U osnovi, to je stvar kućnog vaspitanja. U ranim godinama ili naučiš da po komšiluku ne pričaš da se mama i tata svađaju ili, kad porasteš, završiš na izbornoj listi kod Dragana Đilasa...
A ići okolo i lagati na štetu svoje porodice, ili otadžbine... to se zove podlost.
Mislimo, naravno, na činjenicu da Radomir Lazović, Dragan Đilas, Marinika Tepić, Zoran Lutovac, Nebojša Zelenović... kao papagaji ponavljaju da je Srbija počinila genocid u Srebrenici.
Dve su činjenice, kad je reč o ovoj temi, nesporne.
Međunarodni sud pravde 2007. godine presudio je da je zločin u Srebrenici iz jula 1995. godine genocid.
Isti taj sud, istom presudom, ustanovio je i da Srbija nije kriva za to.
Citiramo vest Slobodne Evrope:
„Obrazlažući presudu, predsednica Međunarodnog suda pravde Rozalin Higins izjavila je da Srbija nije počinila genocid kroz svoje organe ili osobe čija dela bi uključivala odgovornost države prema međunarodnom pravu. Higinsova je izjavila da je Sud utvrdio da je genocid počinjen na području Srebrenice 1995. godine, ali da masakr nije učinjen prema uputstvima ili pod kontrolom Srbije.”
HORSKO ULIZIVANJE
Zašto naši političari tvrde suprotno, stvar je jasna: ulizuju se!
Određeni krugovi u Evropi koji su, na kraju krajeva, i izazvali raspad Jugoslavije i rade na odvajanju Kosova i Metohije od Srbije godinama neguju narativ o zločinačkoj prirodi Srba i Srbije. Razlozi su im pragmatični: čini im se da će sa Srbijom, na čija je leđa natovaren vodenični kamen krivice za zločine, lakše izaći na kraj!
Njihovi pomagači „iznutra“, političari u Srbiji, zato im u svakoj prilici tankim glasom, kriveći vratove i pocupkujući, pevaju pesmu milu njihovim ušima, nadajući se bakšišu u vidu dovođenja na vlast.
Otuda i inače neuobičajena praksa na Balkanu da se gostuje na televizijama i forumima u susednim zemljama i ponavlja ista mantra: Srbija je kriva za zločine! Računaju da će glas o njihovoj kooperativnosti okolo-naokolo ipak doći tamo gde treba.
Da li ste ikada na nekoj našoj televiziji videli i čuli političara iz Hrvatske, Slovenije, Bosne i Hercegovine... da kritikuje politiku svoje vlade? Niste!
Ali zato srpski političari redovno gostuju u Ljubljani, Zagrebu, Sarajevu... i kukaju kako im je teško u opoziciji. Magarac zna da ga ne zovu u svatove da jede i pije, nego da nosi vodu... A oni misle da je tamošnja publika istinski zainteresovana za demokratske procese u Srbiji.
BEZ PRINCIPA I UBEĐENJA
A upravo se na Srebrenici razotkrivaju sav jad i sva beda srpske opozicije.
Bez čvrstih principa i ubeđenja, bez konzistentnog političkog programa i bez ikakve realne predstave o tome kako bi Srbija trebalo da izgleda pod njihovim vođstvom, oni igraju na kartu Srebrenice jer im se čini da je to najsigurnija karta. Sve ostalo, čini im se, za njih je minsko polje, trula daska kroz koju će propasti. Zbog toga se ne određuju prema Kosovu, Rusiji i EU, pravima radnika, položaju pripadnika LGBT zajednice... I otuda toliko neprincipijelnosti u udruživanju pred izbore.
„Kako mogu zajedno da nastupaju i oni koji su za Rusiju i oni što se zalažu za ulazak u NATO?“, čude se građani.
Mogu, jer niko od njih ni o Rusiji ni o NATO, niti o bilo čemu drugom nema stav. Zato praznih ruku izlaze pred birače.
I u strahu od njihove kazne zbog toga, pevaju sitno kaluđerski svetskim moćnicima pesme koje ovi žele da čuju.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
