Već prvi konkretniji korak takozvane proevropske opozicije ka ujedinjenju završio se debaklom, i to na temi podele plena posle izbora. Nedavni sastanak na kojem je lider Stranke slobode i pravde Dragan Đilas okupio ostale koji učestvuju u organizaciji protesta "Srbija protiv nasilja" i podelio im svoju šemu s kvotama na izbornoj listi, a samim tim brojem poslaničkih mandata na koje mogu da računaju, samo je još jedanput potvrdio postojanje Đilasovog diktata i njegovu ulogu glavnokomandujućeg.
Fijasko od pregovora
Prema saznanjima Kurira, sastanak se završio fijaskom i demonstrativnim napuštanjem sale zbog nezadovoljstva ponudom koju je Đilas svojim saborcima stavio na sto.
- Đilasu je najvažniji Beograd, jer misli da tu može da ostvari bolji rezultat i za svoj SSP traži čak 50 odsto mandata. Za koaliciju oko Ne davimo Beograd je predvideo 35 odsto mesta, jer očekuje da bi oni mogli da mu "povuku" u Beogradu, ali nije isključena ni opcija da bi na kraju mesto potencijalnog gradonačelnika dao nekom svom, a da njih prevari. Za sve ostale je ponudio 15 odsto. Kad se podeli preostalih 15 odsto, ispada da bi DS imao manje mandata od Aleksandra Jovanovića Ćute. Sličnu ponudu izneo je i za zajedničku listu na parlamentarnim izborima. Kad je reč o lokalnim izborima, tu je bio spreman da popusti malo, jer mu nisu u fokusu toliko kao Beograd. Taj sastanak je ljutito napustio Dušan Kostadinović iz DS, ali ni neki drugi nisu uopšte bili zadovoljni. Sastanak nije, očigledno, ni planiran kao neka vrsta razmene mišljenja, pregovora, dogovora o kvotama, već ultimatum koji je ostatku opozicije nametnut od Đilasa, po principu - "zna se ko je ovde gazda" - otkriva naš izvor.
Sam Kostadinović je potvrdio da je DS dobio neprihvatljivu i uvredljivu ponudu. On je rekao da je u ime DS predložio dogovor prema kojem bi svaki akter u koaliciji pojedinačno imao veći broj mandata od onog koji trenutno ima. - Taj predlog nije usvojen, a na stolu je ponuda koja je, po mom mišljenju, neprihvatljiva i uvredljiva. Uz dužno poštovanje prema svakom ko se suprotstavi mafijaškom režimu, ne mogu da prihvatim ponudu prema kojoj Ćuta više doprinosi našoj zajedničkoj borbi od čitave Demokratske stranke - izjavio je pre tri dana Kostadinović za Novu.
Zec u šumi
Profesor Fakulteta političkih nauka Milan Petričković kaže da je ova opoziciona grupacija poranila s podelom plena i zamenila cilj i sredstvo.
- Na tom polju se otkriva ideja vodilja koja ih okuplja. Tu nema politike koja bi bila ozbiljna alternativa i koja bi odgovorila na goruća pitanja iz ekonomije, politike, kvaliteta življenja i svega što zanima građane. Vidimo da je suština njihovog delovanja pozicioniranje i podela plena. Vidimo i glavnog takmaca Đilasa i skupinu oko njega sa interesno orijentisanim apetitima i ništa drugo. Sve se zahuhtava, ali pre svega njima je najbitnije ko će od njih potencijalno avanzovati u smislu onoga što njih najviše zanima, a to je materijalni interes, pozicija, društveni status i tome slično. To je tako jer se ne nude rešenja koja bi bila suprotstavljena postojećoj vlasti. Suštinu stvari su okrenuli naopačke, jer je ražanj pripremljen, a zec u šumi - ocenjuje naš sagovornik.
Ovakav tok pregovora potvrda je pisanja Kurira o Đilasovoj ulozi u opoziciji, metodama pritiska kojima se služi i ogromnoj moći koju ima zahvaljujući interesno-poslovnoj i političkoj sprezi s vlasnikom Junajted grupe Draganom Šolakom.
Jer, bez Šolakove medijske mašinerije jalov bi bio svaki pokušaj Đilasa da se nametne za političkog vođu takozvane proevropske opozicije. Ovako, Đilas je dobio ulogu vrhunskog cenzora od koga isključivo zavisi medijska vidljivost, samim tim i politička snaga, svakog od aktera ovog opozicionog bloka. Takva postavka stvari, s moćnom zaleđinom u vidu uticaja na kreiranje svega što proizvode Šolakovi mediji, učinila je od dela opozicije maltene ucenjenu grupaciju koja ne sme da se suprotstavi Đilasu, jer dobro zna da će biti kažnjena svojevrsnim embargom na pojavljivanje na N1, Novoj, u Danasu i drugim medijskim adresama pod kapom Junajted grupe.
Kao što smo već pisali, Đilas je čim je poželeo da progura jednu listu, sastavljenu od organizacija koje stoje iza protesta "Srbija protiv nasilja", dobio obilatu podršku Šolakovog mehanizma za uklanjanje konkurencije. Ovog puta za te svrhe odlično mu je poslužila nevladina organizacija Crta, koja je deo pomenutog mehanizma, uz podrazumevanu podršku medija Junajted grupe. Bila je to sinhronizovana kampanja koja je i istraživanjem Crte o navodnoj svrsishodnosti jedne zajedničke liste morala da pokaže ispravnost Đilasove misije da povede ovu opozicionu kolonu.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
