Srbija sa velikom pažnjom prati kretanja unutar BiH, ne samo zbog toga što je reč o susednoj državi i izuzetno važnom partneru, već i zato što je to obaveza Srbije, kao garanta Dejtonskog sporazuma. Za nas nije prihvatljivo bilo kakvo pravljenje razlike između tzv. "duha Dejtona" i onoga što piše u tom Sporazumu, tj. "slova Dejtona".
Poručio je to u intervjuu za Glas Srpske prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić.
Dejtonski sporazum je, istakao je, rezultat kompromisa, teško postignut i delikatan balans između dva suprotstavljena koncepta uređenja BiH, a svaki pokušaj narušavanja tog balansa može da dovede do destabilizacije BiH, a time i cijelog regiona.
- Prema mom čvrstom uverenju, mnogi od onih koji se zalažu za primat tzv. "duha Dejtona" nad "slovom Dejtona" zapravo direktno narušavaju pomenutu ravnotežu, odnosno pokušavaju da jedan koncept uređenja BiH podrede drugom. Za Srbiju to nije prihvatljivo. Drugim rečima, jedini "duh Dejtona" jeste dosledna primena originalnog "slova Dejtona" - podvukao je Dačić.
GLAS: U nekoliko navrata ste, samo u posljednje vrijeme, isticali da Srbija sigurno ne stoji iza rušenja BiH, niti to podržava, ali da se apsolutno protivi napadima i pokušajima rušenja Republike Srpske. Kako Srpska može da se odbrani i da tako i opstane?
DAČIĆ: Konstataciju da Srbija sigurno ne stoji iza rušenja BiH mogu da ponovim i ovom prilikom. Republika Srbija je u prethodnom periodu, a posebno tokom poslednjih deset godina uložila izuzetan napor kako bi se ukupna klima u regionu poboljšala i sve države regiona orijentisale ka saradnji i što čvršćem povezivanju. To Srbija čini, jer je to u sopstvenom njenom najboljem interesu. Takva odgovorna i ka budućnosti orijentisana politika podrazumeva i otklon od narativa baziranog na sukobima i podelama, odnosno visok stepen uzdržanosti prema izjavama (uključujući i one koje daju strani državni zvaničnici) čija je svesna ili nesvesna namera da se Srbija i srpski narod kontinuirano uvlače u spiralu beskonačnog uzajamnog optuživanja za tragična dešavanja u prošlosti. Nažalost, pomenuti trend je značajno ojačao u poslednje vreme, a posebno nakon eskalacije sukoba i izbijanja rata u Ukrajini – što su neki akteri bez ikakvog osnova i povoda iskoristili za obnavljanje napada i optužbi prema Srbiji i srpskom narodu.
GLAS: Koliko Srbija, kao garant Dejtona, vodi računa o BiH i Srpskoj kao njenom ravnopravnom dijelu?
DAČIĆ: Republika Srbija, kao garant Dejtonskog sporazuma, kao država koja se suočava sa grubim kršenjem međunarodno obavezujućih sporazuma i na sopstvenoj teritoriji, ali i kao odgovorna članica međunarodne zajednice i nezaobilazan faktor kada je reč o regionalnoj stabilnosti istrajava na poziciji da svi dokumenti prihvaćeni od strane međunarodne zajednice moraju da budu poštovani. Dejton je jedan od temeljnih dokumenata na kojima počiva mir i stabilnost BiH, ali i šireg regiona i, istovremeno, dokument koji nema alternativu kada je reč o ustrojstvu BiH.
GLAS: Vjerujete li u budućnost ovakve dejtonske BiH? Koliko vremena ili generacija bi moglo još da prođe prije nego tematika s početka devedesetih godina prošlog vijeka nestane iz fokusa politike?
DAČIĆ: Nije na Republici Srbiji da se izjašnjava o budućnosti dejtonske BiH, već je to isključivo na tri konstitutivna naroda i dva entiteta koji su prepoznati Ustavom BiH, koji je sastavni deo Dejtonskog sporazuma. Lično, mogu da razumem nezadovoljstvo aktera političkog života u BiH, kao i određenu frustraciju zbog komplikovanog mehanizma odlučivanja, uključujući i o izmeni ustrojstva BiH. S druge strane, imam ozbiljnu bojazan da bi svaki pokušaj nametanja rešenja, koje nije rezultat konsenzusa tri naroda i dva entiteta, mogao samo dodatno da zakomplikuje situaciju i da destabilizuje kako BiH, tako i širi region. Čini mi se da neki akteri pokušavaju da instrumentalizuju spoljne okolnosti, a da jedini rezultat toga može da bude poništavanje pozitivnih rezultata ostvarnih tokom bezmalo tri decenije od okončanja oružanog sukoba u BiH. Taj scenario bi morao da bude izbegnut po svaku cenu.
GLAS: Sa velikim problemima suočava se i Srbija, posebno na jugu. Vjerujete li u iskren dijalog sa predstavnicima samoproglašenih institucija u Prištini i da će u dogledno vrijeme biti i formirana zajednica srpskih opština?
