Promena slike o Srbiji je proces. Nemojmo nikada da potcenimo koliko je niska tačka sa koje polazimo. Nažalost. Tri decenije nepravedno negativnih vesti o Srbiji ostavile su dubok trag. Svakoga dana ustajem sa elanom i entuzijazmom, željan da promenim još nečije mišljenje u Americi. Informišem o našem napretku ljude koji ne prate svakodnevna dešavanja u Srbiji, ali koji su obrazovani, civilizovani, spremni da saslušaju informacije iz novih, pravih izvora. Zahvalno je kada neke ljude uputite u to šta je sve Srbija postigla u prethodnih desetak godina i na šta je orijentisana - na razvoj, uspeh, prave vrednosti, potpuno ekvivalentne i kompatibilne sa evropskim i američkim.
Ovim rečima Marko Đurić, ambasador Srbije u Sjedinjenim Američkim Državama, opisuje poziciju naše zemlje, ali i predrasude koje mnogi imaju i koje je veoma teško eliminisati, ma koliko da su iza nas dešavanja iz devedesetih, koja su narušila imidž države.
U intervjuu za Kurir Đurić otkriva da Srbiju i SAD očekuju strateško partnerstvo, koje u perspektivi čak otvara i mogućnost vizne liberalizacije između dve države. Ambasador govori i o svom jevrejskom poreklu i kaže da se uvek osećao kao Srbin pravoslavne veroispovesti, ali da u sebi neguje veliki osećaj prema Izraelu i judaizmu.
U petak ste razgovarali sa specijalnim savetnikom u Stejt departmentu Derekom Šoleom. Kratko ste napisali na Tviteru da je sastanak prošao sjajno. Videla sam da je i on napisao da ste razgovarali vrlo konstruktivno. Šta biste više mogli da otkrijete o tome?
- Ne mogu da otkrijem mnogo više, ali mogu da kažem da je preovlađujući ton bilateralne komunikacije koju imamo u SAD izuzetno pozitivan. Sama činjenica da kao predstavnik Srbije imam tu vrstu prijema govori o tome. Derek Šole je jedan od četvorice najviših zvaničnika američke spoljne politike, samog Stejt departmenta, i on je jedan od četvorice zvaničnika koje direktno imenuje predsednik SAD. To govori o tome da postoji značajan interes sa američke strane da redovno održava visok nivo kontakta. U tom razgovoru on je visoko vrednovao doprinos predsednika Vučić kada je reč o stabilizaciji odnosa Beograda i Prištine i prepoznao je neophodnost formiranja ZSO. To je bila jedna od tema kojima smo se bavili. Naravno, razmotrili smo i pitanje bilateralne saradnje. Da otkrijem i još jedan detalj. Pričali smo o mogućim terminima za otpočinjanje strateškog dijaloga Srbije i SAD. Kad se to dogodi, to će biti značajan korak napred u našim odnosima i predstavljaće novu fazu u institucionalnoj saradnji.
Šta bi to konkretno podrazumevalo?
- Tu će biti sazdan konkretan mehanizam u koji će biti uvedena redovnost saradnje i povezanost naših različitih institucija, s ciljem da u perspektivi dođe do vizne liberalizacije sa SAD, postizanja sporazuma o dvostrukom oporezivanju sa SAD, koji će otvoriti vrata američkim biznismenima u Srbiji i srpskim biznismenima u Americi, kao i unapređenja saradnje s tehnologijama.
Reagujem sluhom naših čitalaca, kad se čuje "vizna liberalizacija sa Amerikom", to izuzetno privlači pažnju. Kada bi to moglo načelno da se očekuje? Da li je u dalekoj perspektivi, za pet, deset godina ili nešto ranije?
- Ne mogu da govorim o terminima i rokovima, ali sama činjenica da je došlo do početka razgovora o toj temi bila bi veoma pozitivan signal. Ne samo za građane već i za poslovnu zajednicu. Uveren sam da naša policija i granična policija mogu vrlo brzo da ispune standarde koji su potrebni za ovu vrstu angažmana.
