Evropska unija danas u Ohridu organizuje nove razgovore na najvišem političkom nivou između Beograda i Prištine, uz posredstvo Unije. Evropska služba za spoljne poslove potvrdila je da na sastanak dolaze predsednik Srbije Aleksandar Vučić i kosovski premijer Aljbin Kurti i najavila da će razgovori biti fokusirani na finalizaciju Aneksa o primeni Sporazuma EU na putu normalizacije odnosa Kosova i Srbije.
Uslovljena perspektiva
Sastanak u Ohridu sazvao je visoki predstavnik Đuzep Borelj, koji će, uz podršku specijalnog predstavnika EU Miroslava Lajčaka, prvo održati odvojene bilateralne sastanke s Vučićem i Kurtijem jedan za drugim, nakon čega je planiran zajednički sastanak. Zajednica srpskih opština (ZSO) bila je i ostala glavni preduslov Srbije za dalje razgovore o evropskom planu za normalizaciju odnosa, te će od učinka EU da preokrene stav Prištine i natera je da ispuni ranije preuzetu obavezu zavisiti i stepen napretka dijaloga, ocenjuju sagovornici Kurira.
Potpredsednica Centra za spoljnu politiku Suzana Grubješić kaže za Kurir da očekivanja od ohridskih susreta ne treba da budu velika, ali da moraju da budu realna.
- Širi geopolitički odnosi i ruska agresija na Ukrajinu doprineli su da se neka važna pitanja na Zapadnom Balkanu ozbiljnije razmatraju, a ključno pitanje jeste odnos Beograda i Prištine. Zbog promene bezbednosne konstelacije u Evropi, očekuje se sporazum koji bi otvorio put ka normalizaciji odnosa. Da bi se stiglo dotle, potrebno je da se usaglasi plan implementacije, kao i da napokon bude formirana ZSO, kao obaveza Prištine iz prethodnog sporazuma. Očekivanja od sastanka u Ohridu ne treba da budu velika, ali treba da budu realna. Ako su posrednici u dijalogu uspeli da u međuvremenu ubede kosovske vlasti da bez ZSO neće moći da se postigne napredak, onda ćemo moći da govorimo i o napretku i o mogućnostima i perspektivi koja se otvara na evropskom putu - naglašava naša sagovornica.
Sprečavanje kriza
I dugogodišnji dopisnik iz Nemačke Miroslav Stojanović ocenjuje za Kurir da ne bi trebalo dozvoliti da se ZSO ponovo stavlja na dnevni red, već da samo treba da se utvrdi kad i kako da se realizuje. On podseća da je u sporazumima, koji su još pre deset godina potpisani, navedeno veoma precizno šta bi bili sadržaj i ovlašćenja ZSO.
- Ako se to ne reši, onda zaista nema nastavka razgovora. To jeste čvrst uslov i verujem da će beogradska strana ostati pri tome. Ne očekujem ništa spektakularno u Ohridu. Verujem da će biti poslata neka informacija koja je potrebnija Borelju i Lajčaku, da su obe strane prihvatile da razgovaraju o mapi puta, odnosno normalizaciji. Uvek sam bio pobornik normalizacije koja je odvojena od statusa, jer ostaje pozicija da ono što je oteto ne treba verifikovati i priznati Kosovo kao nezavisnu državu. U planu se i ne traži eksplicitno priznanje. Proces normalizacije bi trebalo da reši dosta konkretnih problema, da bi se olakšalo ljudima koji tamo žive, i Srbima i Albancima, da ne dolazi do kriza i eksplozivnih političkih situacija kao što su bile u vezi s ličnim kartama i registarskim tablicama. Očekujem da rezultat razgovora u Ohridu bude da i jedna i druga strana prihvate da o tome razgovaraju, što nije ni mnogo, ali ni malo s obzirom na situaciju - objašnjava on.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
