za realizovanje praktičnih stvari, kao što su diplome, tablice, lična dokumenta... Vidim samo tehničke, a ne i političke probleme. Mislim da je vrlo jasno da se politički dogovor našao i da je sada samo pitanje da se, kada bude išla realizacija, u nekom razumnom roku prevaziđu te sve tehničke prepreke - kaže on.

Potvrda ovakvog redosleda koraka stigla je juče i od specijalnog izaslanika EU za dijalog Miroslava Lajčaka, koji je rekao da je u razgovoru sa američkim izaslanikom za Zapadni Balkan Gabrijelom Eskobarom istaknuta neophodnost primene svih do sada postignutih sporazuma i postignuta saglasnost o značaju da se postigne sporazum o modalitetima implementacije. Eskobar je izjavio da bi ZSO trebalo odmah da se sprovede, kako je i ugovoreno, i napomenuo da evropski predlog ne znači međusobno priznanje, već normalizaciju odnosa Beograda i Prištine.

I iz Stejt departmenta je saopšteno da i dalje ostaje težak posao.

- Sporazum o implementacionom aneksu je od suštinskog značaja za normalizaciju prema predlogu EU. Napredak ka uspostavljanju ZSO i dalje je ključan za izgradnju budućnosti Kosova kao suverene, multietničke i nezavisne zemlje integrisane u evroatlantske strukture - navodi se u saopštenju.

Nezadovoljstvo u Prištini

Evropski plan normalizuje nepriznavanje

Iz Prištine ne prestaju da stižu poruke negodovanja povodom evropskog plana. Tako je profesor političkih nauka Artan Mustafa ocenio da je dogovor iz poslednje runde dijaloga najgori za Albance od 1999. godine, jer je jasno da priznanje od Srbije nije zagarantovano, niti da će mesto Kosova u UN biti obezbeđeno.

Bivši kosovski premijer Isa Mustafa ukazao je da tačka 7 evropskog predloga podrazumeva oblik samoupravljanja Srba na Kosovu. Slične kritike izneo je i bivši kosovski premijer Avdulah Hoti, koji smatra da je ovaj plan degradacija, jer je Priština od mogućnosti potpisivanja konačnog sporazuma o međusobnom priznanju došla do toga da će dijalog biti završen utvrđivanjem detalja i datuma formiranja ZSO.

Predsednik Socijaldemokratske partije Dardan Molićaj rekao je da evropski plan "normalizuje nepriznavanje", jer je, po njemu, sporno to što Srbija ne priznaje Kosovo, a uspostavlja se temelj srpske teritorijalne autonomije unutar Kosova.

Propao pokušaj

Priština ponovo odbijena za Interpol

Pitanje zahteva Kosova za članstvo u Interpolu skinuto je juče s dnevnog reda izvršnog komiteta te organizacije. Zahtev Prištine bio je u prvom nacrtu dnevnog reda, ali je u konačnom uklonjen. Tako je diplomatskom akcijom Srbije još jednom sprečen pokušaj Kosova da postane deo krovne policijske organizacije na svetu. Kosovo je do sada četiri puta podnosilo zahtev za članstvo u Interpolu.

Kurir.rs