POLICAJCI SU DOŠLI DA GA VODE, SLOBODAN MILOŠEVIĆ IM SE OBRATIO SLEDEĆIM REČIMA: Postavio im je jedno pitanje, a onda je odveden!

Bivši predsednik Srbije Slobodan Milošević odveden je u Hag na Vidovdan, 28. juna 2001. godine. Akcija koju su mnogi okarakterisali kao kidnapovanje bivšeg predsednika izvedena je u strogo poverljivoj akciji, za koju je znao mali broj ljudi.

DOS je svoju dugogodišnju vladavinu godine započeo hapšenjem, pa izručenjem predsednika Miloševića Haškom tribunalu. Ovaj čin je po mnogima je ocenjen kao protivustavan, ali i sraman deo srpske istorije.

Na osnovu uredbe Vlade Republike Srbije, koju je potpisao Zoran Đinđić, Milošević je izručen Haškom tribunalu zbog sumnje da je počinio ratne zločine protiv čovečnosti i genocid u ratu vođenom na teritoriji bivše Jugoslavije, kao i protiv Albanaca sa Kosova i Metohije!

Poverljiva akcija

Milošević je odveden je u Hag u strogo poverljivoj akciji, za koju je znao mali broj ljudi. Izručenje Miloševića Hagu je izazvalo političke sukobe i napetosti u Srbiji, a tako je Demokratska stranka postala jedina partija koja je predsednika svoje zemlje uhapsila i jednostavno predala Hagu.

“Znate li da je danas Vidovdan?“ - Ovim rečima se predsednik SRJ Slobodan Milošević obratio policajcima koji su ga pre tačno 14 godina poslali u Haški tribunal, i to sa lisicama na rukama.

Detinjstvo, dečaštvo, mladost

Detinjstvo jugoslovenskog predsednika nije bio nimalo lako. Roditelji su mu se rano razveli.Svetozar Milošević nije bio komunista, pa je to i bio jedan od razloga zbog kojih se razveo od svoje supruge Stanislave.

Traume Slobodana Miloševića

Slobin otac Svetozar, ubio se 3.avgusta 1962. godine pištoljem, navodno zbog toga jer je jedan njegov učenik, kojem je dao slabu ocenu, počinio samoubistvo. Pucao je pištoljem u glavu, odeven u svoje najbolje odelo s mašnom.

Na grobu Slobinog oca koji se nalazi u rodnom selu piše: "Ranjena srca, s bolom u duši, dragom bratu i ocu, profesoru Svetozaru Miloševiću (1907-1962) u znak trajnog sećanja podižu ovaj spomenik sestra Darinka i sinovi Borislav i Slobodan".

Slobina majka izdržava je svoje sinove učiteljskom platom, a 12 godina nakon svog supruga, digla ruku na sebe. Obesila se 1974. godine u Požarevcu.

Izjašnjavao se kao Srbin

Vrlo je zanimljiv podatak da se Slobodan Milošević, iako su mu otac i majka bili Crnogorci, osećao Srbinom.

Početak političke karijere

U političkom životu bio je veoma aktivan. Milošević, po struci pravnik, bavio se privrednim poslovima. Politikom počinje da se bavi intenzivnije 1983. godine, kada je izabran za člana Predsedništva Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije. Politički uspon Miloševića počeo je njegovim govorom 28. juna 1989. godine na Gazimestanu na proslavi 600 godina Kosovske bitke.

Nekadašnji bliski Miloševićev saradnik, Uroš Šuvaković u ranijoj izjavi za jedan portal opisao je Miloševića kao hrabrog i odvažnog čoveka koji je branio sve srpsko.

- Te 1995. godine upravo Slobodan Milošević zaustavio hrvatsku vojsku da okupira Banjaluku. Milošević je pozvao Holbruka i rekao mu doslovce da ako ne zaustavi Tuđmanovu armadu koja je bila na 30 kilometara od Banjaluke, Srbija će otvoreno ući u rat - otkriva Šuvaković.

