Skup „Srbija nade“, zakazan za petak u Beogradu, može biti startno mesto na kojem bi Srbija prigrlila šansu da se okrene od razarajućih podela i zakorači u realnu budućnost

Skup „Srbija nade“, zakazan za petak u Beogradu, može biti startno mesto na kojem bi Srbija prigrlila šansu da se okrene od razarajućih podela i zakorači u realnu budućnost. „Srbija nade“, prema svemu što smo čuli proteklih nedelja otkad je okupljanje najavljeno, nikako nije i ne može biti kontramiting. Upravo suprotno, ovaj skup je pokušaj da se stane s podelama i pokaže da Srbija može biti mnogo snažnija ako je ujedinjena, složna i zagledana u svoj razvoj, napredak i prosperitet.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će se obratiti građanima kao predsednik države i izneti pred njih plan za budućnost. Pošteno je makar da poslušamo i saslušamo šta ima da nam predloži. A onda da procenimo sami. Svako iz svojih cipela. Koliko je taj plan za nas svrsishodan, uklapa li se u naše vizije boljeg života, pruža li dovoljno sigurnosti za nas, našu decu, Srbiju? Možemo li tim putem? Građani smo, imamo pravo da mislimo svojom glavom, ali i obavezu da dozvolimo drugome da misli drugačije od nas. I to je lepota i prednost demokratije.

Temelj uspona

Politički filozof Dragoljub Kojčić ocenjuje za Kurir da će sutrašnji događaj biti skup na kojem će se čuti samo poruke dobra i nade za sve građane.

- U ovom veoma složenom međunarodnom trenutku Srbiji je potrebno nacionalno i građansko jedinstvo, da svako od nas shvati i razluči šta su najvažniji interesi da bismo prebrodili teško vreme. Ovaj skup nije uzalud nazvan „Skupom nade“, jer mi smo stvorili pretpostavke - ekonomske, bezbednosne, kulturološke i diplomatske - da s nadom možemo da dočekamo sutrašnjicu. Sve ono što predstavlja prirodne i demokratske razlike između nas ne treba da bude faktor spoticanja i unutrašnjih konflikata, nego da postane temelj našeg zajedničkog uspona. SNS pruža ruku svima koji su spremni da ugrade svoje vrednosti i svoju energiju u zajednički projekat budućnosti u kojem će za svakoga biti mesta i u kojem će svako imati dobrobit - navodi Kojčić.

whatsapp-image-20230519-at-5.53.12-pm.jpg
Dmitrije Gol 

Nemanja Zavišić iz Centra za društvenu stabilnost kaže da će građani Srbije imati priliku da čuju važne poruke za budućnost zemlje.

- Veliki narodni skup „Srbija nade“, koji je najavio i na koji je građane pozvao predsednik Aleksandar Vučić, biće sve suprotno od onoga što pojedine opozicione stranke u Srbiji prave. Na njemu se neće čuti poruke mržnje niti ljutnje i niko nikoga neće blokirati niti maltretirati. To će biti skup običnih ljudi na kojem će predsednik s narodom razgovarati o tome kako da, uprkos svim izazovima sa kojima se suočavamo, uspemo da sačuvamo našu Srbiju i da obezbedimo dalji napredak. Siguran sam da će većinska Srbija u petak pokazati nacionalni ponos, patriotizam, jedinstvo, snagu, ali isto tako nadu i veru u bolju budućnost. Srbiji danas nisu potrebne podele i sukobi, ovo je vreme koje od nas zahteva sabornost i slogu. Verujem da će to biti najveće okupljanje u istoriji naše zemlje - ocenio je Zavišić.

Politički važan događaj biće i izborna skupština Srpske napredne stranke koja je zakazana za subotu. Prema oceni naših sagovornika, „Srbija nade“ jeste svojevrsna uvertira za stvaranje novog narodnog pokreta, jer se očekuje da će najdominantnija partija na ovom stranačkom skupu, uz izbor novog rukovodstva, odlučivati i o učešću u nadstranačkom pokretu.

Državotvorni karakter

Profesor Fakulteta političkih nauka Milan Petričković kaže za Kurir da nema sumnje da će sutrašnji miting naprednjaka u Beogradu biti i neka vrsta uvertire za skupštinu SNS u Kragujevcu i ulazak te stranke u novi narodni pokret.

