Tokom jučerašnjeg obraćanja javnosti iz Palate Srbija, predsednik Srbije Aleksandar Vučić se kako je i najavljeno, dotakao ekonomskih tema i izneo niz mera koje će biti preduzete u narednom periodu.
Pre svega, govorio je o povećanju primanja u zdravstvu i prosveti, a potom i o novoj meri da svaka porodica dobije po 10.000 dinara za svako dete koje ima do 16 godina.
Takođe, najavljeno je i povećanje penzija.
Šta će nove mere doneti, voditelji emisije Puls Srbije, pitali su Bojana Stanića, pomoćnika direktora sektora za strateške analize u Privrednoj komori Srbije.
Pre svega dao je uvid u inflacionu krizu.
- Ova kriza sa inflacijom traje dugo. Prometi su porasli zbog visoke inflacije, ali činjenica je da se manje kupovalo u prvom kvartalu ove godine, nego što je to bilo prošle godine. Samim tim mere koje su donete i delovi stanovništva koje ciljaju, najverovatniji svi novčani iznosi koji su dati kao podrška završiće u potrošnji. Sa te strane imaju opravdanje te mere u ekonomskom smislu. To su kratkoročne mere i treba ih dati u kratkom roku i činjenica je da treba da se stabilizuje i da ne dođe do daljeg osipanja demografskog potencijala i daljeg pada prometa - započinje Stanić.
U nastavku naveo je sledeće činjenice.
- Činjenica je da je to bilo moguće jer se budžet pokazao bolji. Postoje određene uštede koje su napravljene i samim tim novac će se pokriti odatle. To ne bi trebalo da naruši odnos sa međunarodnim monetarnim fondom što je značajno u smislu održanja kredibiliteta naše privrede za ulaganje iz inostranstva - rekao je.
U nastavku prokomentarisao je pojedine mere.
- Takođe kratkoročna mera je selektivna, u skladu sa opštim zakonom i išlo se prema onima koji su materijalno ugroženiji. Sa druge strane postavlja se pitanje o iznosu od 10.000 dinara, to će otići u potrošnju. Finalna dobra će se prometovati. Inflacija i dalje traje, a ta kupovna moć najviše ugrožava naš potencijal rasta - kazao je.
Osvrnuo se i na ostale tačke predloženih mera i najavljenog "scenarija" iz obraćanja predsednika Srbije 7.6.2023. godine u Palati Srbije.
- To je realan scenario jer je najavljen sa najviših mesta u državi. Smanjenje cene hleba je socijalna mera. Odlaganje povećanja struje, to bi uticalo na to da podstakne blagu inflaciju, ne u značajnoj meri, iako je ona krenula da pada. Odlaganje povećanja struje, može da utiče na to da ona usporava i da ne dođe do nekih problema na tržištu. To je najverovatnije isključeno da će da se desi i biće realizovano do kraja godine - a to je prepolovljavanje stope inflacije - rekao je, istakavši:
- Porast potrošnje u zemlji doprinosi toj vitalnosti. Sledeće godine može da se nasluti da će inflacija biti iznad poželjnog nivoa, da ona bude između 6 i 8 odsto. Postavlja se pitanje kako će se na nas odraziti recesija u Nemačkoj, i potencijalna recesija u Americi, koja se preliva na Evropu, pa na nas, i šta će se dešavati sa energentima. Sve to može da utiče da imamo i dalje niske stope rasta. Ukoliko se sledeće godine, prema predviđanjima MMF, naša stopa rasta poveća, to bi značilo da je ipak kriza prebrođena - smatra Stanić, napomenuvši:
- Kada govorimo o svim tim cenama, i dalje je dolazilo do blagog povećanja inflacije. U aprilu u odnosu na mart ove godine dolazilo je do blagog povećanja inflacije. Kada pogledate međugodišnju inflaciju, to se i dalje ne oseća i samim tim, inflacija nije rešena i neće ni biti rešena do kraja sledeće godine. U Nemačkoj je 7,5 odsto, pa smatraju da je to značajan problem. S time što inflacija usporava, zarade moraju da rastu, da bismo prešli u realan oporavak kupovne moći. To se još uvek ne dešava ni kod nas ni u Nemačkoj, i zato su i oni govorili da je glavna negativna komponenta pad realnih zarada, međutim nema pada zarada, ali je većina stanovništva ispod te prosečne zarade, ili ispod proseka - ističe Stanić i dodaje:
- Nema govora o obaranju cena osim neke intervencije koja ne znam kako bi se završila jer bi se javili deficiti. Činjenica je da treba raste kupovna moć, čime bi se nadomestilo to što su cene relativno visoke. Ipak, sve procene ukazuju da je najgore što se tiče inflacije kod nas. Kako se cena energenata smanjila, ovo što uvozimo sada utiče na to da imamo pad uvoza, ali suština je da bi bilo idealno da se izbalansira uvoz i izvoz - rekao je i istakao:
- Činjenica je da naša privreda ipak usporava. Postavlja se pitanje, 2 odsto rasta nije značajna stopa rasta, ali je činjenica da su nam potrebne stope rasta između 4 i 5 odsto da bismo imali progres.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