Malopre ste pomenuli da se predstavnici administracije SAD duboko zalažu za sprovođenje Briselskog sporazuma i formiranje ZSO. Da, to jesmo čuli vrlo otvoreno, jasno i konkretno. Međutim, prištinska strana to i dalje ne realizuje. Vidite li da Amerikanci imaju i neke druge mehanizme, osim te retoričke, prema Aljbinu Kurtiju?
- Ja se u razgovoru sa američkim zvaničnicima, a i inače, zalažem za sankcionisanje Prištine zbog kršenja ljudskih prava i onoga što je obaveza prema Srbima na KiM. Treba sankcionisati ponašanje koje je destabilizujuće, koje je potencijalno opasno, a izvor takvog ponašanja je Aljbin Kurti, uprkos tome što bismo mi želeli da s kosovskim Albancima gradimo jedan drugačiji odnos.
Kažete da se zalažete za sankcionisanje Aljbina Kurtija, na koji način to radite?
- Velike sile koje su podržale nezavisnost Kosova pre nekih 20 godina, kao i formalnu secesiju pre nekih 15 godina, različitim instrumentima to podržavaju i dalje. Ekonomski, politički i na druge načine. Kad se ta slavina zavrne, ili se na kredibilan način ukaže da će blanko podrška za delovanje tim institucijama biti uskraćena, to znači sankcija. Amerika ima značajan potencijal da pomogne normalizaciji odnosa. Mogli smo to da vidimo u decembru i januaru, kad je Kurti imao izlete sa eksalacijom tenzija. Tada je bio konstruktivan doprinos vlade SAD smirivanju tenzija na terenu.
Postoje navodi da su SAD smatrale da je u januaru jedva izbegnut sukob i da je to vrlo lako moglo preći u rat. Da li su takve informacije došle i do vas i da li su sada izbegnute bezbednosne opasnosti?
- Bio sam uz predsednika Vučića i uz naše državno rukovodstvo u tim trenucima. Namenski sam došao iz Vašingtona. Mogao sam da posvedočim da, zahvaljujući hladnoj glavi čelnih ljudi iz Beograda, i zahvaljujući dugoročnoj i pažljivo koncipiranoj politici, nismo ušli u sukob koji je Aljbin Kurti hteo da isprovocira. Sun Cu, kineski mislilac, pre više hiljada godina je govorio da onaj koji napada u određenom trenutku uvek zna zašto napada baš u tom trenutku i da nikada ne treba dozvoliti da druga strana bira termin sukoba kada njoj to odgovara i kada ona to želi. Mislim da nešto od te filozofije Sun Cua ima i u potezima predsednika Vučića, koji je izbegao sukob Srbije koji je Kurti želeo.
Da, to je čuvena strategija iz "Umeća ratovanja". Interesuje me da li je taj sukob i definitivno izbegnut. Da li je opasnost prošla? Znate i sami da se proleće pokazalo kao najrizičnije vreme za južnu srpsku pokrajinu, a i sami ste upravo govorili o značaju termina. Proleće je pred nama, smemo li da ostanemo mirni?
- Gotovo da ne želim da pomenem Kurtija zato što mi se nekada čini da je on željan i žedan medijske pažnje. On kao da neke svoje lične frustracije želi da rešava na način koji nas udaljava od normalizacije odnosa i pomirenja. On insistira na nekim svojim crvenim linijama koje zapravo udaljavaju strane. Koliko god takav način i mentalitet preovlađuju u Prištini, rizik je povišen za sve nas. Iskreno se nadam i želim da verujem da će pritisci međunarodne zajednice biti pojačani, pošto smo videli da agresija na Srbe na KiM traje i da prištinske vlasti žele da Srbi budu potpuno izbačeni. Mi ne želimo da bilo koga izbacujemo sa bilo kog dela teritorije, želimo najprijateljskije moguće odnose, želimo mir i želimo da budemo okrenuti ka budućnosti.
