- Amerikanci u Vašingtonu koji se bave Balkanom žele da čuju više srpskih glasova i predloga sa srpske strane. U Vašingtonu postoji utisak da se Srbi ne bave dovoljno svojim pitanjem, već da našu poziciju tamo više određuju drugi, a ne mi. Pupin inicijativa želi da utiče na to, da govorimo više o prilikama u regionu s pozicije srpskih interesa i da utičemo na to da donosioci odluka na potpuniji način dobiju informacije o snazi Srbije, potencijalu i spremnosti za partnerstvo sa Amerikom. Srbija kao najveća zemlja na Zapadnom Balkanu predstavlja motor i ekonomske i političke dinamike. Ako želite da imate stabilan motor, onda treba da imate Srbiju na svojoj strani, jer od Srbije i njenog uticaja zavisi stabilnost na Zapadnom Balkanu - rekao je u razgovoru za Kurir Vuk Velebit, jedan od osnivača i izvršni direktor Pupin inicijative.
Jedan ste od osnivača Pupin inicijative, čime se bavi vaša organizacija?
- Pupin inicijativa je osnovana sa željom da prepozna i istakne značaj srpsko-američkih odnosa s pozicije srpskih interesa. Radimo na tome da Srbija daljim jačanjem saradnje sa Amerikom ojača svoju poziciju u međunarodnom kontekstu, ali i da bolje pozicionira svoje kompanija koje rade u Americi. Mi imamo više od milijardu dolara izvoza IT usluga u Ameriku. Stvorili su se uslovi da Srbija i Amerika mogu da otvore novo poglavlje u svojim odnosima. Koliko god da postoje izazovi, ako pogledate celokupne naše odnose, oni su uglavnom bili dobri, sa izuzetkom period tokom devedesetih godina. Ako analizirate bilo koje druge države i njihovu saradnju s velikim silama, videćete da je uvek bilo uspona i padova. Tako se ne razlikuje ni ono što je bilo u odnosima Srbije i SAD.
Bili ste dugo u SAD u poslednje vreme i rekli ste da se u Americi dosta manje priča o Srbiji nego što mi mislimo i da mi precenjujemo uticaj američke administracije kada je reč o našim lokalnim problemima, ali ste istakli da Srbija sama sebe mora da istakne i nametne proaktivnim delovanjem. Šta tačno pod tim mislite?
- To što se o nama priča manje nego što mislimo ima i svoje prednosti i svoje mane. Prednosti su jer se ne nalazimo u top 50 prioriteta američke administracije, to znači da naše područje ipak nije tako problematično, iako nekada deluje da smo na ivici sukoba. S druge strane, američka administracija se ne pokreće sama od sebe, već je dosta reaktivna. Ono što Ameriku zanima jeste kako se Srbija pozicionira prema drugim velikim silama. Srpsko-američki odnosi u Vašingtonu se posmatraju u širem međunarodnom kontekstu, koji uključuje Kinu, Rusiju, Tursku. Od našeg proaktivnog delovanja zavisi kakvi će odnosi sa Amerikom biti. I tu imamo priliku.
Ali šta podrazumevate pod tim "proaktivnim delovanjem"?
- Kada kažem proaktivno delovanje, mislim da mi, sa srpske strane, treba da predlažemo šta možemo zajedno da radimo kao partneri, kako da se Srbija strateški pozicionira kao blizak partner Americi i da ponudi ono što drugi u ovom regionu nemaju. U tome vidim šansu. To su oblasti ekonomske saradnje, nove tehnologije i inovacije koje predstavljaju priliku za bolje pozicioniranje Srbije. U Americi postoji razvijena svest o značaju srpske tehnološke zajednice i srpski startapovi imaju priliku da izađu na američko tržište. Oni su vrlo svesni talenta koji postoji u Srbiji, ali i toga da mora da se radi na jačanju vladavine prava. Jako je važna i energetska nezavisnost Srbije i rad na tome da se smanji energetska zavisnost od Rusije, ali ne tako da postane zavisna od Amerike, već da postignemo energetsku suverenost i da se koliko je moguće snabdevamo od svojih resursa, ali i od više različitih izvora.
