I uoči ovih izbora, Ivica Dačić i njegova Socijalistička partija Srbije pružaju nove argumente svima koji sumnjaju u njihovu političku iskrenost. Kameleonska politika socijalista ponovo je u prvom planu jer se na prilično užarenoj stranačkoj sceni ponašaju kao da joj ne pripadaju i kao da ih se ne tiče borba između opozicije i vlasti. Ili, kao da namiguju i drugoj strani, o čemu svedoči i najnoviji detalj iz Skupštine Srbije.
Poznata igra
Naime, predsednica Zavetnika Milica Đurđević Stamenkovski javno je hvalila lidera SPS, što dobija posebnu težinu kada se ima u vidu da su izbori najavljeni za 17. decembar. Bez naročitog povoda Dačić je od ljute političke protivnice s desne strane političkog spektra dobio javnu pohvalu zbog toga što odbija da se fotografiše ispred kosovske zastave. Tako je podgrejana stara priča o pravim namerama socijalista.
Merkajući nimalo prijatnu predizbornu gužvu i vagajući kada je pravi momenat da se "autuju" kao deo vlasti, i to nimalo zanemarljiv, Dačić i drugovi po ko zna koji put puštaju da SNS prima udarce i brani vladajuću koaliciju i njene rezultate. Ponovo je na testu trpeljivost stožerne stranke za taktiziranje znatno manjeg partnera i njegovu dobro poznatu igru u kojoj je zaslužan za dobre rezultate vlasti, ali nema ga nigde kad je gusto.
Poslednji put kada je SPS ozbiljno naljutio SNS bila je burna sednica Skupštine Srbije o Kosovu i Metohiji u februaru ove godine. Tada je Vučić doživeo brutalne napade opozicije, a socijalisti su ćutke sedeli i posmatrali nemile scene. Kalkulantski odnos SPS je pokazao i u prethodnoj izbornoj kampanji, kada je glasove otkidao i od biračkog tela SNS, i to na konto rusofilije i protivljenja uvođenju sankcija Rusiji. Tada je Dačić, u vrlo osetljivom globalnom trenutku, sebi dao oduška i kao neodgovorni slobodni igrač, a u stvari predstavnik vlasti i države Srbije, otvoreno agitovao za pomeranje ka Istoku.
Nož u leđa
Ta kameleonska sposobnost prilagođavanja različitim situacijama već je postala deo DNK Dačićevih socijalista. Setimo se samo kako su ne tako davne 2008. godine socijalisti "prodali" radikale, s kojima su imali dogovoreno formiranje vlasti u prestonici. No, socijalisti su napravili novi dogovor - formiranje vlasti na republičkom nivou s DS, te su otpisali dogovor sa SRS za Beograd. Već nakon četiri godine situacija se potpuno okrenula, pa je SPS te 2012. formirao vlast sa SNS i zabio nož u leđa dojučerašnjim partnerima - demokratama. Iako je Dačić tada javno podržao ondašnjeg lidera DS i predsednika Srbije Borisa Tadića u drugom krugu predsedničkih izbora, na kraju se beskrupulozno predomislio i napravio dogovor, a potom i novu vladu s naprednjacima.
Politički analitičar Dejan Vuk Stanković kaže za Kurir da je uočljivo da opozicija ne napada socijaliste i da priželjkuju saradnju s njima.
- Vučić je centralna politička ličnost sadašnje vlasti, a SNS njegova glavna partija i politički je logično da budu meta opozicione kampanje, odnosno negativne propagande. SPS ćuti jer ga opozicionari ne napadaju iz taktičkih razloga, priželjkujući saradnju sa njim. Neće za SPS biti nikakav adut ukoliko bude imao "širok i jak koalicioni potencijal", tačnije ako, narodski rečeno, posle izbora bude partija koja sa svima može - objašnjava naš sagovornik i dodaje:
- Pomisao na takvu političku otvorenost socijalista izazvaće negativnu reakciju birača, jer oni nemaju ništa zajedničko sa sadašnjom opozicijom, ni po jednom parametru, posebno po vrednosno-političkom opredeljenju. Dakle, ako SPS kao adut potajno ima mogućnost saradnje sa prozapadnom opozicijom, on može da izgubi bar 30 odsto birača, možda i više, i zato bi bolja strategija za tu partiju bila da bude dosledna i brani rezultate vlasti čiji je deo skoro 12 godina. Nedoslednost u politici se ne može sakriti veštim Dačićevim TV nastupom, sentimentom dela birača prema Miloševiću i nacionalnom borbom devedesetih.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
