NEĆE PROĆI: Srbiju uzalud pokušavaju da prikažu kao terorističku zemlju!

Deo evropskih zemalja traži da se Srbija, nakon sukoba u Banjskoj na severu Kosmeta, proglasi terorističkom zemljom, zašta je stiglo već nekoliko konkretnih poziva. Ipak, analitičari ukazuju da je to samo uzaludan pokušaj da našu državu degradiraju oni kojima je smetnja, i dodaju da kao možda najveća prepreka stoje SAD, koje ne zastupaju tu tezu.

Naime, još prvog dana nakon sukoba u Banjskoj, gde su poginuli trojica Srba i jedan kosovski policajac, stigla je ocena Evropske unije da je u pitanju bio teroristički Srbije. Potom je Socijalistička partija, s premijerom Albanije Edijem Ramom na čelu, podnela skupštini Albanije rezoluciju kojom se osuđuje "teroristički napad" na severu Kosova, a u predlogu rezolucije se traži "osuda oružanog terorističkog napada na severu Republike Kosovo i podrška naporima da se garantuju bezbednost i mir u zemlji i regionu".

Poređenje s Krimom

Istovremeno, i nemački ministar poljoprivrede Džem Ozdemir, govoreći o događaju u Banjskoj, pomenuo je "žrtve genocida od strane Srbije", te uporedio Kosovo i Krim, a skupština Kosova usvojila je rezoluciju o događaju u Banjskoj kojom traži kažnjavanje Srbije zbog "podrške terorizmu".

Stručnjaci pak smatraju da sve ovo ne može da ima posledice po našu državu jer, pre svega, ne može da se govori o terorističkom napadu, ali i ukazuju da većina zemalja EU ne stoji na toj liniji.

- Pre svega, ne može da ima posledice na Srbiju delovanje ovih zemalja i pojedinaca jer je to grupa zemalja pod uticajem Nemačke i koje slede njen stav. Oni su na početku izašli s tim stavom i to je pokušaj te grupe zemalja da diskredituju Srbiju, ali na globalnom planu to nije ništa, imajući u vidu da Evropska unija broji 27 članica, od kojih dve trećine nije takvog stava. Takođe, cela ta priča se vrti u okviru EU, dok, s druge strane, Amerikanci ni u jednom trenutku to nisu tvrdili, Vašington nije podržao taj stav da je Srbija zemlja terorizma, već insistiraju na istrazi i nastavku dijaloga - kaže za Kurir karijerni diplomata Zoran Milivojević.

Dodaje da je ovo samo pokušaj da se Srbija diskredituje, pre svega od Nemačke, kao i onih država koje imaju interes da oslabe poziciju Srbije.

- Sve je to pritisak na Srbiju i vezano za naš stav prema Rusiji, a ima interesa i nekih naših suseda da Srbija ne jača i da ne može bude ono što jeste, a to je ključna zemlja u regionu - zaključio je Milivojević.

Tvrdnje bez dokaza

I direktor Centra za proučavanje globalizacije Dejan Miletić za Kurir ocenjuje da ta priča o pokušaju imputiranja terorizma Srbiji niti može da stoji niti je ikako dokaziva.

- Drugo, taj tendenciozni i zlonamerni odnos pojedinaca ili država najviše govori o njima i u tom kontekstu sve te nastupe treba pomno analizirati i pratiti korene svega toga jer, s moje tačke gledišta, radi se o sistematskom delovanju po pitanju narušavanja pozicije Srbije da se zaustavi razvoj i rast zemlje i legitimizuje sve ono što je rađeno protiv međunarodnog prava i povelje UN. Tako da to nisu slučajni napadi, a priča o terorizmu i pokušaj da se nešto proglasi srpskim terorizmom je kontinuitet politike devedesetih, gde se na lažima formira određen narativ kako bi se frustracije prenele na naša leđa i pokušala da se skrene pažnja s ključnih problema tih država. Čini mi se da moramo da budemo oprezni, ali ne previše zabrinuti, jer se radi o činjenici da nema osnova za takve optužbe - kazao je on.

Predlog kaznenih mera Glasanje u EP 19. oktobra

Evropski parlament glasaće za rezoluciju o odnosima Srbije i Kosova na drugoj oktobarskoj plenarnoj sednici u Strazburu 19. oktobra. Debata o dokumentu, čiji je pun naziv Rezolucija o poslednjim dešavanjima u dijalogu Srbija-Kosovo, uključujući i situaciju u opštinama na severu Kosova, održana je na sednici u utorak, dan pošto su socijaldemokrate iz Evropskog parlamenta tražile da se debata pretoči u rezoluciju. Poslanici su u toj debati pozvali na smirivanje situacije i kažnjavanje Srbije ukoliko se utvrdi da stoji iza poslednjih oružanih incidenata u selu Banjska. Predložene mere kreću se od suspenzije sastanaka na najvišem nivou do potpunog obustavljanja finansiranja iz programa IPA3 i velikih infrastrukturnih projekata.

I. Žigić/