Devetnaest najmoćnijih i najjačih napali su Srbiju pre 25 godina. Bez ikakvog prava i prvi put bez odluke Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Sedamdeset osam dana su nam uništavali zemlju. Ubijali decu. Komadali teritoriju, naveo je juče predsednik Srbije Aleksandar Vučić i na tačno četvrt veka od početka strahovite agresije na našu zemlju uputio snažnu poruku našim građanima:
- Ipak, uprkos svemu, Srbija živi. Probuđena. Snažnija. Hrabrija. Prkosna. I više od svega, slobodna. Sloboda je više od vazduha, slobodu nikada neće moći da nam uzmu. Živeće Srbija!
Tragedija
A jedna od prvih bombi 19 velikih sila Alijanse, bez saglasnosti SB UN, pala je na jučerašnji dan, pre 25 godina, tačno u 20.53, na prokupački garnizon "Ratko Pavlović Ćićko". Vojnik Boban Nedeljković bio je prva žrtva NATO agresije. Ranjeno je još pet njegovih kolega. Na tu kasarnu bačena su tri "tomahavka". Gađali su centre veza Vojske Jugoslavije.
U 19.55, da podsetimo, pogođeni su vojni ciljevi u Prištini. Zatim su u 20.53 krstareće rakete pogodile podzemni bunker u Kuršumliji, gde je poginulo 11 vojnika.
Najmlađa žrtva NATO agresije u Toplici, prema zvaničnim podacima, bila je jedanaestomesečna beba Bojana Tošović iz kuršumlijskog sela Merdara, koja je stradala 11. aprila 1999. godine, uoči Vaskrsa.
Darko Žarić, predsednik Gradskog odbora SUBNOR Prokuplja i Topličkog okruga i muzejski savetnik istoričar, kazao je za Kurir da je tokom 78 dana bombardovanja samo Kuršumlija gađana 33 dana u 72 naleta avijacije NATO, a bačene su 432 bombe, sedam krstarećih raketa, pet kontejnera kasetnih bombi, 10 napalm bombi na 21 lokaciju.
U opštini Prokuplje bombardovani su kasarna VJ, magacini VJ kod Nove Božurne i kod Suve česme. Srušen je antenski stub-repetitor na Jastrebcu. Avio-bombe padale su i u atarima sela Babotinac, Tovrljane, Trnava, Belogoš, Pasjača, Beli Kamen, Vodice, Ćukovac, Bele Vode, Potočić, Donje Kordince, Kruševica, Gornja Bejašnica, Gornja Konjuša, Petrovac, Bumburek, Jovine Livade i Gornja Toponica.
- Ukupno su iz Toplice u sukobima 1998. i 2000. i u ratu 1999. godine stradala 84 vojnika, policajca i civila - naveo je Žarić.
Inače, za 11 nedelja bombardovanja SRJ, prema procenama različitih izvora, poginulo je oko 2.500 civila i oko 1.000 vojnika i policajaca.
Proglašeno ratno stanje
Napadi na SR Jugoslaviju počeli su 24. marta 1999. na osnovu naređenja tadašnjeg generalnog sekretara NATO Havijera Solane, a vlada SRJ je iste noći proglasila ratno stanje.
Razaranje SRJ u brojkama
* 19 zemalja Alijanse započelo bombardovanje 24. marta 1999.
* 78 dana trajalo bombardovanje i razaranje SRJ
* 25 hiljada stambenih objekata uništeno i oštećeno
* 470 kilometara puteva i 595 kilometara pruga onesposobljeno
* 14 aerodroma, 19 bolnica, 20 domova zdravlja, 18 vrtića, 69 škola, 176 spomenika kulture i 44 mosta oštećeno, dok je 38 razoreno
* 16 radnika RTS poginulo u noći 23. aprila 1999.
* 2.300 vazdušnih udara bilo na 995 objekata širom zemlje 1.150 borbenih aviona lansirano, sa 420.000 projektila ukupne mase 22.000 tona
* 1.300 krstarećih raketa ispaljeno
* 37 hiljada kasetnih bombi bačeno, od njih poginulo oko 200 ljudi
Akcija NATO usledila je posle neuspešnih pregovora o rešenju krize na Kosovu u Rambujeu i Parizu februara i marta 1999. Bombardovanje Jugoslavije okončano je 10. juna usvajanjem Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN. U predvečerje NATO agresije na tadašnju SRJ reči koje nikako nismo želeli da čujemo saopštio je sada pokojni Momir Bulatović, crnogorski političar koji je u vreme NATO bombardovanja bio na čelu tadašnje savezne vlade kao premijer zajedničke države s Crnom Gorom.
On je 24. marta, pre nego što su bombe počele da padaju, proglasio ratno stanje u državi.
Dan ranije, 23. marta 1999, održana je sednica savezne vlade i prekinut je televizijski program da bi Bulatović pročitao odluku da se zemlja nalazi u stanju neposredne ratne opasnosti.
- Prva bomba pala je 24. marta u 20.06 sati na Crnu Goru i onda sam po Ustavu proglasio ratno stanje - prepričao je Bulatović svojevremeno dešavanja u tadašnjem državnom vrhu.
Milicu bomba pogodila dok je bila na noši
Dozivala je mamu, a onda...
Bojana Tošović iz kuršumlijskog sela bila je najmlađa žrtva bombi NATO u Srbiji, a tokom 78 dana agresije stradalo je ukupno 79 mališana, među kojima i Milica Rakić.
foto: Privatna Arhiva
Trogodišnja devojčica iz Batajnice postala je simbol stradanja dece tokom tog bezumnog napada. Milica je stradala 17. aprila 1999. u kupatilu svoje kuće, na noši, dok ju je majka spremala za spavanje. Pogođena je gelerom projektila, što je bilo kobno za tek započeti život preslatke devojčice.
Na dan pogibije nacrtala je cvetiće, lale i zalepila ih na zid. Kazaljke sata stale su na 21.45. Milica je bila u kupatilu, na noši, dok je mama Dušica u sobi spremala njen krevetić za spavanje. Vrata kupatila su bila otvorena.
- U daljini su odjekivale NATO bombe. Plašila se moja devojčica. "Mama, požuri. Dođi da me čuvaš", rekla mi je Milica, a onda - prasak - ispričala je jednom prilikom majka Dušica.
- NATO je večeras izvršio agresiju na SRJ. Izvršen je napad na jednu suverenu zemlju, protivno svim principima i normama međunarodnog prava. Zbog toga, iz stanja neposredne ratne opasnosti, savezna vlada donela je odluku o proglašenju ratnog stanja. Ova odluka stupa na snagu odmah - saopštio je tada javnosti.