Ali da li je to moguće?
- Frustracije iz prošlosti treba ostaviti u prošlom veku, treba da razmišljamo o generacijama naše dece i potomaka. To je glavna poruka iz Beograda. Situacija u Evropi je dovoljno opasna i bez dodatnog angažmana palikuća koji bi želeli da na Balkanu repriziraju ono što se, nažalost, dešava na istoku Evrope i u još nekim krajevima.
Specijalni izaslanik Gabrijel Eskobar je rekao da će se ZSO formirati sa Aljbinom Kurtijem ili bez njega. Prisetimo se 2019. godine, kada je posle odbijanja da ukine takse na srpsku robu Aljbin Kurti smenjen, a umesto njega je izabran Avdulah Hoti. Tada su SAD, s najvećim angažmanom Ričarda Grenela, pokazale svoje interesovanje i uticaj. Može li da se desi sličan scenario? Priča li se u Americi o alternativi za Aljbina Kurtija, pominju se neki kosovski opozicioni lideri koji bi razmišljali konstruktivnije?
- Politički triler u Prištini traje i on podrazumeva i to da opozicione partije ne žele da vruć krompir, odnose sa Beogradom, preuzmu od Aljbina Kurtija. Oni žele i nadaju se da će im on taj problem rešiti. Ne zaboravite, svi oni zajedno su u prethodnih 10 godina mogli, a nisu napravili nikakva kolektivna prava za Srbe. Pogledajte samo kontrast u ponašanju Beograda i Prištine. Mi smo ljudima govorili, iako to za nas nije politički popularno, da moramo da pregovaramo, da moramo da tražimo kompromisna rešenja i da moramo da gradimo mir u budućnosti. Ko to želi da čuje nakon toliko nepravdi, ponižavanja, nasilja koje smo pretrpeli? Ali to je odgovorno za buduće generacije. Duboko verujem u to da treba da stvorimo novu vrstu odnosa na Balkanu. I da moramo da verujemo u to da je predsednik Vučić napravio ozbiljne pomake inicijativom Otvoreni Balkan i stalnim traženjem prilika da jednom zauvek završimo probleme u regionu. Ali i da ne želimo poniženje ni sa jedne strane. Ne želimo ni poniženje albanske strane, niti da nas neko ponižava, mi želimo da to bude fer kompromis.
Biće izbori za četiri opštine na severu KiM, Srpska lista neće učestvovati. Da li je to pametan potez, mada je jasno da je iznuđen i jedini koji je preostao? Kako će se taj izostanak odraziti na naše ljude tamo?
- Neizlazak na te izbore, koji bi bili takozvani, falš izbori, jedina je opcija koja je preostala. U uslovima u kojima su Srbi isključeni, gaženi, izlazak na izbore bio bi besmislen. Podsetiću da su Srbi do sada tri puta izlazili na lokalne izbore u nadi da će time dobiti kolektivna prava, ZSO kao neki instrument, da će im biti garantovano da niko neće da se meša u zdravstvo, prosvetu, bezbednost na lokalnom nivou. Jedini mehanizam koji je Srbiji ostao jeste bojkot izbora. On predstavlja jedno vrhunsko demokratsko oruđe. Nemojmo se pretvarati da u Prištini postoji funkcionalna demokratija. U Prištini upravljaju ekstremisti koji žele da nasilnim metodama uklone srpsko stanovništvo sa KiM i naprave neku vrstu mini konačnog rešenja, pod znacima navoda. Mislim da je sramota to što se dešava u 21. veku.
Ipak, da li će taj bojkot imati posledice za naše ljude, kad čelnici četiri opštine postanu neki drugi ljudi koji nisu članovi Srpske liste?
- Ideja da Kurti i Kurtijev čovek i Kurtijevi ljudi postanu gradonačelnici u mestima u kojima imaju jedan ili manje od jednog procenta glasova pokazuje sav besmisao.
Ali to će se desiti.
- Da. To će se desiti. I to će celom svetu ogoliti svet odsustva demokratije, dijaloga i uređenog društva. To predstavlja podvlačenje tačke na poniženje srpskog naroda. Dakle, ako hoćete da ponižavate srpski narod, nećete ga imati dobrovoljno za stolom. Možete pokušati da radite na silu šta hoćete i koliko hoćete, ali ne možete dokle hoćete. Time šaljemo jasnu poruku.
Od 140 godina diplomatskih odnosa SAD i Srbije, dani koji su pred nama su među najboljima kada je reč o kvalitetu odnosa. Amerika je zainteresovana za čitav naš region, pod budnim okom Amerike je i čitav Zapadni Balkan. Postoje navodi da će Amerika napraviti jedan blok u Evropi, koji bi uključio Ukrajinu, baltičke zemlje. Kako tu vidite Srbiju?
- Srbija namerava da intenzivno nastavi s produbljivanjem svojih odnosa sa SAD. Stubovi naše politike su privredna razmena koju ostvarujemo i ona se značajno uvećava i u oblasti visokih tehnologija. Politički, mi jačamo naše poverenje gotovo svakodnevno. Istakao bih i bezbednosnu saradnju koju pravimo, kroz saradnju Vojske Srbije sa Nacionalnom gardom Ohaja i kroz vojne vežbe poput "Platinastog vuka", koja će biti održana nešto kasnije ove godine. Sazrevaju uslovi za jedno potpuno novo poglavlje u srpsko-američkim odnosima, a na koji način će se to manifestovati, ja sam kao ambasador koncentrisan na sve što će doneti bolje odnose.
Govorite o novom poglavlju. Često navodite da je stvorena nova paradigma u SAD o Srbiji. Slika o nama je u očima SAD bila vrlo loša tokom devedesetih godina. Kako sada, u 2023. godini, Amerikanci kao građani i američki zvaničnici gledaju na Srbiju? Da li ste vi za dve i po godine službovanja u Vašingtonu uspeli da doprinesete toj promeni?
- Promena slike o Srbiji je proces. Nemojmo nikada da potcenimo koliko je niska tačka sa koje polazimo, nažalost. Tri decenije negativnih vesti o Srbiji ostavile su dubok trag. Svakoga dana ustajem sa elanom i entuzijazmom, željan da promenim još nečije mišljenje. Informišem ljude koji ne prate svakodnevna dešavanja u Srbiji i naš razvoj, ali koji su obrazovani, civilizovani, spremni da saslušaju informacije iz novih, pravih izvora. Zahvalno je kada neke ljude koji možda nisu čuli za Srbiju od devedesetih godina uputite u to šta je sve postigla prethodnih desetak godina i na šta je orijentisana.
Šta im kažete?
- Otkrijem im na šta je Srbija sada orijentisana, na poboljšanje naših institucija, da su želje naših građana da se zemlja razvija, da izgrađuje standard i vrednosti koji su potpuno ekvivalentni i kompatibilni sa evropskim i američkim. Naši rezultati govore bolje od bilo kojih argumenata. Umesto emotivnih, iracionalnih argumenata, ljudima iznesem konkretne činjenice i brojke. Srbija je privukla 65 odsto investicija u jugoistočnoj Evropi u poslednjih nekoliko godina. U vreme korone i rata u Ukrajini uspela je da zadrži javni dug na 51 odsto BDP, što nisu uspele ni mnogo veće evropske zemlje. Malo ljudi u Srbiji zna da je Amerika naš najvažniji spoljnotrgovinski partner kada je reč o razmeni usluga... To sve govori o sofisticiranom karakteru naše razmene sa Amerikom. Mi ne razmenjujemo samo tehničke programe, nego i ono što je intelektualna svojina. Učimo jedni od drugih. To govori da zajednički možemo mnogo toga da postignemo u budućnosti. Volim da navedem da je najbolji primer naše saradnje NBA liga. To je metafora onoga što mi zajedno možemo - američka organizacija i neverovatan srpski talenat oličen u Marjanoviću, Jokiću i mnogim drugima kojima ću učiniti nepravdu ako ih ne pomenem.
