Kurir je danas ekskluzivno objavio nalaz Saveznog zavoda za kriminalistiku iz Vizbadena, koji je od 2003. do 2005. godine vršio više veštačenja u slučaja atenata na premijera Zorana Đinđića.
Ovaj izveštaj je čitan tokom suđenja, ali se sada prvi put objavljuje u javnosti, kao i fotografije koje do sada nisu viđene.
Kako se navodi u dokumentu iz Nemačke, dr Zoran Đinđić je smrtno pogođen u grudi prvim hicem sa jednog prozora zgrade iz ulice Admirala Geprata14, dok je leđima okrenut stajao prema vratima na bočnom ulazu zgrade parlamenta – Vlade Srbije. Drugi ispaljeni hitac pogodio je telohranitelja Milana Veruovića, koji je stajao pred ulazom u zgradu parlamenta.
Na osnovu stanja tragova na mestu zločina ne proizilaze objektivne naznake da je ispaljen treći metak. Kurir je došao do nalaza nemačkih veštaka koji je predstavljen javnosti tokom suđenja za atentat, ali u ovoj obimnoj dokumentaciji postoje fotografije koje do sada nisu viđene.
Nemački stručnjaci su potvrdili rezultate srpskih veštaka, a to je mesto odakle je pucano i broj hitaca. Puška koja je korištena je bila deo arsenala Jedinice za specijalne operacije, a dan posle atentata zakopana u kamenjaru u Novom Beogradu. Puška je pronađena 23. marta 2003. godine.
Ovim povodom razgovor su vodili gosti Radoslav Radosavljević, patolog i sudski veštak i Ljuban Karan, potpukovnik Kontraobaveštajne službe u penziji.
Radosavljević tvrdi da je obdukcija izvršena od strane izuzetnih stručnjaka.
- Istraga je nedvosmisleno utvrdila da je smrt bila nasilna, da je izazvana zbog teških smrtonosnih povreda, srca, pluća, jetre, želuca i slezine. Došlo je do krvarenja i smrt je bila neminovna. Pokušana je reanimacija i intervencija koja je učinjena, ali spasa nije bilo. S tim u vezi, povrede koje su nađene na delu i sve što se našlo na licu mesta, sve ukazuje da je došlo do povrede ručnog vatrenog oružja iz daljine od 100 metara i da je smrtonosni metak bio jedan jedini koji je zahvatio nekoliko sistema. Ispaljen je od strane vrhunskog stručnjaka. Treći metak ne postoji. Nema elementarnih dokaza o tome - rekao je.
Karan smatra da je nepoverenje bilo ključno u ubistvu Đinđića.
- Propusta je bilo mnogo. Problem je nepoverenje nove vlasti u državne sisteme. Oni su pogrešno zaključili da će Đinđića zaštititi elitna grupa obučenih mladića. Njega je štitilo obezbeđenje koje su sami izabrali, a nisu želeli ljude iz sistema. Nisu shvatali da su prethodne predsednike štitile državne bezbednosne službe. Imamo tajne sllužbe, kontraobaveštajne i obaveštajne službe. One su najvažnije u zaštiti premijera. One imaju obavezu da zaštite premijera i da u sredine odakle može doći atentat da tamo nađu saradnike, i onda imaju podatke o pripremi atentata. Nepoverenje u sistem, to je ključno. Neke procene bezbednosne vrste nisu bile dobre. Premijer je ubijen u svom dvorištu, u dvorištu vlade. Kakve su te mere bile? Procena je bila loša, zaključci loši - rekao je Karan.
Predstavio je političku pozadinu ubistva.
- Dogodilo se da u isto vreme dođe informacija da će specijalne jedinice biti hapšene i odvođene u Hag. Ono što nije utvrđeno je strani faktor. Oni ne moraju da organizuju atentat. Dovoljno je da stvore klimu i puste lažnu informaciju da će svi biti zatvoreni. I ne samo specijalnim jedinicama nego i kriminalcima. Dalje je dovoljno da se sami počiste. Imamo puno stranaca u tom periodu. Sam Legija je iz Legije stranaca, i sve je vodilo ka stranom faktoru - rekao je Karan.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
