BEOGRAD - Ministar finansija Siniša Mali izjavio je danas u Skupštini Srbije, obrazlažući Predlog budžeta za 2024, da je budžet razvojni i da podrazumeva ulaganja u kapitalne investicije, kao i nastavak politike povećanja plata i penzija, odnosno podizanje životnog standarda građana.
Kako je Mali kazao, projektovana stopa privrednog rasta za 2024. iznosi 3,5 odsto, pa će tako bruto domaći proizvod (BDP) biti oko 74 milijarde evra, dok je javni dug projektovan na 51,7 odsto BDP-a.
"Predlogom budžeta predviđeno je i da, počev od 1. januara sledeće godine, penzije u Srbiji, prema švajcarskoj formuli, budu veće za 14,8 odsto, plate u javnom sektoru budu veće za 10 odsto, a minimalna zarada za 17,8 odsto, pa će tako iznositi 47.154 dinara, što je najveće procentualno povećanje minimalca ikada", naveo je on.
Prema njegovim rečima, kako se teret povećanja minimalne zarade ne bi potpuno preneo na poslodavce, od sledeće godine je planirano i povećanje neoporezivog dela bruto zarade za 15,1 odsto, sa 21.712 dinara na 25.000. ; Ministar finansija je dodao da je projektovana inflacija za narednu godinu između četiri i pet odsto.
"Predlogom budžeta je za kapitalne investicije opredeljeno 598,8 milijardi dinara, odnosno 6,8 odsto BDP", rekao je Mali navodeći da će država nastaviti da sprovodi strategiju ulaganja u auto-puteve, pruge, kliničke centre, škole.
Mali: Predloženi budžet za 2024. razvojni sa velikim kapitalnim ulaganjima
Mali je izjavio danas u Skupštini Srbije, obrazlažući Predlog budžeta za 2024, da je budžet razvojni i da podrazumeva ulaganja u kapitalne investicije, kao i nastavak politike povećanja plata i penzija, odnosno podizanje životnog standarda građana.
Kako je Mali kazao, projektovana stopa privrednog rasta za 2024. iznosi 3,5 odsto, pa će tako bruto domaći proizvod (BDP) biti oko 74 milijarde evra, dok je javni dug projektovan na 51,7 odsto BDP-a.
"Predlogom budžeta predviđeno je i da, počev od 1. januara sledeće godine, penzije u Srbiji, prema švajcarskoj formuli, budu veće za 14,8 odsto, plate u javnom sektoru budu veće za 10 odsto, a minimalna zarada za 17,8 odsto, pa će tako iznositi 47.154 dinara, što je najveće procentualno povećanje minimalca ikada", naveo je on.
Prema njegovim rečima, kako se teret povećanja minimalne zarade ne bi potpuno preneo na poslodavce, od sledeće godine je planirano i povećanje neoporezivog dela bruto zarade za 15,1 odsto, sa 21.712 dinara na 25.000.
Ministar finansija je dodao da je projektovana inflacija za narednu godinu između četiri i pet odsto.
"Predlogom budžeta je za kapitalne investicije opredeljeno 598,8 milijardi dinara, odnosno 6,8 odsto BDP", rekao je Mali navodeći da će država nastaviti da sprovodi strategiju ulaganja u auto-puteve, pruge, kliničke cente, škole.
On je kao najznačajnije infrastrukturne projekte, koji će se graditi sredstvima iz budžeta, naveo obilaznicu oko Kragujevca, čija gradnja počinje u narednih nekoliko nedelja, potom brzu saobraćajnicu na severu Vojvodine, od Bačkog Brega do Nakova i autoput Beograd - Zrenjanin - Novi Sad.
"Investicije u zdravstvo će biti rekordne, pa će naredne godine iznositi 545 milijardi dinara", kazao je Mali.
Istakao je da će osim u plate zaposlenih u zdravstvo, novac biti namenjen i lečenju retkih bolesti, kao i lečenju dece i odraslih u inostranstvu. ; Dodao je i da će ulaganja u poljoprivredu biti najveća do sada i da će budžet iznositi 118 milijardi dinara, a veća izdvajanja će biti i za ekologiju i kulturu.
Predlogom zakona o budžetu predviđeni su ukupni prihodi od 2.040,9 milijardi dinara, što je za 136,9 milijardi dinara, odnosno 7,2 odsto, više u odnosu na iznos prihoda koji je predviđen rebalansom budžeta za ovu godinu.
Rashodi budžeta su planirani u iznosu od 2.238 milijardi dinara, što je za pet odsto više od sume iz rebalansa budžeta za 2023. godinu, tako da je predviđen fiskalni deficit budžeta od 197 milijardi dinara, odnosno 2,2 odsto BDP i niži od planiranog deficita za ovu godinu, koji je rebalansom projektovan na 2,8 odsto BDP.
Mali je istakao da će se pred poslanicima naći i nedavno potpisani Sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom, koji obuhvata 10.412 proizvoda iz Srbije i 8.930 iz Kine.
Kako je naglasio, taj sporazum će omogućiti proizvođačima iz Srbije povoljniji pristup najvećem tržištu na svetu, navodeći da će to biti izvor novog prvrednog rasta zemlje.
Ministar je kazao i da će se pred poslanicima, pored Predloga budžeta, naći o gotovo 30 zakona iz nadležnosti Ministarstva finansija.
