Da li je politička kriza kroz koju ovih dana prolazi Srbija ozbiljnija od ranijih?
Njen povod svakako jeste: dve uzastopne tragedije, nezapamćene po besmislu, broju žrtava i njihovoj mladosti, poslužile su delu srpske opozicije da pokrene novi talas masovnih okupljanja. Iskrenost i intenzitet emocija učesnika svakako je taj prvi protest izdvojio iz desetine sličnih. Ali već drugi skup, održan prošlog petka, ogolio je motive njegovih organizatora: žrtve niko od njih nije pominjao, a i atmosfera u kojoj je protekao bila je daleko od dostojanstvene.
Razlog za zabrinutost
Istaknuti su čisto politički i, uzgred budi rečeno, stari predizborni ciljevi opozicije, a istupanja nekih njenih lidera u medijima potvrdila su da prisustvujemo ogoljenoj političkoj borbi.
Ishod takvih dosadašnjih bitaka poznat nam je, i s tog aspekta, stanje u Srbiji je redovno. Ali...
Neke okolnosti čine razloge za zabrinutost realnim.
Činjenicu da je Srbija, u bolu zbog masovnih ubistava, pala na kolena iskoristili su stranački aktivisti (mahom iz Narodne stranke Vuka Jeremića) u nekim udruženjima poljoprivrednika da proizvođače izvedu na blokade drumova, pod parolom: „Vlast je sad slaba, sad je trenutak da se pritisne“! I ratari, i stočari, i malinari - i ko zna ko još ne, postavljaju ultimatume u nerealnoj želji da se sistemske slabosti poljoprivrede reše sada i ovde. U isto vreme, društvenim mrežama se šire pozivi i drugim interesnim grupama da se „spontano“ okupe jer je trenutak „povoljan“. Sve to liči na čopor hijena koji se prikrada zanemoćalom lavu.
I kad smo kod poređenja sa životinjskim svetom, dodajmo ovom prizoru lešinare koji sa okolnih grana s interesovanjem svojstvenim njihovoj prirodi posmatraju i lava i hijene.
Bljerim Velja, šef kabineta Vjose Osmani, predsednice takozvane države Kosovo, juče je nastavio niz tvitova posvećenih zbivanjima u Beogradu: „Čini se da se Vučić boji skupa zakazanog za petak...“ Ostali su pametniji pa ćute, ali svakako podjednako pažljivo prate i analiziraju razvoj događaja.
Perko Matović
Postoji duhovna podrška
Predsednik Centra za nacionalnu politiku Perko Matović vidi jasan motiv Albanaca da podrže destabilizaciju Srbije preko uličnih protesta opozicije, a pre svega da poguraju obaranje Vučića s vlasti.
Oni su svesni da sopstvenim snagama ne mogu da izguraju ono što žele, pa bilo koju nesreću koja se dogodi Srbiji vide kao priliku za političke poene, da budu korak bliže pobedi i vlasti. To je slučaj i s Kosovom, koji gubi sve svoje međunarodne kontakte, pa im ne ostaje ništa drugo nego da likuju nad ljudskom tragedijom, čime samo dokazuju bezdušnost. Naši diplomatski neprijatelji bi najviše voleli da ne moraju da se bore protiv Vučića. Ne znam da li postoji neka direktna podrška Albanaca protestima u Srbiji, ali u svakom slučaju postoji nekakva duhovna podrška. Motiv i logika su jasni - svi oni priželjkuju bilo kog drugog protivnika osim Vučića, nekoga ko neće biti toliko čvrst i odlučan u insistiranju na principima nacionalne politike - objašnjava Matović.
Azbuka međunarodnih odnosa
Računica je prosta: unutrašnje slabosti i problemi slabe poziciju države na međunarodnom planu. To važi i za Rusiju i za SAD, Novi Zeland, Ugandu, pa važi i za Srbiju.
Uostalom, čujmo šta kažu eksperti.
- Mislim da bi oni egzibicionisti koji zarad određenih političkih apetita pokušavaju da ušićare neki politički bod na protestima trebalo da krenu put viših ciljeva. Da prevaziđu lične i političke sukobe i zaštite društvo i državu. Ovo je mnogo oslabilo pregovaračku poziciju Srbije vezanu za pitanje statusa Kosova i Metohije i, generalno, poziciju u regionu - ocenio je u razgovoru za Kurir prof. dr Milan Petričković sa Fakulteta političkih nauka.
Njegove reči potvrđuje i najnoviji obrt u briselskim pregovorima i bahato ponašanje albanske strane, koja se odriče i onoga što je nedavno dogovoreno u Ohridu o ZSO, a što je u direktnoj vezi s beogradskim protestima. Albanski mentori, bez čijeg se blagoslova Priština ne bi usudila na bezobrazluk, prosto su procenili da se sada Beogradu ne moraju činiti ustupci kakvi su bili neizbežni 18. marta.
Za stepen slabosti Srbije zainteresovana je i Moskva. Nije joj ostalo baš mnogo poluga kojima može da kontrira NATO, a oslabljena i nesamostalna Srbija za Rusiju je baš to.
Uostalom, sve je ovo azbuka međunarodnih odnosa, svima jasna prosta jednačina moći na kojoj se zasniva diplomatija.
Ne vide je samo organizatori nemira, zaslepljeni vlastoljubljem i sebičnošću.
NE PROPUSTITE
