Od tragičnog događaja u Banjskoj, u kojem su ubijena trojica Srba i jedan kosovski policajac, ne prestaju pritisci na Srbiju i pozivi da joj se uvedu sankcije! Namera Prištine i njenih lobista jeste da oslabe poziciju i smanje kredibilitet Beograda u daljim pregovorima o rešavanju kosovskog pitanja, što bi se svakako desilo ukoliko bi uspeli da izdejstvuju obustavu korišćenja evropskih fondova i drugih oblika finansijske podrške EU, kao i usporavanje ili čak stopiranje evrointegracija, ocenjuju sagovornici Kurira. Ipak, naši sagovornici su uvereni da do toga neće doći, jer bi bilo besmisleno kažnjavati stranu koja je u dijalogu pokazala spremnost na postizanje kompromisa.
Rezolucija u oktobru
Iako je istraga tek počela, prištinske vlasti pokušavaju da uz pomoć svojih lobista unapred označe Srbiju kao stranu koja je odgovorna za sukob. Aljbin Kurti je i juče optužio Beograd da je direktno umešan u događaje u Banjskoj i poručio da "Srbija mora biti međunarodno sankcionisana". Predvodnica ovog narativa u Evropskom parlamentu je izvestiteljka za Kosovo i poslanica Zelenih Viola fon Kramon, koja je rekla da je za Srbiju već pripremljen paket mera kao "odgovor na teroristički napad 24. septembra u Banjskoj".
- Ne bih ih nazvala sankcijama jer ih mora odobriti Savet, ali govorimo o političkim i finansijskim merama koje će naneti štetu Vladi Srbije - izjavila je ona za albanski Euronjuz.
Potpredsednica Centra za spoljnu politiku Suzana Grubješić kaže za Kurir da do aktiviranja ovih mera neće doći, ali da postoji velika verovatnoća da se poziv da se uvedu sankcije nađe u rezoluciji Evropskog parlamenta koja bi trebalo da se usvoji do kraja oktobra.
- Ne treba zanemarivati njenu izjavu, bez obzira na to što ona kao poslanik u Evropskom parlamentu nema nikakvu nadležnost za moguće mere protiv Srbije. Rekla bih da je reč o merama koje su već primenjene prema Kosovu zbog odbijanja kompromisnog predloga EU na poslednjem sastanku, a koji je Srbija prihvatila. Verujem da do aktiviranja ovih mera prema Srbiji neće doći, jer je besmisleno kažnjavati stranu koja je u dijalogu pokazala spremnost na postizanje kompromisa. Nažalost, poziv da se prema Srbiji primene kaznene mere verovatno će se naći u rezoluciji Evropskog parlamenta koja jeste pravno neobavezujuća, ali ima određeni uticaj na krugove koji takve odluke donose i u Evropskoj komisiji i u Savetu - objašnjava naša sagovornica.
Istraga tek počela
Istraživač organizacije Novi treći put Dragoslav Rašeta za Kurir takođe procenjuje da mere protiv Srbije nisu realne u ovom trenutku. On napominje da izjave evroparlamentaraca uvek treba uzimati s rezervom.
- Poslanici Evropskog parlamenta prvenstveno zastupaju interese svoje partije i svojih glasača i imaju određenu slobodu da budu više ideološki čisti. Ako ste u Savetu Evrope ili izvršnoj vlasti bilo koje od velikih evropskih država, ipak morate da se povinujete pre svega nacionalnim interesima, a to znači da morate da vodite konzervativniju politiku. Istraga o događajima u Banjskoj je tek počela, međunarodna nije ni u planu, tako da sumnjam da će doći do bilo kakvih odgovora Evrope i EU pre nego što budemo znali da li je zaista Srbija bila umešana ili je organizovala šverc oružja, pokušaj oružane pobune i drugo za šta je Priština optužuje. Neće biti punitivnih ili retributivnih mera prema Srbiji - smatra naš sagovornik.
On objašnjava da se pozivom na uvođenje sankcija Srbija zapravo cilja na njen kredibilitet i poziciju konstruktivnog partnera koji je dosad imala u pregovorima s Prištinom.
- To bi bila najveća šteta po Srbiju, jer bi bilo dopušteno da se stavi znak jednakosti između Beograda i Rusije. A takav scenario bi imao razne implikacije. Strani investitori bi skeptično gledali na budućnost zemlje i njene evrointegracije, a stopirani bi bili i kohezivni fondovi EU i slične stvari - upozorava Rašeta.
Bez saglasnosti
Sankcije podelile EU
Uvođenje sankcija Srbiji još jedna je od brojnih tema koje su podelile EU. Najveći zagovornici kaznenih mera protiv Beograda bile su Nemačka, Estonija, Litvanija, Letonija i Hrvatska, kao i Albanija izvan Unije. Mađarska je bila jedina zemlja koja je javno i glasno ustala protiv kažnjavanja Srbije. Mađarski premijer Viktor Orban izjavio je uoči nedavnog samita lidera EU u Granadi da je ideja o uvođenju sankcija Srbiji smešna i da je to nemoguće sprovesti. Skup u Granadi bio je prilika za kosovsku predsednicu Vjosu Osmani da "pogura" sankcije protiv Srbije, ali predsednik Aleksandar Vučić je u brojnim bilateralnim susretima na samitu predupredio akciju zagovornika prištinskog stava.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
