Opozicija za nove izbore u Beogradu ima još manje vremena nego pred decembarsko glasanje da usaglasi najoptimalniji nastup, ali je već sad izvesno da je pravljenje jedinstvenog opozicionog bloka i ovoga puta propala stvar. Iako su pojedini opozicioni lideri zagovarali koncept jedne kolone kao najbolji odgovor na pokret koji Srpska napredna stranka uveliko priprema za naredne izborne cikluse, već na startu ove kampanje je prilično jasno da će se ići u najmanje dve kolone, a vrlo moguće i u tri ili četiri, ocenjuju sagovornici Kurira.
Još rano
Koalicija "Srbija protiv nasilja" priželjkuje proširenje ovog bloka, ali će ono po svoj prilici ipak biti ograničeno na eventualno angažovanje pojedinaca iz Proglasa, a manje je verovatno da će cela ova inicijativa otvoreno i formalno ući u politički ring. Sa desne strane političkog spektra sve su glasniji pozivi da se, umesto pokušaja ulaska u građanski i proevropski tabor, koji je na decembrskim izborima postao najdominantniji opozicioni blok, stvori odvojena, ideološki profilisana kolona.
Takav nagoveštaj dao je predsednik Narodne stranke Vladimir Gajić koji je rekao će se ta partija zalagati za to da se pred lokalne izbore ostvari zajednički nastup stranaka desnice i desnog centra. Gajić smatra da bi to bio "treći put" koji bi imao drugačiju ponudu i od vlasti i od prozapadne opozicije i da bi time izbegli da budu između dva pola, "čekića i nakovnja".
foto: Dado Đilas
- Zato radimo na okupljanju stranaka desnice i desnog centra i nadamo se da će širom Srbije za lokalne izbore biti uspostavljene koalicije kao u beogradskoj opštini Rakovica, gde je postignut dogovor Narodne stranke, Dosta je bilo i Dveri - izjavio je Gajić, uz opasku da neki lideri prozapadne opozicije "sebi daju za pravo da izdaju ausvajs ko je opozicija, a ko nije".
Koalicija NADA, koja je u decembru samostalno osvojila 6 odsto glasova Beograđana i sedam mandata, još se javno ne svrstava ni u jedan opozicioni blok. Predsednik Novog DSS Miloš Jovanović je rekao da je još rano o tome govoriti i da su izborni uslovi primarna tema.
Faktori
Politički analitičar Đorđe Vukadinović kaže za Kurir da je jedna opoziciona kolona najpoželjnija, da dve kolone nisu loše rešenje, ali smatra da će, ukoliko izostane jedinstven nastup, biti četiri ili pet kolona.
foto: Kurir televizija
- Siguran sam da opozicioni lideri u ovom trenutku ni sami ne znaju kako će izaći. Najpoželjnija varijanta za opoziciju je da izađe jedinstveno, bez obzira što i to nosi svoje rizike. To je teška i ne baš verovatna opcija, s obzirom na to kako se leva građanska opozicija na jedvite jade ujedinila pred prošle izbore, a desna opozicija nije nikako. U tom svetlu je teško očekivati potpuno ujedinjavanje sada. Dve kolone deluju privlačno, ali ne zaboravite da imate i faktor Nestorović koji i sam kaže da neće ni sa jednima, a to je još jedna kolona na desnici. Šansa za jednu nacionalnu kolonu je zapravo minimalna. Mimo Nestorovića možda bi na desnici bila jedna kolona, a verovatno i dve. Kad se sve sabere i oduzme, mislim da je najpametnije da se sva opozicija potrudi oko ujedinjenja, pogotovo ako vladajuća struktura ide u bloku - objasnio je Vukadinović.
Profesor Fakulteta političkih nauka Milan Petričković smatra da je kriza liderstva jedna od najvećih prepreka za zajedničko opoziciono delovanje.
foto: Kurir televizija
- Uvek je u pitanju nejedinstvo i jagma oko lidera opozicije, što će ponovo da ih košta u broju glasova na novim izborima. Čak i kada bi bili alternativna opcija u plebiscitnoj postavci za i protiv vladajuće opcije, zbog ovih stvari bi sami sebi smanjili šanse. Koren problema njihovog nastupa je odsustvo zajedničke ideološke platforme i konstruktivnih ideja koje bi bile korektivni faktor vladajućim strukturama. Nema ničega šta bi ih ujedinilo u tom smislu. Sad već se može videti da se ide na dve i tri kolone, a jedinstven nastup koji je neko predlagao mislim da pada u vodu. Problem je što opoziciji neće smetati ni ideološke granice kada bude pravila saveze. Isključivo se vode interesnim faktorom - smatra Petričković.
Konstitutivna sednica u ponedeljak
Ana Brnabić od sledeće nedelje na čelu Skupštine
foto: Zorana Jevtić
Konstitutitva sednica Skupštine Srbije biće nastavljena u ponedeljak, 11. marta. Na dnevnom redu je izbor predsednika parlamenta, što je neophodno i za raspisivanje beogradskih izbora. S obzirom na apsolutnu većinu i stoga sasvim čistu situaciju za vladajuću koaliciju koju predvodi SNS, Ana Brnabić će izvesno biti izabrana za predsednicu parlamenta do 13. marta, čime se otvara mogućnost da novo glasanje u Beogradu može da bude zakazano najranije za 28. april, datum koji u javnosti figurira za najverovatniji izborni dan.
Predsednik SNS Miloš Vučević juče je rekao da beogradske izbore treba raspisati što pre, jer se na taj način ne gubi vreme za organizaciju Ekspa 2027 i drugih velikih infrastrukturnih projekata, kao i za poboljšanje uslova života i standarda građana.
- Mislim da ako izgubimo još dve, tri nedelje zato što nekom ne odgovara da prekida odmor, ili da će dobiti neki poen na zloupotrebi nekog događaja kao što je ono što nam se desilo 3. maja 2023, to nije dobro - izjavio je Vučević za TV Prva.
Rokovi
Zakonska dinamika
Zakon je definisao da od dana raspisivanja lokalnih izbora do dana glasanja mora proći najmanje 45, a najviše 60 dana. Ukoliko Ana Brnabić bude izabrana za predsednicu Skupštine Srbije, na primer, 12. marta i ukoliko bi ona izbore raspisala odmah nakon toga, prvi mogući datum izbora bio bi 28. april. Sledeći mogući datum je 5. maj kada se ove godine slavi Uskrs, što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić odbacio kao mogućnost da izbori budu na ovaj veliki hrišćanski praznik.
