Deo opozicije predvođen listom Dragana Đilasa Srbija protiv nasilja zahteva, između ostalog, prelaznu vladu Srbije, te dva ministarstva u njoj, a u slučaju da im se uslovi ne ispune, prete izlaskom na ulice, što sagovornici Kurira ocenjuju kao pokušaj ostvarenja takozvanog makedonskog scenarija, da uz podršku inostranih centara moći pokušaju da dođu na vlast.
To smatra politički analitičar Dejan Vuk Stanković, koji za Kurir navodi po čemu sve može da se zaključi da deo opozicije priželjkuje scenario Severne Makedonije.
Sličnosti
- Zahtevi za prelaznu vladu bazirani na izveštajima stranaca su direktno preuzeti iz makedonskog scenarija. Takođe, pokušaj da ulica bude akter je deo onoga što se dešavalo u Severnoj Makedoniji. Treće, upadljiva je sličnost naše i makedonske opozicije u bespogovornom dodvoravanju pojedinim zapadnim zemljama - kaže Stanković.
Ukazuje i da nigde u svetu ne postoji to da politička manjina uslovljava političku većinu da dobije dva ministarstva.
- Dragan Đilas ima neke bagove, što bi se reklo ovim kompjuteraškim jezikom. Ono što sam uspeo da shvatim jeste da oni traže onaj scenario koji je bio u Severnoj Makedoniji kad su (Nikolu, bivšeg premijera, prim. aut.) Gruevskog sklanjali. Oni hoće da pronađu nekog njihovog Zorana Zaeva. Hoće kombinaciju ukrajinskog i makedonskog scenarija - konstatovao je Stanković.
I Dejan Miletić iz Centra za društvenu stabilnost kazao je za Kurir da je deo opozicije destruktivan, kako po interese Srbije, tako i po svoje.
- Ne sme se dozvoliti da se nasilje promoviše kao legitimna politika i država mora da bude energična u tome. Jedno je protestovati, ali promociju nasilja kao nečeg legitimnog i onoga na čemu pokušavate da gradite političku budućnost zaista treba posmatrati s prezirom - istakao je Miletić za Kurir.
A da deo opozicije definitivno planira da na ulici pokuša da se dokopa vlasti, govori i poruka predsednika Nove DSS Miloša Jovanovića, koji je, gostujući na TV N1, istakao da će, ako deo opozicije to bude smatrao kao neophodno za ispunjenje njihovih interesa, izaći na ulicu da ruše vlast.
- Pa, moraće to da se kanališe kroz ulicu. Ako se ne ispune naši uslovi, sa ProGlasom smo svi potpisali da takve izbore ne priznajemo i da ćemo krenuti nekim drugim putem, pružićemo otpor, pokazati na ulici nezadovoljstvo, a onda imamo i dalje neke ideje kako dodatno da se stvori pritisak - rekao je, između ostalog, Jovanović.
Zahtevi
Prethodno je deo opozicije okupljen oko koalicije Srbija protiv nasilja izneo niz uslova za održavanje beogradskih izbora, tražeći, između ostalog, prelaznu vladu u kojoj će im pripasti dva ministarstva, i to Ministarstvo za državnu upravu i Ministarstvo unutrašnjih poslova.
Podsećanja radi, u Severnoj Makedoniji 2016. godine vlast i opozicija su uz posredovanje stranaca postigli dogovor o izlasku iz političke krize organizovanjem izbora i postavljanjem izbornih uslova. Nakon parlamentarnih izbora vladajuća stranka Nikole Gruevskog osvojila je 51 mandat, a opoziciona Socijaldemokratska stranka Makedonije Zorana Zaeva 49, dok je nekoliko partija etničkih Albanaca osvojilo ukupno 20 mandata i priklonilo se opoziciji. Tadašnji predsednik nije hteo da Gruevskom da mandat za formiranje vlade. Usledili su protesti, a u Sobranje su upale pristalice VMRO DPMNE pokušavajući da spreče izbor Talata Džaferija za predsednika parlamenta. Na kraju je Makedonija, odnosno sadašnja Severna Makedonija, dobila Zaeva za novog premijera.
Đorđe Todorov
Nastup opozicije problematičan
Đorđe Todorov iz Centra za društvenu stabilnost ocenio je da je nastup opozicije problematičan.
- Oni su prvo zloupotrebili proteste građana, koji su se zbog toga i ugasili. Lupali su u skupštinskim klupama. U jednoj konfuznoj atmosferi došli smo do izbora i oni su osvojili glasova koliko su osvojili. Neko će reći premalo, a neko previše. Uglavnom, to je nedovoljno da formiraju većinu. S druge strane, gledajući ono što su kandidovali, to je previše glasova - rekao je Todorović za Kurir TV.
Kako je tekla situaciju u Skoplju
- vlast i opozicija uz posredovanje stranaca postigli dogovor o izlasku iz krize organizovanjem izbora i postavljanjem izbornih uslova
- Gruevski osvojio 51 mandat, a Zaev 49
- tadašnji predsednik nije hteo da Gruevskom da mandat za formiranje vlade
- nekoliko partija etničkih Albanaca osvojilo ukupno 20 odsto i priklonilo se opoziciji
- usledili protesti
- Makedonija dobila Zaeva kao novog premijera
NE PROPUSTITE
Bonus video:
