Razni su ovih dana stavili svoje žetone na polje "Srbija" i čekaju da izađe crno!
Dva nezapamćena zločina u tri dana, dva masovna ubistva koja su odnela sedamnaest života, podstakla su u našoj državi vrenje u čiji se ishod sada klade.
Nema društva na ovoj planeti koje bi posle takvih događaja ostalo ravnodušno. Duboke traume posle masovnih ubistava nose, na primer, i Norveška i Novi Zeland, koji su pre toga uživali u idili političkog i socijalnog mora. Srbiji, čija je istorija prethodih decenija opterećena ratovima i stotinama hiljada izbeglica, tranzicijom u divlji kapirtalizam, otcepljenim Kosovom, ubistvom premijera i stalnim trzacivama na unutrašnjopolitičkoj sceni… i mnogo manje od zločina u "Ribnikaru" i mladenovačkim selima bilo bi dovoljno da se ratsrese do temelja.
Rastrese, ali da se ne sruši.
Padne, ali da se podigne.
To, međutim, onima koji se na njenu sudbinu klade, i čekaju višesturki povrat uloženog u njen raspad, nije dovoljno.
Deo opozicije organizovao je proteste, formalno „protiv nasilja“, a suštinski protiv sadašanje vlasti.
Ko se, dakle raduje nemirima u Beogradu, možda i krijući iza leđa prste zamazane pekmezom?
U Beogradu je danas, Miroslav Lajčak, specijalni predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine. Za deo međunarodne zajednice pregovori o Kosovu moraju da teku svojim tokom, ma šta se u Srbiji događalo. Ubistva i nemiri ih ne zanimaju… Zapravo, i te kako ih zanimaju ukoliko slabe pregovaračku poziciju Aleksandra Vučića. A slabe je!
Na isti način, na zbivanja u Srbiji gleda Aljbin Kurti. Na klackalici moći sa Srbijom, on i Kosovo visoko su gore, noge im vise u vazduhu. Politička kriza u Beogradu, nadaju se, mogla bi da pretegne na njihovu stranu, da im omogući da steknu čvrst oslonac.
Postoji u životinjskom svetu riba-pljuckavica, koju ozbiljni ribolovci ne smtarju vrednom crva za mamac. U geopolitici na Balkanu, to je Hrvatska. Poslednjih nedelja, njihovi mediji više se bave Srbijom nego, recimo, činjenicom da im i tri godine posle zemljotresa na Baniji stanovništvo spava pod šatorima i u kontejnerima. Sve je to zbog geografije. Zbog mentaliteta slabijeg suseda, i zbog zgodnog položaja da se udari s boka.
S druge strane su Rusi, koji bi da ih volimo bez ostatka. Kao i u muško-ženskom svetu, traženje bezuslovne ljubavi isto je što i silovanje. A za to, Srbija treba da je na leđima…
Naravno, nije sve geopolitika, Ima i piljarenja: Dragan Šolak računa na opipljivu dobit od promene vlasti. Pet nacionalnih frekvencija za njega, i svi iz Srbije u SBB, to je njegov san.
I na kraju, oni kojima su napred pomenuti dodelili glavnu ulogu: deo opozicije koja je požurila da tragedije u Srbiji iskoristi za svoje političke ciljeve. Frustrirani uzastopnim porazima na izborima, oni bi da postojeću vlast obore na ulici. Samo što je daleko 12. maj od 5. oktobra.
Pre će biti da je reč o „korisnim idiotima“. A pre nego što se naljute, da objansimo. U Briselu se kaže „Useful idiot“, u Moskvi „Полезный идиот“, u Prištini „Idiot i dobishëm“, a svuda se misli na osobe koje propagiraju ideje koje ne shvataju u potpunsti, ili obavljaju poslove čijih krajnih posledica nisu svesni.
NE PROPUSTITE
