OPOZICIJA NEMA VOĐU: Ako se neko uzdigne, ostali ga ruše! Više od tri opozicione kolone bi zbunilo birače

Deo opozicije izašao je sa zahtevom da se što pre raspišu vanredni parlamentarni i beogradski izbori i tako odvoje od redovnog glasanja naredne godine za lokalne i pokrajinske vlasti. Bez obzira na odluku o terminu i nivoima vlasti za koje će biti organizovano glasanje, uveliko je počeo svojevrsni prelazni rok za opozicione stranke i pokrete da se strateški rasporede za izbornu trku. Izborna ponuda opozicije i dalje je neuhvatljiva, posebno zbog svađe pojedinih opozicionih lidera i cepanje Narodne stranke i koalicije Zajedno. U nedostatku jedinstvenog delovanja, dve ili tri opozicione kolone su scenario koji bi birači razumeli, a sve više od toga bilo bi dodatno zbunjivanje, ocenjuju sagovornici Kurira.

- Nešto su morali da smisle i ispalo je da su se uhvatili za izbore koji su jako dugo u igri. Računaju da će, u slučaju da vlast raspiše te izbore, ostvariti neku pobedu, a zapravo nikome, osim onih čvrsto opredeljenih za opoziciju, nije baš jasno šta se dešava. Jednostavno, nema sinergije! I dalje je najveći problem što ne postoji stožerna stranka i što se sve ove svađe unutar opozicije dešavaju upravo zbog toga. To su pokazali i poslednji razlazi - Mikija Aleksića od Vuka Jeremića i Ćute Jovanovića od Zelenovića. Biće tek borba oko toga i na levom i na desnom polu opozicije. Postavlja se pitanje kako će se dogovoriti, jer postoji strategija da se vlast oslabi, ali i strategija da se ostvari rezultat za svoj interes. Još je sve rovito i nema jasnih kontura kako će izgledati predizborne kolone i ko će ih povesti. Bili smo svedoci da kad god se neko uzdigao, odmah su ga drugi povlačili dole - objašnjava naš sagovornik.

Mnogo nepoznanica

Iako naglašava da se ne treba igrati tolerancijom birača, profesor Fakulteta političkih nauka Zoran Stojiljković za Kurir ocenjuje da poslednje podele unutar opozicije ne moraju da znače dalje fragmentisanje.

- Ipak se te podele sada vrše nekom logikom i mogu biti korak ka ukrupnjavanju. Niko ne sme da uđe u rizik i nađe se izvan grupacije koja preskače izborni cenzus. Sada će biti različitih viđenja u kojoj formaciji nastupiti, a ne treba zaboraviti da, i kad se naprave koalicije, onda slede dugi pregovori o plaćanju troškova kampanje i ko će koliko dobiti mesta na nekoj listi. Pitanje je i koliko to građane uopšte interesuje i da li ih nerviraju te stvari. Opozicija treba da se pojavi u onoliko kolona da niko ne pada ispod cenzusa. Dve ili tri kolone dolaze u obzir, jer sve preko toga građani ne bi razumeli, dodatno bi se zbunjivali. Pitanje je sad da li može da ostane zajedno ono što je oblikovalo proteste i da li se može ukrupnjivanje napraviti i unutar takozvane nacionalne opozicije. Mnjenje je takvo da će građani teško tolerisati razilaženje ljudi koji su ušli zajedno u proteste. Isto tako i na strani vlasti ne znamo šta se dešava sa najavljenim narodnim pokretom. Izbori su i u tom smislu jednačina sa mnoštvom nepoznatih - smatra naš sagovornik.

Stojiljković kaže da su zahtevi dela opozicije označili trenutak kada je uspostavljena ravnoteža moći ili bolje reći nemoći.

- Opozicija je videla da ne može dosadašnjim pritiskom do ispunjenja zahteva i da je došlo do zamora. Logika opozicije je da mogu da ostvare zahteve tek ako postanu vlast, a vlast uvek govori da jedva čeka te izbore. Na delu je nadmudrivanje i osmišljavanje strategija. Nema nikakvih garancija da će izbori biti do kraja godine, a s druge strane, položaj opozicije je takav da mora da ubedi birače da ona jeste realna alternativa vlasti - zaključuje Stojiljković.

Kurir.rs