Držali ste dva predavanja na Harvardu. Ko je sve slušao, kako su reagovali dok ste vi isticali sve najlepše o Srbiji, da li su slušali s predrasudama ili otvorenim umom?
- Na Harvardu sam ostvario odličnu interakciju s direktorima nekoliko naučnih instituta i profesorima koji se bave proučavanjem našeg regiona. Na predavanju su učestvovali studenti s postdiplomskih i osnovnih studija. Za mene je ogromna čast bila da predstavljam Srbiju i odgovaram na njihova različita pitanja. Moram da kažem da sam se na Harvardu našao jer tamo studira nemali broj briljantnih mladih ljudi iz Srbije koji su se dobro umrežili, koji su stekli poverenje svojih profesora svojim znanjem i trudom i odnosom prema studijama. Oni su to iskoristili da bi izlobirali da predstavnik njihove zemlje dođe i kaže nešto o Srbiji. To je jedan od fenomenalnih primera šta sve možemo da uradimo ako se milion ljudi srpskog porekla udruži i deluje složno.
Pomenuli ste snagu lobiranja. Da li i taj srpski lobi u Americi koji se osnažuje može da stane na crtu albanskom lobiju, koji je u SAD već tradicionalno izuzetno jak?
- Još uvek ne, ali ovo je proces koji smo veoma ozbiljno započeli. Ništa ne prepuštamo slučaju. Ušli smo strukturno u rast jačanja našeg uticaja u svim sferama. Od jačanja naše dijaspore, kontakata u Kongresu i Senatu, prisustva u tink tenk organizacijama, ekonomskoj saradnji. Posebno želim da istaknem da ćemo sledećeg meseca objaviti snimanje srpsko-američko poslovnog saveta sa sedištem u Vašingtonu, što je rezultat partnerstva ambasade Srbije i američke centralnoevropske privredne komore, koja okuplja kompanije koje su sto odsto u američkom vlasništvu.
Da li se zna koliko novca kosovski Albanci izdvajaju za lobiranje i za podršku nezavisnosti? Bilo je reči o milionima dolara.
- Ja ne sumnjam da je reč o vrlo značajnim iznosima. Nemam precizne informacije. Primetio sam da je prošlog meseca jedan veoma uticajan senator javno bio u kući glavnog šefa albanskog lobija u Nju Džersiju i da je tamo kritikovao američke zvaničnike iz Demokratske partije, iako je i on sam iz Demokratske partije, zbog podrške ZSO i blagonaklonog odnosa prema Srbiji. Nemojmo ni za trenutak pomisliti da oni ne rade vrlo ozbiljno na tom lobiranju.
Kako na to odgovoriti? Radite li na ostvarivanju saradnje s novim članovima Kongresa, koji su izabrani na midterm izborima? Da li tu vidite šansu za podršku?
- Jedan od prioriteta mog rada je uspostavljanje saradnje s novim senatorima i novim kongresmenima. Ja sam se prethodnih meseci sretao sa čitavim nizom ljudi iz tog domena, mada ne objavljujem sve svoje sastanke.
Zbog čega? Društvene mreže su i kod političara i diplomata veoma aktuelne?
- Delom zato što ne stižem, a delom zato što procenjujem da ne treba da obelodanim s kim sam se sve iz Kongresa video.
Jesu li to važni ljudi?
- Da.
Da li oni Srbiji mogu da pruže podršku u odbrani vitalnih nacionalnih interesa?
- Svaki razgovor s takvim ljudima je dvosmeran. Ja od njih učim svakog dana. To su političari. Nešto od toga su političke tehnike i trikovi, a nešto od toga je građenje ličnog odnosa. U poslu kojim se bavim nekih 90 odsto uspeha leži u onome što je na ličnom kontaktu. Ja se maksimalno trudim da izgradim lični odnos s ljudima koji danas, ili u perspektivi, mogu da utiču na kreiranje američke politike.
Uspevate li u tome?
- Prilično. Neke od tih važnih ljudi sam uspeo da dovedem u Srbiju, a s nekima od njih sam skovao prijateljstva koja nisu vezana za naše političko delovanje.
Da li takve odnose gradite i s predstavnicima republikanaca i demokrata? Deluje zahtevno praviti takav balans, da li je tako?
- Ja imama prijatelje i među demokratama i među republikancima. Jesu suprotstavljene strane i nekada imam blagi izazov da balansiram, jer imam sjajnog prijatelja iz Demokratske partije i sjajnu prijateljicu iz Republikanske partije koji se međusobno kritikuju na Tviteru. Zbog toga ne mogu da ih, na primer, zajedno dovedem ovde. To pokazuje da su i oni ljudi od krvi i mesa i da podsećaju na Srbe u pojedinim momentima.
Da li je predrasuda što neki ljudi u Srbiji misle da bi veću podršku imali kod republikanskog predsednika? Svi vide Ričarda Grenela kao nekoga ko je maksimalno podržavao srpske interese. Može li se ponovo pojaviti neko takav?
- On je nesumnjivo prijatelj Srbije. To je bio i dok je bio na poziciji, a ostao je i danas. To svi u Srbiji vrlo dobro znaju da cene. Mi naše prijatelje ne zaboravljamo.
Da li je promenjena paradigma prema Srbiji u SAD? Nazivani smo marionetama Rusije, pa i Kine, kada razgovarate s visokim zvaničnicima, da li nas vide ispravno, da nismo na onoj drugoj strani geopolitičke podele koja je protiv SAD?
- Svi koji pažljivo prate Balkan odlično znaju koliko je važno partnerstvo SAD sa Srbijom i koliko je napredovalo, i to vrlo vrednuju. Postoje one negativne inercije zbog izveštavanja devedesetih godina, a i mi se svakog dana trudimo da i od ljudi koji su možda imali antipatije pravimo nove prijatelje.
U Srbiju dolazi kongresmen Erik Svolvel, jedan od vodećih pripadnika mlađe generacije demokrata koji predstavlja Kaliforniju. Kako on vidi našu zemlju?
- Srbiji pristupa na prijateljski način, bez predrasuda. U poslednje dve i po godine izgradili smo sjajno prijateljstvo i on je odlučio da deo svog dragocenog vremena provede ovde, gde će se sresti sa vodećim zvaničnicima, obići će neke od privrednih kapaciteta i upoznati se s narodom i lepotama Srbije. Želim da mu Srbija ostane u dobrom sećanju i da se u nju rado vraća, treba nam što više takvih ljudi. Ugostili smo i jednog republikanskog senatora i nastavljamo da svakog dana uvećavamo srpski kokus u Kongresu i menjamo sliku o našoj zemlji koja je bila ukorenjena tokom devedesetih godina. Sada stvaramo jednu zdravu osnovu za budućnost. I sve ovo neće imati efekat danas ili sutra, već je reč o jednom pažljivom procesu čije rezultate će ubirati neke buduće generacije.
Rober Kenedi Mlađi je predao dokumentaciju za predsedničku kandidaturu u ime demokrata, ima li perspektivu pored Džozefa Bajdena i ko bi mogao da bude kandidat iz redova republikanaca, Donald Tramp ili Ron de Santis?
- Mi sprovodimo politiku strogog nemešanja u unutrašnja politička pitanja Sjedinjenih Američkih Država. Uveren sam u to da će američki narod doneti pravi izbor i najbolje utvrditi koji političari će braniti njihove vrednost. Imam svoje mišljenje, obelodaniću ga možda jednog dana u nekim svojim memoarima, a sada ću ga zadržati za sebe.
Ovih dana su u Pentagonu procurila tajna dokumenta o prisluškivanju ruskih vojnih snaga, Izraela, Južne Koreje, ali i saveznika u ratu u Ukrajini, čak i Zelenskog... Da li je špijuniranje sveprisutno sa obe strane, a ovo samo otkriveno?
- Nekad mi se čini da u današnjem svetu gotovo da nema tajni. Na kraju krajeva, i sami sebe špijuniramo preko društvenih mreža i savremenih sistema komunikacije i maksimalno olakšavamo posao velikim obaveštajnim službama, koje danas imaju tako lako dostupne podatke da im ostaje da ih samo filtriraju i naprave finalni proizvod. Nemam nikakve sumnje da svi prate, prisluškuju i špijuniraju jedni druge.
Da li je curenje pomenutih podataka na bilo koji način uzdrmalo SAD?
- Ne bih ulazio u evaluaciju efekata takvih nagađanja.
Da ne zapostavimo unutrašnja politička pitanja. Da li su Srbiji potrebni vanredni parlamentarni izbori koji se najavljuju?
- Unutrašnja kretanja sada pratim s jedne fizičke, ali i donekle mentalne distance. Primećujem veliku transformaciju na svim poljima na svaka dva meseca kada dođem u Srbiju. Drago mi je što primećujem da veliki deo građana to ceni kroz podršku predsedniku Vučiću. Što se tiče termina za održavanje izbora, imam utisak da pojedini politički predstavnici nisu sigurni šta zapravo žele. Jedan dan tvrde da žele izbore, kritikuju vlast što ih ne raspisuje, a narednih dana kritikuju vladu zbog nagoveštaja održavanja izbora.
Pominje se da ste upravo vi neko ko bi mogao biti ministar spoljnih poslova, i u prošlom sazivu je o tome bilo reči, ali i u eventualnom budućem.
- Što se tiče mojih daljih ambicija, mogu da kažem da ih imam. Trenutnu funkciju u Vašingtonu radim što je moguće više odgovorno i profesionalno. Orijentisan sam prvenstveno na taj poziv, a manje na dnevnu politiku u Srbiji, ali nesumnjivo da je Srpska napredna stranka, čiji sam potpredsednik, dala ključni doprinos oporavku i razvoju Srbije poslednjih osam godina i nesumnjivo da je predsednik Vučić promenio paradigmu srpske politike, ekonomije i opšteg razvoja zemlje i u tom smislu mu dajem punu podršku.
Udaljeni ste od dnevne politike u Srbiji, kao što kažete, da li vam to nedostaje?
- U izvesnoj meri mi nedostaje da se u svojoj zemlji borim za ciljeve i vrednosti u koje verujem. Za promene i veći napredak koji bih voleo da vidim u narednom periodu. Na ličnom nivou, ne mogu da kažem da sam posebno uživao u svim bokserskim duelima dnevne politike u kojima sam učestvovao. To je, međutim, neizbežno ako čovek želi da se izbori za ono u šta veruje.
Porodica mi pruža toplinu
I oni promovišu ugled Srbije u Vašingtonu
Vi ste dve i po godine na službovanju u SAD na mestu ambasadora. Kako je protekla adaptacija - i vaša lična, ali i vaše porodice i troje dece?