Kada pominjete Rusiju, da li ste primetili u razgovorima da Srbiji zameraju što nije uvela sankcije Rusiji? Videli ste se s brojnim važnim ljudima iz američke politike. Neki od njih su kongresmen Erik Svolvel iz Kalifornije, kongresmenka iz Njujorka Klaudija Teni, specijalni izaslanik Gabrijel Eskobar. U kakvom su tonu oni govorili o Srbiji?
- Glavni utisak je da Srbi jesu dobrodošli u Vašingtonu, suprotno uverenju da postoji samo antisrpski sentiment u Americi. Amerikanci u Vašingtonu koji se bave Balkanom žele da čuju više glasova i predloga sa srpske strane. U Vašingtonu postoji utisak da se Srbi ne bave dovoljno svojim pitanjem, već da našu poziciju tamo više određuju drugi, a ne mi. Pupin inicijativa želi da utiče na to, da govorimo više o prilikama u regionu s pozicije srpskih interesa i da utičemo na to da donosioci odluka na potpuniji način dobiju informacije o snazi Srbije, potencijalu i spremnosti za partnerstvo sa Amerikom.
A kada je reč o odnosima s Rusijom?
- Mislim da u Vašingtonu postoje dve škole gledanja na odnose Srbije i Rusije. Jedna je ta koja gleda Srbiju kao produženu ruku Rusije. Ali mislim da je to narativ koji sve manje ima značaj. Druga je da u Americi postoji svest da su se okolnosti promenile i da koliko god postoji percepcija o ulozi Rusije na Balkanu, ipak preovladava uverenje da je on precenjen. Amerikanci vrlo dobro zapažaju da su ekonomske veze Srbije i Rusije znatno manje nego Srbije i EU. Na nama je da u budućnosti malo bolje u Vašingtonu predstavimo ovaj region i objasnimo da to što Srbija nije uvela sankcije Rusiji ne znači da podržava Rusiju u ratu u Ukrajini.
Mnogo puta smo čuli od našeg državnog rukovodstva da Srbija trpi pritiske političkog Zapada, najpre kada je reč o KiM. Kada razgovarate sa zvaničnicima važnih zapadnih zemalja, da li primećujete kontekst pritiska?
- Lično se nisam suočavao s tim vidom pritisaka jer ne predstavljam državno rukovodstvo, vodim inicijativu koja je nezavisna i od srpske i od američke vlade. Mi u Pupin inicijativi bismo voleli da vidimo jasniju podršku Amerike Srbiji i da se izgradi veće razumevanje za našu poziciju, jer Srbija kao najveća zemlja na Zapadnom Balkanu predstavlja motor i ekonomske i političke dinamike. Ako želite da imate stabilan motor, onda treba da imate Srbiju na svojoj strani, jer od Srbije i njenog uticaja zavisi stabilnost na Zapadnom Balkanu.
Američka administracija ne menja tako lako svoj spoljnopolitički kurs, ali ipak svet budno prati šta može da se promeni posle predsedničkih izbora u SAD u novembru. Da li vidite da je za Srbiju važno ko će biti predsednik i da li su zablude da su nam republikanci naklonjeniji u odnosu na demokrate, da li treba da imamo favorita?
- Pupin inicijativa je nestranačka organizacija i kao što u Srbiji razgovaramo sa svim akterima, tako i u Americi razgovaramo s predstavnicima i Republikanske i Demokratske stranke. Ipak, činjenica je da je među našim ljudima u Americi prisutna veća naklonjenost Republikanskoj stranci. Ali kada pogledate odnos Bajdenove i Trampove administracije prema Srbiji, tu suštinski ne postoji mnogo razlike u pristupu. Tokom Bajdenove vlasti odnos prema Srbiji se nije ništa naročito promenio u odnosu na Trampovu. Čak i da je Tramp imao želje da više uvaži srpske interese, pitanje je da li to može da uradi ako nema podrške po dubini u američkoj administraciji. Mislim da, čak i da Tramp ponovo postane predsednik, to nije nužno garancija da će se prilike na Balkanu nešto drastično promeniti. Mislim da je za Srbiju važno da razvijamo odnose s pripadnicima i uticajnim ljudima i iz Demokratske i iz Republikanske stranke.