"Izmene Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara, kao je obrazložio, donose se pre svega kako bi se sprečilo izbegavanje plaćanje naknede za proizvode koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada, za motorna vozila iz uvoza i da se utvrdi visina naknada za zagađivanje voda", izjavio je .
Mali je naveo i da je pred poslanicima i Predlog zakona o posebnim postupcima radi realizovanja međunarodne, specijalizovane izložbe Ekspo Beograd 2027, koji treba da olakša pripremu za taj skup.
"Predložene su i izmene Zakona o javnim nabavkama kako bi se povećala transparentnost, ekonomičnost i efikasnost sprovođenja javnih nabavki u Srbiji", kazao je Mali.
Dodao je da će poslanici razmatrati i izmene Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, koje se odnose na uvodjenje novog obveznika - Centralnog registra depoa i kliringa hartija od vrednsti.
Predviđene su i izmene seta poreskih zakona.
Kako je naveo ministar, izmene Zakon o porezu na imovinu su predložene kako bi se do 1. januara 2025. godine, odnosno za godinu dana, odložilo prenošenje nadležnosti za utvrđivanje, naplatu i kontrolu poreza na nasleđe i poklone i poreza na prenos apsolutnih prva sa Poreske uprave na jedinice lokalne samouprave.
Mali je rekao i da su na dnevnom redu i izmene Zakona o elektronskom fakturisanju sa ciljem da se dalje unapredi taj sistem, potom izmene Zakona o republičkim administrativnim taksama kako bi se uradilo usaglašavanje sa propisima koji su se tokom godine promenili.
Naveo je da su pred poslanicima i zakonska rešenja koja se odnose na realizaciju različitih infrastrukturnih projekata, odnosno ratifikacija sporazuma sa velikim brojem međunarodnih finansijskih institucija.
Mali je naveo da se pored ostalog oni odnose na davanje garancije Srbijavozu od 25 miliona evra kako bi se rekonstruisala dva depoa i sagradio još jedan, potom davanje garancije u korist Nemačke razvojne banke za Elektroprivredu Srbije, da bi se obezbedilo povećanje učešća energije dobijene iz obnovljivih izvora.
Dodao je i da su pred poslanicima sporazumi sa Kineskom eksport-imoprt bankom u vezi sa izgradnjom obilaznice oko Novog Sada i novog mosta na Dunavu, kao i zakoni kojima se obezbeđuje finansiranje izgradnje obilaznice oko Kragujevca i završetak Moravskog koridora.
Poslanici bi trebalo i da ratifikuju ugovor sa Evropskom investicionom bankom za rehabilitaciju puteva, vredan 85 miliona evra.
Na dnevnom redu je i potvrđivanje sporazuma sa Razvojnom bankom Saveta Evrope kako bi se omogućila izgradnja BIO4 kampusa.
Takođe, kako je kazo Mali, tu je i prelog ugovora o zajmu između Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj za navodnjavanje u Negotinu i Svilajncu i za radove na izgradnji infrastrukture za dovod vode u akumulacije u Rumi i Sremskoj Mitrovici.
Skupštima treba da ratifikuje i ugovor o izbegavanju dvostrukog osporezivanja Srbije i Švajcarske, kao i izmene Zakona o državnom premeru i katastru da bi se omogućio upis svih vrsta infrastrukturnih i podzemnih objekata u jednu bazu podataka, što bi trebalo da ubrza izdavanja građevinskih dozvola. Mali je najavio i da će četvrtu godinu zaredom, zajedno sa usvajanjem budžeta za narednu godinu, biti usvojen i završni račun za prošlu godinu, javlja Beta.
On je kao najznačajnije infrastrukturne projekte, koji će se graditi sredstvima iz budžeta, naveo obilaznicu oko Kragujevca, čija gradnja počinje u narednih nekoliko nedelja, potom brzu saobraćajnicu na severu Vojvodine, od Bačkog Brega do Nakova i auto-put Beograd - Zrenjanin - Novi Sad.
"Investicije u zdravstvo će biti rekordne, pa će naredne godine iznositi 545 milijardi dinara", kazao je Mali.
Istakao je da će osim u plate zaposlenih u zdravstvo, novac biti namenjen i lečenju retkih bolesti, kao i lečenju dece i odraslih u inostranstvu. ; Dodao je i da će ulaganja u poljoprivredu biti najveća do sada i da će budžet iznositi 118 milijardi dinara, a veća izdvajanja će biti i za ekologiju i kulturu.
Kako je ranije saopšteno, Predlogom zakona o budžetu predviđeni su ukupni prihodi od 2.040,9 milijardi dinara, što je za 136,9 milijardi dinara, odnosno 7,2 odsto, više u odnosu na iznos prihoda koji je predviđen rebalansom budžeta za ovu godinu.
Rashodi budžeta su planirani u iznosu od 2.238 milijardi dinara, što je za pet odsto više od sume iz rebalansa budžeta za 2023. godinu, tako da je predviđen fiskalni deficit budžeta od 197 milijardi dinara, odnosno 2,2 odsto BDP i niži od planiranog deficita za ovu godinu, koji je rebalansom projektovan na 2,8 odsto BDP.
Kurir.rs/Beta
NE PROPUSTITE