- To je svojevrsna akrobatika koju čovek mora da izvede da bi se prilagodio. Ne samo zbog kulturoloških razlika, već jer je priroda posla drugačija. U Srbiji sam rukovodio jednim velikim sistema, imao sam značajan broj saradnika, bio sam u političkoj poziciji da nisam morao da jurim za velikim brojem ljudi. U Vašingtonu je situacija potpuno obrnuta. Ja sam jedan od 192 ambasadora koji su akreditovani u američkoj prestonici, i to iz ne preterano velike zemlje. To bi praktično značilo da sam ja tamo malo kome potreban, a meni su potrebni svi. To je situacija koja zahteva prilično prilagođavanje. Takođe, imam mali, ali probrani tim saradnika i zajedno s njima se trudim da unapređujem položaj naše zemlje i da menjam i osvežavam sliku o Srbiji.
A što se tiče porodice?
- Oni su mi ne samo pružili toplinu doma već i na svoj način doprineli predstavljanju dobre slike o Srbiji. Zato što u američkom društvu, u američkim političkim elitama, uloga supruge i porodice je dosta izražena. Oni aktivno učestvuju, svako na svoj način. Zahvalan sam im na tome što su bez oklevanja pristali da mi se pridruže.
Da li u kući govorite srpski ili engleski?
- Supruga i ja, naravno, govorimo srpski. Međutim, primetio sam da u poslednje vreme deca, kad se igraju, govore među sobom i engleski. Ipak provode većinu vremena u školi i tamo ga upotrebljavaju. Naravno, kad mi uđemo u sobu, prebace se na srpski.
Da li vam je izazov da pravoslavlje stavite ispred judaizma?
- Moja baka je bila Jevrejka i izuzetno sam ponosan na taj deo porodičnog nasledstva. U detinjstvu sam dve i po godine živeo u Izraelu. Ta kultura, jezik i narod su mi veoma bliski. Uvek sam bio i osećao se kao Srbin pravoslavne veroispovesti, međutim, u sebi negujem vrlo veliki osećaj prema Izraelu i judaizmu i to je veliki deo mene. Takođe, mogu da kažem da su mi godine provedene u Izraelu bile formativne, zbog toga što sam neposredno osvedočio da jedan narod koji živi na izuzetno izazovnom prostoru, u veoma složenim geopolitičkim okolnostima, zahvaljujući društvenoj koheziji, dobroj organizaciji i čvrstoj veri u svoje ideale, uspeva da gradi državu i bude jedan od vodećih u svetu. I po nauci, i po tehnologijama, i po ekonomiji i mnogo čemu drugom. U tome dobijam određenu inspiraciju za delovanje ovde.
Da li jevrejsko poreklo može da vam utaba put u Americi?
- Imam izvanredne odnose s liderima jevrejskih organizacija. Novog predsednika AIPAC ugostio sam u kući sa saradnicima. I to je jedna od dve najveće i najvažnije jevrejske organizacije u Americi, a na našim događajima u ambasadi u Vašingtonu redovno učestvuju visoki predstavnici Američkog jevrejskog kongresa, što je druga najveća jevrejska organizacija u Americi. Imamo intenzivne kontakte i s drugim organizacijama i liderima drugih verskih zajednica, ali Jevreji u Americi imaju značajan uticaj, a naš dobar odnos sa njima doprinosi sveukupnoj slici Srbije. I te kako se vrednuje što su Srbija i Srbi bili prva država i prvi narod koji su priznali Balforovu deklaraciju o pravu postojanja države Izrael 1917. godine. I Srbi imaju najveći broj nosilaca nagrade "Pravednik među narodima" po glavi stanovnika u Evropi. To govori o moralnom i dubokom kredibilitetu koji naš narod ima. Drugi narodi nisu imali tako pravedan pristup Jevrejima, i ne samo to, sprovodili su pogrom nad njima i Holokaust. U Srbiji je sve suprotno od toga. Mi smo zajedno stradali i zajedno se borili protiv fašizma i nacizma, i to nas večno povezuje i na nebu i na zemlji.
Zabeležila Silvija Slamnig
NE PROPUSTITE