Da li političari s kojima razgovarate u SAD imaju mišljenje o našim političarima? Konkretno, šta misle o predsedniku Aleksandru Vučiću, premijerki Ani Brnabić, našem ambasadoru u Vašingtonu Marku Đuriću?
- Moj utisak je da između srpskih i američkih političkih elita postoji nepoverenje. I to ne samo između današnjih administracija u Srbiji i SAD već šire i ranije. Čak i u periodu za vreme vlade Zorana Đinđića. Čitajući razne intervjue iz tog vremena, zaključio sam da je i s jedne i s druge strane postojala sumnja da li će se ispuniti ono što je dogovoreno. Zato mislim da je neophodno raditi na poverenju, i to važi za obe strane.
U prvoj nedelji februara ćete boraviti u Kaliforniji, u San Dijegu, gde će se organizovati večera za našu biznis zajednicu sa Zapadne obale. Cilj je doprineti jačanju odnosa Srbije i SAD i poboljšati sliku Srbije. Kakva je maksimalno realna, a lepa slika kakvu biste mogli da predstavite?
- Pomenuti događaj organizujemo s Nešom Subotićem i njegovom kompanijom "Vest Pak Velt Partners", on je veliki srpski patriota i prijatelj Pupin inicijative. Nemoguće je ne primetiti da je srpska zajednica u Americi politički neaktivna i nezastupljena, a to je veliki neiskorišćeni potencijal, naročito kada se uporedi s nekim drugim etničkim grupama u Americi. Tu vidim da postoji prostor za razvijanje odnosa koji mogu da pomognu boljem pozicioniranju Srbije. Srpska zajednica je dosta velika i postoji mnogo naših uspešnih pojedinaca koji žele da pomognu u promociji Srbije. Ali mi smo ušli sa idejom da nova generacija talentovanih ljudi može mnogo da promeni imidž Srbije u svetu. Amerikanci Srbiju prepoznaju kao zemlju inovacija, zemlju pametnih ljudi, zemlju iz koje su došli Mihajlo Pupin, Nikola Tesla, Milutin Milanković, kao i današnji svetski sportisti. To je slika koju treba da gradimo za dobrobit zajednice u kojoj živimo.
Da li je i dalje tačno što ste nekada davno rekli - da ste pre odlaska u Nemačku verovali da ćete da živite u inostranstvu, ali da ste posle tog vremena u Nemačkoj zaključili da ćete ipak definitivno biti deo Srbije i živeti u njoj?
- Kada ste mlad student i kada ste u vremenu otkrivanja sveta, želite da probate sve. Sada vidim svoje mesto u Srbiji i ponosan sam na sve što postiže Pupin inicijativa, pokazujemo da stvari mogu pozitivno da se menjaju i da zajedno možemo da kreiramo kvalitetnu sliku Srbije u svetu, a da nismo finansirani ni od Stejt departmenta, a ni od srpske vlade.
Na prvom mestu srpski interesi
Sreli ste se i sa specijalnim izaslanikom Gabrijelom Eskobarom, da li je bilo vremena za razgovor o Kosovu i Metohiji? Kakav je njegov ton prema Beogradu i Prištini?
- Pitanja odnosa Beograda i Prištine su tačka u kojoj se Srbija i Amerika razilaze. U razgovoru s gospodinom Eskobarom fokus je bio na ekonomskim temama. Ali kada je reč o političkim temama, mislim da u američkoj administraciji postoji veća svest o značaju srpske pozicije za ceo region. Jedan od ciljeva Pupin inicijative je da bolje informišemo američku javnost o prilikama na Balkanu. U ovonedeljnom izveštaju koji smo poslali američkim donosiocima odluka dosta smo govorili o zabrani upotrebe srpskog dinara na KiM, o otimanju imanja srpskih manastira i tome kako se prekraja istorija, o tome kako se srpski manastiri proglašavaju katoličkim... Vrlo otvoreno govorimo i o pitanjima o kojima se ne slažemo sa Amerikancima jer su nam na prvom mestu srpski interesi.
Kurir.rs / Silvija Slamnig
NE PROPUSTITE
Bonus video:
