Najbolnija, a ipak i najkontroverznija tema su ogromna stradanja na prostoru bivše Jugoslavije.
Strašni događaji u Srebrenici u periodu između 16. i 23. jula 95. godine , i 28. godina posle stvaraju još veće podele, otvaraju stare debate i nove bitke. Srbi će taj nepodnošljivi masakr pretežno nazvati "zločin u Srebrenici", Bošnjaci "genocid u Srebrenici", a tako ga je označio i Međunarodni sud pravde.
Žrtve su nažalost zauvek izgubljene, a njihovo prebrojavanje stvara nove težine. Čak i ako o svemu može da se diskutuje, istina je ipak da nijedna žrtva ne sme da se potceni, a da sećanje na žrtve samo sa jedne strane otvara prostor za nove konflikte. Ako stoji tvrdnja da se budućnost kvari zbog krvave ratne prošlosti, kakva je budućnost našeg regiona?
Na ovo i druga pitanja u emisiji Usijanje odgovaraju Miloje Pršić, istoričar i Zoran Vuletić, predsednik Građanskog demokratskog foruma.
Vuletić je ocenio da se u Srebrenic desio genocid što se kako kaže može utvrditi na osnovu presuda brojnih međunarodnih sudova.
- Da je u Srebrenici bio genocid može se utvrditi na na osnovu više presuda što haškog tribnubala što suda pravde. Postoje i drugi sudovi koji su presudili da je bio genocid. Mi smo deo sveta i ukoliko želimo da budemo integrisani u ovaj svet moramo to da poštujem. Sudovi su dosta dobro uradili svoj posao - rekoa je Vuletić i dodao:
- Da smo mi bili sposobni da sudimo sopstvenim ratnim zločincima mi bi smo to uradili sami i ne bismo čekali haški sud. Pošto za to nismo bili kadri za to su se pobrinli međunarodni sudovi. Znamo dobro šta se desilo i u Srebrenici u i u Sarajevu koje je bilo pod opsadom. Imamo toliko događaja koji su obeležuili tu politiku. Imao sam 30 godina tih ludih devedesetih godina i sazrevao sam politički. Ne možemo da negiramo nešto što se zaista desilo i što je dokazano brojnim dokumentima. Vi imate razne istoričare i ljude iz javne sfere koji su ranije o tome ćutali, a danas više niko ne negira da se desio strašni zločin, ali ne i genocid.
Pršić je izneo suprotan stav istakavši da ono što se događaji u Srebrenici ne mogu podvesti od definiciju genocida.
- Reč genocid pri put je upotrebljena 1877. godina za zlodela koje su Turci napravili na području Đunisa. To je prvi put kada su međunarodni zvaničnici videli strašan masakr, ljude nabijene na kolac i ostale svireposti i tad je prvi put upotrebljen termin genocid - kaže Pršić i dodaje:
- Po zvaničnoj definiciji genocid podrazumeva plansku akciju za istrebljenje jednog naroda, etničke ili verske skupine. Ništa to ne bi moglo da se podvede pod događaje u Srebrenici. Ne postoji ni jedno jedino opravdanje da bi se to nazvalo genocidom. Devedesetih je na sceni ono što je zapad davno planirao, a to je razbjanje Jugoslavije. Izvući jedan događaj iz konteksta i nazvati ga najtežim mogućim terminom nije dopustivo ni aučno ni politički ni etički - istakao je Pršić.
Sagovornici su nastavili polemiku braneći do kraja emisije svoje viđenje događaja u Srebrenici 1995. godine.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