Kako je rekao, u Dejtonu Milošević je vadio kestenje iz vatre i omogućio je Republici Srpskoj da dobije sve elemente državnosti, što je podržalo više od 40 zemalja u svetu. U krajnjem slučaju, najveći gubitnici tog sporazuma su Hrvati iz Bosne.

Pad jugoslovenskog predsednika

Nakon velikih demonstracija 5. oktobra 2000. godine, Milošević je priznao poraz na izborima. Dana 1. aprila 2001. godine je uhapšen, a 28. juna iste godine je izručen Haškom tribunalu.

Na suđenju Milošević se sam branio. Umro je nakon 5 godina u zatvoru, pedesetak sati pre završetka izvođenja svedoka. Milošević, koji je počeo da pati od slabosti srca, visokog krvnog pritiska i dijabetesa nakon što je uhapšen, umro je od srčanog udara. Spekuliše se da je ubijen tako što su mu lekari u Holandiji davali lek protiv lepre.

Neki tvrde da je Slobodan Milošević ubijen u Ševeningenu, a svoje tvrdnje podupiru izveštajem holandskog toksikologa Donalda Ugesa:

– Tačno je da sam dve nedelje pre smrti Miloševića dobio njegovu krv na analizu i utvrdio prisustvo „rifampicina“. Tri dana kasnije, znači dve nedelje pre smrti Miloševića, obavestio sam zatvorske vlasti o činjenicama koje sam utvrdio – tvrdi Uges, što potvrđuje sumnju dela javnosti u zvaničnu verziju Miloševićeve smrti.

Međutim niko nije ništa preduzeo.

Takođe, učinjeno je još jedno veštačenje i u Miloševićevom urinu otkrilo se prisustvo još jednog leka, „droperidola“, leka za smirenje.

Na pitanje da li je Milošević mogao samoinicijativno da uzme ovaj lek, Uges kategorično tvrdi:

– To je nemoguće. Način primene tog leka znaju samo izuzetno stručne osobe, lekari ili farmaceuti, a Milošević nije bio ni jedno ni drugo – objasnio je holandski toksikolog.

Prijateljstvo sa Rokfelerom

Bora Milošević, Slobin brat, kaže da je njegov brat poznavao Rokfelera još iz vremena kada je radio kao bankar u Americi, a navodno su se družili. Tako je Slobodan Milošević dobio na poklon od čuvenog američkog bogataša Dejvida Rokfelera pištolj!

Anegdota o Slobi

Poznata je jedna anegdota iz Aleksinca prilikom predavanja stanova porodicama koje su izgubile domove tokom bombardovanja 1999.godine. Snimatelju niške televizije Zokiju Đorđeviću su nestale cigare. Tada je na iznenađenje svih, Zoran ispalio kao iz topa, uputivši reči Miloševiću koji je stajao pored njega:

– Imaš li jednu cigaru na zajam?– Pa, nemam - odgovori zbunjeno Milošević.

U tom času “skočio” je kao “poparen” profesor na Ekonomskom fakultetu, Zoran Aranđelović, tada u vrhu SPS-a.

- Evo ti Zorane cela pakla - rekao je profesor. Kasnije, na pitanje zašto je baš pitao Miloševića za cigaru, Zoran je odgovorio:

– Ma nestale mi cigare, a vidim da ću još dugo da budem u mestu da snimam pa rekoh da pitam čoveka, što pa da ne. Al’ dobro, Aranđelović mi dade celu paklu “Klasika”, objašnjava Zoki.

Najpoznatiji citati Slobodana Miloševića

- Najpoznatije su bile reči "Niko ne sme da vas bije" koje je izgovorio nezadovoljnim Srbima naKosovu 1987. godine.

- Neka živi mir i bratstvo među narodima! - Gazimestan 28. jun 1989.

- Srbijom neće upravljati tuđa ruka. - 1996.

- Ja sam jednostavno protiv rata. Tamo gde se ja pitam, gde moj glas odlučuje, rata neće biti. - februar 1997.

- Istina se može udaviti sa bilo kojom poplavom pogrešnih optužnica.

(Kurir.rs)