Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je, obraćajući se povodom dešavanja na KiM, još jednom pozvao Srbe na mir i da na miran način dobijemo šta nam pripada.
Da li je moguće mirno rešiti novonastalu krizu na severu Kosova i Metohije?
Branko Radun, politički analitičar, gostovao je u emisiji "Puls Srbije" u razgovoru sa voditeljima Kurir TV o tragediji koja se dogodila na KiM u Banjskoj.
Razgovor je započeo time da je "kosovskoj policiji" dozvoljeno da rade šta hoće od strane Kfora:
- Veliki problem je što KFOR nije odmah izašao na teren. Taj događaj se desio noću, a njima je trebalo pola dana da reaguju i na neki način su pustili prištinsku policiju da rade ono što hoće zbog čega su se i desile tragične smrti. Da su oni odmah reagovali to se ne bi ni desilo. Kao da su dali Kurtiju da "reši stvar". Mnogo je tu stvari čudno i nelogično. Jedno je šta se dešavalo na barikadama, a drugo oko manastira Banjska - rekao je Radun.
Veliki broj Srba okupio se juče na parastostu koji je održao vladika Beogradski Stefan u Hramu Svetog Save, i prekjuče da odaju počast poginulima, zapale sveće i ujedine se ovim strašnim povodom. I dok predsednik poziva na mir, postoje nejasnoće o tome kako je to moguće i da li je.
Radun smatra da su mnoge sumnjive okolnosti deo tragedije i pucnjave u manastiru Banjska, a da je tome najviše doprinela albanska propaganda koja su "dugo pripremali".
- Mi ne znamo ko su ti ljudi. Gde su ubijeni ti Srbi? Na kom mestu? Nemamo tačne informacije šta se dešavalo, a imamo medijski problem da su Albanci puštali neke snimke, i ne znamo kada je to snimljeno, vidi se sneg. Njega sada koriste kao dokaz! Propagandni rat, naravno gde vrlo lako možete da nasednete na tu priču - istakao je Radun i dodao:
- Naši mediji su čak i naseli na to!
Manastir Banjska:
Nalazi se tačno na trasi Carigrad-Duborvnik. Sa crkvom posvećenom Svetom arhiđakonu Stefanu, sagrađen je između 1312. i 1316. godine, kao zadužbina srpskog kralja Stefana Uroša II Milutina, jednog od najmoćnijih vladara iz dinastije Nemanjića i jednog od najmoćnijih vladara na Balkanu toga doba. Darovnom zlatopečatnom poveljom kralj je bogato obdario svoju zadužbinu, obezbedivši joj ogromne posede pretežno na Kosovu i Metohiji: ukupno sedamdeset pet sela i zaselaka, devet katuna sa oko petsto pastirskih porodica, novac i druge prihode. Tako je nastao jedan od najvećih feudalnih poseda crkve u srednjevekovnoj Srbiji.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
