TITO JE LEŽAO NA SAMRTI, A JEDNO SU KRILI OD NJEGA! Brozov čovek od poverenja otkrio ZANIMLJIVE PODATKE: Neću da čitam te GLUPOSTI

Ivan Ivanji je više od dve decenije bio prevodilac za nemački jezik doživotnom predsedniku SFRS Josipu Brozu Titu.

- Vi ste, gospodine predsedniče, kako čujem, bili jedan od prvih jugoslovenskih gastarbajtera u Nemačkoj, a kažu da ste tada hteli da emigrirate u Ameriku. Šta bi bilo od vas, od vaše zemlje, od Evrope da ste se tada iselili na drugi kontinent?

Ivanji kaže da mu je potom Tito šapnuo:

- Sad ne mogu da pročitam te gluposti koje su mi napisali, sad moramo da improviziramo...

I onda je odgovorio:

- Jeste, gospodine predsedniče vlade, 1912. godine sam bio probni vozač kod Dajmler-Benca u Manhajmu. I jeste, razmišljao sam o tome da odem u Ameriku. Ne umem, naravno, da vam odgovorim na pitanja šta bi bilo od moje zemlje ili čak Evrope da sam tada otišao, ali šta bi sa mnom bilo, to ću vam reći. U tom slučaju ja bih sada bio milioner u Americi.

A kako su reagovali nemački milioneri koji su sedeli za stolom?

- Iskreno su se nasmejali i mislim da su mu poverovali na reč - rekao je Ivanji.

On je istakao da je Tito bio loš govornik ali je umeo da improvizuje.

- Tito je bio najbolji loši govornik. Bio je loš govornik ali je bio duhovit i onda je umeo da improvizuje - rekao je on.

Baš tog dana se igrao fudbalski meč između Nemačke i Jugoslavije.

- Titu bezbednjaci nisu dali da ide na utakmicu, pošto su procenili da je komplikovano sa stanovišta bezbednosti, pa je on zbog toga pre ručka primio našu reprezentaciju. Mi smo u vreme utakmice išli specijalnim vozom iz Dizeldorfa za Bon. Tito i Jovanka sede u foteljama tu je i TV. Jugoslavija gubi, Tito se nervira pa kaže – rekao sam ja njima da ne driblaju toliko. A Jovanka kaže – što ih ti onda ne treniraš ako se i u to bolje razumeš. Inače, Nemačka je pobedila - ispričao je Ivanji.

Da biti prevodilac šefu države nije nimalo lak posao Ivanji je objasnio na primerju jednog Staljinovog prevodioca koji se našao u vrlo nezgodnoj situaciji.

- Staljinov prevodilac je na jednom sastanku koji su imali prvi čovek tadašnjeg SSSR i Čerčil, prevodio u oba pravca – i ono što je Staljin govorio i ono što je govorio britanski premijer. Dok Staljin jede priča Čerčil, posle Čerčil jede a Staljin priča. I ovaj prevodilac nikako da stigne da pojede nešto. U nekom trenutku obojica zaćutaše. Ovaj prevodilac iskoristi priliku da uzme zalogaj. Taman što je stavio hranu u usta, Staljin poče da priča. Ovaj požuri da prevede i komad hrane ispade mu iz usta. Dobio je prekor od Staljina zbog toga - kaže Ivanji i napominje da sa Titom on nije imao tih problema jer je Broz uglavnom sa nemačkim sagovornicima komunicirao bez prevodioca.

Govoreći o Jovanki Broz prisetio se i jedne anegdote iz Titovog vinskog podruma.

- Austrijski predsednik Franc Jonas bio je u poseti Jugoslaviji i negde oko 5-6 sati sedimo svi u vinskom podrumu kod Tita. Sede Tito, Jonas, Jovanka i Jonasova žena. Ja pošto nemam posla sedim sa strane. U jednom trenutku Jovanka me zove da sednem kod njih. Stiže vino i neka pečena riba kao meze. Kažem kelneru da meni ne daje tanjir jer će kasnije biti večera. Jovanka je u nekom trenutku uzela od Tita tanjir i rekla mi – jedite vi, Tito je dosta jeo. Tito se nije bunio pošto ionako nije voleo ribu - rekao je on.

Na pitanje kako je Tito sa nemačkih ovčara prešao na to da ima pudlice kao kućne ljubimce Ivanji je rekao:

- To zaista ni meni nije jasno. Mislim da je bela muška pudla bila poklon grčke kraljice. On je baš dugo živeo. Uginuo je u trenutku kad je Tito bio veoma bolestan. Inače, čuo sam da Titu na samrti nisu rekli da je njegov pas preminuo.

(Kurir.rs/Mondo)