- To je jedna vrsta pozivanja na neko narodno blokovsko jedinstvo, kao i pokazivanje mišića na političkoj sceni. Verujem da ćemo na mitingu čuti poruke o homogenosti srpskog stava, odnosno srpske države i naroda, te da će biti poslate i važne poruke o budućnosti Kosova. Sve je to poziv na narodno jedinstvo, poziv protiv podela i partijskih interesa. Ide se u pravcu homogenizacije političkog tkiva - konstatovao je Petričković.

I Nemanja Zavišić smatra da će se skupom „Srbija nade“ napraviti svojevrstan uvod u formiranje pokreta.

- Na skupštini SNS očekujem na prvom mestu da stranka izađe pred građane sa svojim planom i programom za budućnost države. U poslednjih desetak godina SNS je jedina stranka na našoj političkoj sceni od koje su građani mogli da čuju ideje i planove. Očekujem da to i ovoga puta bude slučaj. Suštinu jedne političke partije čine dve stvari: program i ljudi, a SNS je dosad pokazao da ima i jedno i drugo. U vezi s onim što javnost verovatno najviše zanima, a to su kadrovska pitanja, sigurno nas i tu očekuju neke zanimljive odluke. Lično smatram da Aleksandar Vučić treba da ostane na čelu SNS, jer je pokazao i dokazao da zna da vodi tim koji pobeđuje, a siguran sam i da je s tim mišljenjem jednoglasno saglasno i članstvo stranke. Kako god bilo, apsolutno sam uveren da će svaka odluka koju Aleksandar Vučić bude doneo biti zasnovana pre svega na kriterijumu šta je ono što je najbolji interes Srbije, kao i na tome šta je najbolji interes partije koju vodi - naglašava naš sagovornik.

Kojčić objašnjava da će najavljeni narodni pokret, po svemu sudeći, odmah potom biti formiran, te da će on i ubuduće biti organizacioni model.

- Ovaj širi narodni pokret je zapravo državotvornog karaktera i upravo pokazuje da smo zakoračili u ozbiljnu političku zrelost i da nas ujedinjuje dobra volja, što, nažalost, ne vidim baš svuda - zaključio je Kojčić.

Ekipa Kurira

01-voj-novapage001.jpg
Kurir 

KRSNA SLAVA GRADA BEOGRADA – SPASOVDAN, obeležava se u četvrtak, 25.maja! Kurir vam poklanja ikonu VAZNESENJE GOSPODNJE

pr-datum-704x469-ikona-spasovdan.jpg
Kurir 

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici u četvrtak, 25. maja, obeležavaju Vaznesenje Gospodnje, praznik koji je u narodu poznat kao Spasovdan. Tada vas u Kuriru čeka poklon ikona VAZNESENJE GOSPODNJE sa zlatotiskom i molitvom.

Spasovdan je krsna slava grada Beograda, koji time čuva spomen na taj dan 1403. godine, kada ga je despot Stefan Lazarević proglasio srpskom prestonicom, a verski praznik za gradsku slavu. Spasovdan je kao slava Beograda obnovljen 1993. godine, kada je ulicama u centru grada prošla litija prvi put posle 46 godina.

Prema hrišćanskom verovanju, vaskrsenjem je Gospod pokazao da je jači od smrti i 40. dana od vaskrsenja njegovi su se učenici nalazili za trpezom. Tog dana im se Hrist ponovo javio i rekao: „Idite po svemu svetu i propovedajte jevanđelje svakom stvorenju. Ko poveruje i krsti se, biće spasen, a ko ne poveruje, biće osuđen“, navodi se u Novom zavetu.

Za Spasovdan kao krsnu slavu klalo se jagnje i spremala se cicvara. Inače, naši stari nisu pili mleko od Nove godine do Spasovdana, a verovali su da tog dana ne valja da se muškarci briju, žene da se umivaju, a deca da se kupaju, pa to nisu ni činili. Na Spasovdan nikako ne valja spavati preko dana da se ne bi dremalo čitave godine.

Na taj dan bogatiji su posle odlaska u crkvu pozivali goste na ručak, a manje imućni su nastavljali druženje ispred crkve, gde se narod okupljao i veselio.