Rat između Izraela i Palestine otvorio je ozbiljnu mogućnost za buđenje ekstremističkih grupa, ali i pojedinaca, saglasni su stručnjaci u oceni. Oni upozoravaju da takvih "spavača" ima i na prostoru KiM, te da samo čekaju komandu vođe za konkretno delovanje i da je neophodno preventivno reagovati kako ne bi došlo do opasnih incidenata.
Opravdan strah
Da bojazan nije neopravdana, govori činjenica da su muzej Luvr u Parizu i palata Versaj prošle nedelje evakuisali posetioce i osoblje pošto su primili pretnje bombom, te da je francuska vlada počela da raspoređuje 7.000 vojnika kako bi ojačala bezbednost širom zemlje posle smrtonosnog napada nožem u školi koji je izveo islamski ekstremista. I Nemačka je pojačala bezbednost. Pojavili su se i slučajevi napada pojedinaca - u Čikagu je jedan Amerikanac ubio devetogodišnjeg dečaka i izbo njegovu majku samo zato što su muslimani, a povod mu je bio izraelsko-palestinski rat.
Penzionisani potpukovnik KOS Ljuban Karan upozorava da ovakvih ekstremista generalno ima na i Balkanu i na Kosovu, i to još od ratova na našim prostorima.
- Ekstremizam je otišao širom sveta propašću Islamske države, svi borci koji nisu zarobljeni otišli su u druge države, ubacili su se među migrante i ušli i u Evropu. A na Balkanu je ekstremizam prisutan još od ratova na ovim prostorima, u pitanju su radikalni islamisti, koji su odsecali glave zarobljenicima. Nemamo šta da razmišljamo da li kod nas postoje, i to oni koji su okrvavili ruke, ali su oni pod zaštitom nekih država i paradržava. Jednostavno, prikriveni fanatici su uklopljeni u stanovništvo i ne mogu se prepoznati na prvi pogled, i problem je što su mnogi od njih spavači koji samo čekaju komandu vođe - naglašava Karan za Kurir.
Kako kaže, preventivno bi trebalo da oni koji se u tom smislu mogu prepoznati odranije budu pod nekom vrstom kontrole.
- Ili pak da se više pažnje obrati na paradžemate, improvizovane džamije koje im služe kao utočište - kazao je on.
Više od 400 boraca
Dekan Fakulteta za studije bezbednosti Miroslav Bjegović kaže da sadašnji sukob između Hamasa i Izraela može aktivirati terorističke napade u zemljama koje budu otvoreno zagovarale izraelske interese u političkom, bezbednosnom i vojnom smislu.
- Kosovo je rasadnik za terorističke ćelije i može se pretpostaviti da će se pridružiti Hamasu i Hezbolahu u zajedničkoj borbi za njihove ciljeve, i to protiv zemlje koja im je priznala nezavisnost - jasan je Bjegović, koji dodaje da smatra da je naš region bezbedan, a posebno Srbija, jer se zalaže za mirno rešavanje sukoba.
Geopolitički analitičar Predrag Rajić ukazuje da svako zaoštravanje sukoba na Bliskom istoku uvećava šanse za buđenje radikalnih grupa u celom svetu, pa i na Zapadnom Balkanu i na Kosovu.
- Opasnost od buđenja tih ćelija radikalnog islama koje se koriste nesumnjivo terorističkim metodama postoji poslednjih decenija. Svako zaoštravanje sukoba na Bliskom istoku uz veći broj žrtava dodatno radikalizuje, pretpostavljam, te ćelije koje inače postoje i dodatno uvećava šansu da do njihovog buđenja, njihovog delovanja ponovo dođe - kaže Rajić.
Upozorava da treba biti vrlo oprezan i veoma mudar da bi se sve te situacije predupredile i da bi se neutralisale.
- Mislim da će se generalno cela Evropa još dugo suočavati s tom mogućnošću i sa opasnošću od aktivacije određenih ćelija koje su povezane s nekim školama radikalnog islama i koje u suštini sa onim istinskim i preovlađujućim islamom i nemaju mnogo veze - konstatuje Rajić.
Da opasnost od radikalnog islamizma i na Kosovu ne može da se isključi, smatra Srđan Simonović iz NVO Humani centar iz Severne Mitrovice.
- Albanska zajednica na Kosovu ispoveda sunitski islam grupe hanafi, koja nije toliko radikalna. U stvari, takva grupa je identična u Palestini. Taj radikalni islam je u proteklom periodu dosta dobro suzbijen na teritoriji KiM. Igrom slučaja, to je i zbog toga što je bezbednosni sistem na Kosovu kontrolisan od strane zapadnih službi, pa bih rekao da je pod njihovim "kišobranom", što u svakom slučaju sprečava pojavu islamskih radikalnih grupa u nekom većem broju. Ali niko se ne bi mogao usuditi da garantuje da sporadičnih incidenata neće biti - smatra on i podseća da je Kosovo oblast koja je u procentima dala najviše boraca u ISIS - više od 400.
Alarm Priština finansira teror
Tzv. Kosovske bezbednosne snage poslednjih godina se ubrzano naoružavaju. U mandatu kosovskog premijera Aljbina Kurtija ulaganje u naoružanje i vojnu opremu povećano za čak 191 odsto. Tako je ministarstvo odbrane u 2021. dobilo budžet od 100 miliona evra, dok je za ovu godinu predviđen 141 milion evra. Priština naoružanje nabavlja mahom sa Zapada, a po svoj prilici koristi ga za nasilne akcije na severu Kosova.
I. Žigić
NE PROPUSTITE
