Ljuban Karan, penzionisani potpukovnik Kontraobaveštajne službe gostovao je u emisiji "Puls Srbije" i Vladan Glišić, advokat, i u razgovoru sa voditeljima dali svoje mišljenje tome da li tajne službe postaju zvanične, a ne tajne?
"Prema nekim informacijama, Francuska zbog nemira planira da legalizuje prisluškivanje građana.
Na sve ovo treba dodati i činjenicu da je Evropa posle više od dve decenije poprište prvog pravog dugotrajnog rata što je promenilo kompletnu geopolitičku situaciju i dovelo Srbiju u nezgodnu poziciju, pošto je uz Belorusiju praktično jedina evropska zemlja koja nije uvela sankcije Rusiji. Dodatno je raspirio maštu i strahove sam predsednik Srbije Aleksandar Vučić rečima da je Beograd početkom godine postao Kazablanka i da su strani špijuni okupirali prestonicu Srbije."
Koliko je prostor bivše Jugoslavije zanimljiv stranim službama i šta je ono što agenti žele da doznaju?
Da li su to informacije o ekonomiji ili možda stanje na Kosovu? - pitanja su voditelja.
Čovek može da se prisluškuje samo ako za to postoje razlozi - ti kriterijumi su poremećeni za vreme masovnih terorističkih akcija - započeo je Karan.
- Upravo zbog toga, službe bezbednosti nisu uspele da kontrolišu terorističke grupe. Pa su na mala vrata "ozakonili" ta masovna prisluškivanja. Prisluškivali su hiljade ljudi, a iz svega toga može da se izvuče nešto i suzi krug. Ali to nije legalno. Imali smo situaciju da u nekim državama padaju vlade, jer je bilo nezakonitog prisluškivanja... Bilo je toga, prvo ih nagovore na to, a onda se obračunaju sa vladom koja im ne odgovara. U Makedoniji nikad nije rečeno kako je do toga došlo... - tvrdi Karan.
Ničeg nema bez zakonske primene, smatra on, i ponovo ističe da, kada se sudski odobri prisluškivanje, onda se mogu koristiti i kao dokazni materijal na sudu, međutim ako svaki policajac radi to na svoj način, to nije legalno.
- Mi jesmo poligon za obračun obaveštajnih službi. Skoro sve zapadne države, proterale su najveći broj ruskih diplomata. Isto to su uradili Rusi. Svi znamo da je taj obaveštajni rat, najvećim delom oslonjen za diplomatske kanale, jer oni pravi i najvredniji obaveštajci zaštićeni su diplomatskim imunitetom. Sada odjednom imamo glad za informacijama, baš u periodu kada je rat u Ukrajini, a informacije značajne kao i oružje... - rekao je Karan.
Ono što Srbiji ne odgovara je što se rat vrši na njenom prostoru.
- Protiv Srbije se vodi žestok hibridni rat od strane velikih zapadnih sila. Ono što Srbiji ne odgovara je što se oni ovde obračunavaju. Jednostavno oni žele da i mi uđemo u taj antiruski front. Oni podržavaju secesiju KiM od Srbije. Mi kada bi ušli u taj anti-ruski front ne bi bilo nikog da uloži veto da Kosovo i Metohija postane nezavisna država - rekao je Karan i dopunio:
- I zapadne i ruske službe deluju ovde. Rusi podržavaju našu politiku, ali i oni ulaze u obaveštajni obračun jer ne žele da budu iznenađeni ako Srbija promeni nešto u svom kursu. U obaveštajnom ratu ne postoje prijatelji - naglasio je Karan.
Za zapadne službe on nema nikakve dileme.
- Žele da stvore unutrašnje probleme vezano za KiM, da podstiču to nejedinstvo kod Srba i da bi nas na neki način prinudili da uđemo u taj anti ruski front, a to rade preko Aljbina Kurtija. Ne verujem da on to radi bez instrukcija sa strane - dodao je.
Glišić se pridružio razgovoru i ispričao da određena ubistva i ekcesi, mogu biti nameštena da bi se posejao haos i razdor u društvu i sumnju u državni poredak.
- Mi nismo u ratu, ali smo u problemu sa KiM i delovanjem Kurtijevih formacija koje su neprijateljske prema nama. Ovo nećemo saznati u javnosti. Neke situacije kada se dešavaju ekcesi i ubistva mogu biti jedan deo rata koji deluje na tome da poseje razdor u društvu i sumnju u mogućnost naših bezbednosnih struktura da zaštiti građane. Naše negativno iskustvo je NATO. A Albanija, BNA, Crna Gora, Hrvatska služba, oni su produžena ruka Zapada... Kada imate ograničen suverenitet vi to ne možete da ograničite kao što bi jedan suverena država to uradila - rekao je Glišić.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
