Ulična ili institucionalna politička borba postala je posle izbora još jedan teren na kom se opozicija raspolutila. Lideri koalicije "Srbija protiv nasilja" imali su sasvim različite stavove o tome da li u situaciji kada se ne odustaje od uličnih protesta zbog navodnih neregularnosti na decembraskim izborima treba prihvatiti mandate u republičkoj i beogradskoj skupštini.
Pravdaju se pištaljkama
Međutim, kao i dosad, predsednik Stranke slobode i pravde Dragan Đilas rezolutno je saopštio da će kandidati s njegove liste zauzeti svoja poslanička i odbornička mesta. Nekoliko dana kasnije jedan od nosilaca liste "Srbija protiv nasilja" Miroslav Aleksić najavio je opstrukciju rada parlamenta.
- Preduzećemo onaj vid borbe koji će dati bolje rezultate, a mislim da je realnija neka vrsta opstrukcije parlamenta i borba kroz parlament kao instituciju - izjavio je on za Insajder i objasnio da će ova koalicija delovati na tri fronta - na ulicama, kroz institucije i u saradnji s međunarodnom zajednicom.
Izvršni direktor agencije Faktor plus Predrag Lacmanović kaže za Kurir da je ovakva najava zapravo pokušaj ovog dela opozicije da pred biračima opravda prihvatanje mandata.
foto: Kurir televizija
- Oni ulaze u institucije da bi se čuli i videli. Najava opstrukcije je potez kojim će opravdati to što su uzeli poslaničke mandate. Viđali smo, ne samo u Srbiji, razne vrste političkog pritiska, pa i opstrukciju, od udaranja preko gađanja do pravljenja buke i sličnog. To se uvek objavi kao događaj. Ako ovde nameravaju da to bude konstantno, verovatno će to biti pištaljke i dizanje galame kako bi sprečili normalno funkcionisanje rada njihovih konkurenata u parlamentu. Videćemo da li su i koliko kadri da izdrže u tome i koliko će taj način biti efikasan, a videćemo i odgovor vladajuće koalicije. Pitanje je i kakva će biti reakcija javnog mnjenja. Pretpostavljam da će deo onih koji su glasali protiv vlasti podržati takav vid borbe, ali deo i neće - napominje naš sagovornik.
Bez odgovornosti
Profesor Fakulteta političkih nauka Milan Petričković ocenjuje za Kurir da će opstruisanjem parlamenta unapred biti obesmišljena glavna funkcija opozicije, a to je da bude korektivni faktor vlasti.
- Naravno da ništa nije idealno ni u jednoj državi, ništa nije sveto da ne može da bude bolje. Međutim, voljom manjine u parlamentu želi se ukinuti zdrava i konstruktivna rasprava i prilika da se uputi kritika. S druge strane, opoziciji će tako biti olakšan posao, jer će dolaziti u Skupštinu kad hoće da prave cirkus i miniraju rad parlamenta, biće ih u javnom mnjenju, uzimaće lepe dnevnice i drugi novac koji im pripada, a neće imati nikakvu odgovornost. Oni se unapred deklarišu kao rušilački faktor - smatra Petričković.
foto: Kurir televizija
Kako objašnjava, ovaj deo opozicije, posle izbornog debakla, u opstrukciji vidi jedini način da traje i da ih ima u javnosti.
- Jer ovako su periferni kao parlamentarna snaga. Čuli smo od Aleksića da će tri modela koristiti - ulicu, parlament i zapadne faktore. Kako ulica nije dala rezultate, oni prihvataju mandate i oslanjaju se na zapadni faktor. Pošto nemaju nikakav plan ni program, zdravu ideju i platformu za ozbiljnu raspravu u parlamentu ili pokretanje pitanja za bolja rešenja i menjanje stvari, opozicija poseže za opstrukcijom rada Skupštine, što je samo za nju primeren način da ostane u javnom mnjenju. Predviđam da će to biti performansi, već viđena drskost, buka i galama. Već smo videli od istih ljudi tu vrstu egzibicionizma - kaže naš sagovornik.
Miroslav Aleksić juče nije odgovarao na naše pozive.
Odnos snaga u parlamentu
Protiv apsolutne većine 65 poslanika
foto: Ipsos/Cesid printscreen, Nemanja Nikolić
Poslanici s liste "Srbija protiv nasilja" zauzeće 65 od 250 poslaničkih mesta u novom sazivu parlamenta. Iako su pojedinačno najjača opoziciona snaga, ova lista nema kapacitet da ozbiljnije ugrozi rad ili utiče na dinamiku Skupštine Srbije. Lista "Aleksandar Vučić - Srbija ne sme da stane" osvojila je 129 mandata, čime je obezbedila apsolutnu većinu, uz najavu da će ići na što širu podršku. SPS će imati 18 poslanika, NADA 13, koliko i lista "Mi - glas iz naroda". Od manjinskih stranaka SVM je osvojio šest, lista Usamea Zukorlića i SDA po dva, dok će po jedan mandat imati jedna albanska lista i Ruska stranka.
