Grupa od pet izaslanika koju čine - Miroslav Lajčak u ime Evropske Unije, Gabrijel Eskobar ispred SAD, Emanuel Bon predstavnik Francuske, Jens Pletner iz Nemačke i Frančesko Talo u ime Italije, stiže sutra u Prištinu, a zatim u Beograd.
Sudeći po svemu, oni dolaze sa jasnim porukama i u prilično nepopustljivom tonu. Kako se navodi u medijima, zatražiće i od Beograda i od Prištine opipljiv napredak u primeni Ohridskog sporazuma, ali i smanjenje opšte zategnutosti posle oružanog incidenta u Banjskoj.
Pred ovu posetu, sliku o Beogradu je zamutila Rezolucija Evropskog parlamenta (EP) u kojoj se traži puna istraga o napadu u Banjskoj i mere protiv Srbije, ukoliko se dokaže da je država bila umešana.
Da li "velika petorka" donosi gotova rešenja po principu "uzmi ili ostavi", ili konstruktivne predloge za oživljavanje dijaloga? Kako posle pale krvi u Banjskoj može da se nastavi sa pregovorima? Da li Srbiji prete novi pritisci i sankcije?
Na ova i druga pitanja u emisiji Usijanje na ova pitanja odgovaraju dr Rajko Petrović, naučni saradnik Instituta za evropske studije, Aleksandar Gajović, novinar i publicista i Milan Antonijević, advokat.
- Šta donose članovi velike petorke to ćemo vidti, ali da će biti lako neće. Nije bilo lako ni u januaru prošle godine. Nisu doneli ništa novo osim tenzije i neizvesnosti. Za očekivati je da će predmet njihovog razgovora biti svakako Ohhridski sporazum i ono što se tiče nas, a to je slučaj u Banjskoj koji nam ne ide čini mi se mnogo u korist, ali zavisi iz kog ugla se to gleda - rekao je Gajović i dodao:
- Ohridski sporazum nije pretpisao predsednik Srbije Aleksandar Vučić iako je premijer tzv. Kosova bio spreman na to. Tema ohridskog sporazuma je da se Srbija ne protivi mogućnosti da tzv. držav Kosovo uđe u međunarodne instuitucije i pod dva da ne lobira za državno nepriznavanje, a zauzvrat da se formira zajednica srpskih opština.
Petrović je ocenio da politika zapada prema Srbiji nije toliko jedinstvena kao ranije, a posebno je istakao dobre odnose Srbije i Mađarske:
- Mi već godinama čujemo da postoje predlozi uzmi ili ostavi od strane svetakih sila. Mislim da će biti zaista izazovno da se prevaziđe ta ponuda, ako se od nas bude tražilo da imlementiramo taj ohridaski sporazum. Bilo je pritisaka i da se usvoji i Šolc Makronov plan, pa smo nekako uspeli to da prevaziđemo. Vidimo da Evropski parlamet preti uvođenjem sankcija Srbiji ukoliko se dokaže da je Srbija umešana u ovaj incident u Banjskoj. Ipak, treba istaći da ni zapad nije toliko jedinstven kao ranije. Mađarska je jasno rekla da neće pristati da se Srbiji uvedu sankcije.
Antonijević procenjuje da bi Italija mogla ima značajnu ulogu u korist Srbije:
- Ako gledate dokumente koju su predstavljani vi tu imate i delove koji se odnose na ekonomsku podršku i Beograda i Prištine, mada znam da posle Banjske deluje da je nemoguće da mi iz krize uđemo u ekonomski razvoj. Ono što Srbija treba da očekuje jeste statut ZSO. Ja verujem da postoji nacrt i da će deo njega biti predstavljen sutra. Taj dokument se izrađuje u okviru Lajčakovog tima. Sigurno će biti u skladu sa briselsim sporazumom. Ono što je značajno jeste da se tu pridružuje i Italija koja je imala jako pozitivan odnos prema Srbiji devedesetih godina, oko dejtonskog sporazuma na primer.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