DAČIĆ: Vama je poznato da sam sa predsednikom Vučićem od početka uključen u dijalog pod posredovanjem EU i posle više od deset godina koliko traje mogu samo da kažem da je naša strana ispunila sve što je dogovoreno i da sve što koči, opstruira i čini da rešenja još nema ide na dušu Prištini i onima koji je podržavaju u ovom procesu. Ne nadamo se ničemu, samo insistiramo na tome da se preuzete obaveze konačno ispune. A to je jedna jedina obaveza, formiranje zajednice srpskih opština. Dok se ta obaveza iz Briselskog sporazuma ne sprovede, besmisleno je da se dogovaramo o bilo čemu drugom.
GLAS: Da li je to jedini način da se sačuva Kosovo i Metohija, s obzirom na to da u javnosti i same Srbije ima onih koji tvrde da je Kosmet zapravo izgubljen i da je sve ostalo samo zamazivanje očiju?
DAČIĆ: Sve dok je Srbija uključena u rešavanje ovog pitanja, Kosovo i Metohija je neotuđivi deo Srbije, onako kako i piše u našem Ustavu. Ako je Kosovo i Metohija izgubljeno za Srbiju, kao što neki kažu, a zašto i dalje razgovaraju sa nama, i naročito zašto bez nas ne mogu da nađu nijedno rešenje, nego traže da učestvujemo u pravljenju tog rešenja? To je rezultat politike koju vodimo već godinama i ona je jedino zaslužna što Kosovo i Metohija danas nije nezavisna država.
GLAS: Ima li još zemalja koje se spremaju da povuku priznanje Kosmeta?
DAČIĆ: Sve dok se ne okonča proces koji je u toku i to na način koji će biti prihvatljiv Srbiji, biće onih koji će želeti da preispitaju svoju raniju odluku o priznanju Kosova. Mi smo pokazali da je do sada to učinio veliki broj članica UN, jer su uvažili naše argumente da je ovo pitanje i dalje otvoreno i da priznanje Kosova nije u skladu sa međunarodnim pravom.
GLAS: Kako gledate na uporno povlačenje paralele između Srpske i Kosova i Metohije te tvrdnji i iz Prištine da neće dozvoliti novu Republiku Srpsku?
DAČIĆ: Ovo najbolje odslikava duple standarde sa kojima se suočava Srbija i srpski narod generalno. Selektivno i tendenciozno biranje argumenata, odnosno kvazi-argumenata je nešto sa čime se naša država suočava već decenijama unazad. Ono što jeste zajedničko u oba slučaja je to da se krše međunarodne obaveze, po pravilu na štetu Srbije i srpskog naroda i to da oni koji to čine ne snose odgovarajuće posledice.
GLAS: Vaš kolega, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, najavio je nedavno da Moskva i Beograd dogovaraju da odete u posjetu Rusiji? Kakvi su odnosi Srbije i Rusije te generalno pogled Srbije na evidentnu novu podjelu svijeta na Istok i Zapad?
DAČIĆ: Mi imamo vrlo jasnu poziciju i definisali smo je još u martu prošle godine odlukom Saveta za nacionalnu bezbednost i nju sprovode svi naši organi. Mi podržavamo suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine, kao što tražimo od svih ostalih da podržavaju i suverenitet i teritorijalni integritet Srbije. To je naš čvrst temelj u međunarodnim forumima, pre svega u UN. A što se tiče podela, o kojima govorite, Srbija želi da i u najkomplikovanijim međunarodnim odnosima, kakvi su i danas, sačuva ono što joj je jedino bitno, a to su interesi naše zemlje i našeg naroda. Kada je o svrstavanju reč, Srbija se svrstava samo na svoju stranu. Svi u svetu vrlo dobro znaju tu našu poziciju i nisu njom uvek zadovoljni, ni na Zapadu ni na Istoku. Ali oni je poštuju kao čvrstu i argumentovanu politiku jedne države koja drži do sebe.
"Bajraktari"
GLAS: Ima li Srbija odgovor na to što je Turska naoružala Kosmet "bajraktarima"? Šta možete da poručite?
DAČIĆ: Isporuka "bajraktara" Prištini je izuzetno negativna po više osnova: prvo, dostavljanje bilo koje vrste naoružanja koja može da naruši bezbednosni balans je loša vest; ako je to region u kome su tenzije u porastu – to je još lošije; ako to naoružanje dostavljate strani koja je već duže vremena prepoznata ne samo kao nekooperativna strana, već kao strana koja opstruira bilo kakav dogovor, bez bilo kakvih naznaka da će se ponašati u skladu sa osnovnim normama ponašanja u međunarodnoj zajednici - to već dobija više nego zabrinjavajuće razmere. Treba li uopšte pominjati da je protivno i dalje važećoj rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN postojanje bilo kakvih oružanih snaga na Kosovu i Metohiji – izuzev onih koje bi reagovale u slučaju požara, odnosno elementarnih katastrofa. Sasvim sam uveren da te bespilotne letelice Turska nije isporučila Prištini s ciljem ranog upozoravanja od šumskih požara. Drugim rečima, isporuka "bajraktara" Prištini je višestruko negativna, štetna, pa i opasna za stabilnost regiona.
Glas Srpske
NE PROPUSTITE
