Docent na Fakultetu političkih nauka u Beogradu Stefan Surlić ističe da u Srbiji kao i drugim zemljama Zapadnog Balkana raste evroskeptičnost, te da je dijalog između dijaloga i Prištine "klinički mrtav" i da Miroslav Lajčak pokušava na sve načine da ga oživi.
- Naravno da su političari bar na vrhu u Briselu izbegavali da tako nešto saopštavaju, znajući i metodologiju da zapravo punopravno članstvo pored svih tih kriterijuma zahteva saglasnost svih zemalja članica. Iz tog razloga mi smo imali neke godine - čak je Junker svojevremeno govorio da je, ukoliko Srbija i Crna Gora ispune sve kriterijume, realan datum 2025 - rekao je Surlić za RTS.
Šarl Mišel je postavio 2030. godinu kao cilj ulaska zemalja Zapadnog Balkana u EU. Surlić smatra da je to i ambiciozno i realno.
- Ja bih dodao i najoptimističnije, jer eksperti koji se bave procesom pristupanja EU kažu da po sadašnjoj metodologiji potrebno je minimum pet do sedam godina da bi se taj celokupan, složen proces okončao - dodao je.
Smatra da je Zapadni Balkan i dalje daleko od EU.
- Mislim da je jako važno da ipak razgovaramo o nekoj godini, jer ona je orijentir, ona daje predvidivost procesu, ali naravno uzeti tu godinu sa rezervom. Iz više razloga. Prvo, oni koji govore danas o toj godini, te godine najverovatnije oni neće biti ni na kakvoj političkoj funkciji. Setimo se Angele Merkel, za koju se smatralo da će uvesti zemlje Zapadnog Balkana na kraju svoje političke karijere. Ona je već u velikoj političkoj penziji, a Zapadni Balkan je daleko od EU - kazao je Surlić i dodao:
- To bi značilo da shodno napretku u konkretnim kriterijumima zemlje na različite načine mogu biti više ili manje povezane sa Evropskom unijom i već pre punopravnog članstva osetiti dobrobiti Evropske unije. To bi bila konkretna politika - rekao je.
Smatra da dijalog ne ide nikuda u ovom trenutku.
- Dijalog je u ovom trenutku klinički mrtav i Lajčak kao posrednik pokušava po ko zna koji put da oživi dijalog sa nekom novom rundom pregovora, odnosno sastanka na najvišem nivou u Briselu gde bi se stvari pomerile sa mrtve tačke - izjavio je.
Pred Srbijom su teški zadaci.
- Naravno da predstoje vrlo teški uslovi pred Beogradom u ispunjavanju tačaka sporazuma, ali ono oko čega smo se saglasili je svakako da je Zajednica srpskih opština, normalan život Srba na Kosovu, suštinska autonomija, nešto što je presudno za njihov opstanak na teritoriji Kosova i sa čim nema nikakve kalkulacije, a za to bi trebalo imati više sluha i poštovanja od najviših evropskih adresa uključujući Makrona - zaključio je.
Kurir.rs/RTS
NE PROPUSTITE
