Španija je na početku svog predsedavanja EU, koje je počelo 1. jula, najavila da će joj jedan od četiri prioriteta biti proširenje Unije, odnosno integracija Zapadnog Balkana. Srbija je, kao deo regiona u fokusu Evropljana, dobila povoljnu šansu da iskoristi špansko predsedavanje za brži napredak na evropskom putu. U narednih šest meseci, koliko će Madrid biti na čelu EU, evropska politika biće usredsređena i na zelenu agendu, ekonomski razvoj i jačanje jedinstva Evrope, najavio je premijer Pedro Sančez.
Tajming
Ambasador Španije u Srbiji Raul Bartolome Molina nagovestio je da bi povoljne vesti za Srbiju mogle doći već u decembru.
- Postoji mogućnost da se na međuvladinoj konferenciji u decembru otvore klasteri sa Srbijom, mada nisam siguran, jer o mnogo čemu još treba da razgovaramo. Španija želi da vidi Srbiju u EU, kao i sve zemlje regiona. Jedna od najvažnijih stvari je usaglašavanje Srbije sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU, koja predviđa i uvođenje sankcija Rusiji... Poglavlje 35 u pregovaračkom procesu govori o normalizaciji odnosa, a ne o priznanju. U Španiji, u glavnim strankama, postoji konsenzus da, čak i ako dođe do promene vlade, neće biti promene stava. Konsenzus o tom pitanju se neće promeniti - izjavio je Molina, objašnjavajući okolnost da Španiju već na početku predsedavanja EU očekuju i prevremeni parlamentarni izbori.
Nema poklona
Koordinatorka Nacionalnog konventa o EU Bojana Selaković kaže za Kurir da Srbija, kao deo Zapadnog Balkana koji je stavljen u četiri prioriteta predsedavanja Španije, mora to da iskoristi kao šansu.
- To bi moralo da se iskoristi na takav način da nam to ne bude poklonjeno. Nema nagrada i poklona te vrste. Uvek je važno naći balans između onoga što se nudi kao šargarepa i činjenice da Srbija, kao i svaka druga zemlja koja želi da napreduje na evropskom putu, zaista mora da sprovodi reforme i još puno toga da uradi, posebno u najproblematičnijim oblastima. To u konačnici može da dovede do polarizacije u samoj EU, imajući u vidu da postoje neke članice koje su vrlo striktne kada su u pitanju kapaciteti za ostvarivanje vladavine prava, borbe protiv korupcije, zaštite ljudskih prava... Ako tu ne bude bilo odgovarajućeg napretka, neće biti ni dovoljno kredibiliteta kod onih koji bi hteli da nagrade Srbiju - objašnjava naša sagovornica.
Kada je reč o otvaranju novih klastera, Bojana Selaković napominje da to direktno nije vezano za zemlju koja predsedava EU.
- U odnosu je na to kakva bude bila procena, s jedne strane, napretka u izveštaju koji će se pojaviti u oktobru, a s druge strane, tu su i visoki prioriteti koji se tiču usklađenosti Srbije, pre svega sa spoljnom i bezbednosnom politikom. I sve što se dešava na relaciji Beograd-Priština prvi put će ove godine značajnije uticati na napredak, s obzirom na to da je to sad direktno vezano za materiju iz poglavlja 35 - napominje ona.
Španija je jedna od pet država EU koje ne priznaju nezavisno Kosovo, te se i njeno predsedavanje Uniji posmatra i iz tog ugla.
- Tu ne treba očekivati nikakve bitnije promene kursa za ovih šest meseci, s tim što će Španija, naravno, biti obazrivija od drugih zemalja i moguće je da Kosovo bude tema u krugovima u kojima do sada nije bilo. Situacija je vrlo jasna, jer zna se ko u ime EU posreduje u dijalogu - ocenila je Bojana Selaković.
Ko će krojiti evropsku politiku
Španija, Belgija, pa Mađarska
Rotacije u predsedavanju dešavaju se na šest meseci. Španija je 1. jula preuzela predsedavanje od Švedske, a nju će naslediti Belgija. Nakon toga, u poslednjoj polovini 2024. godine, na čelu EU biće Mađarska.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
