Da republički parlament odražava pravo stanje kao i na terenu, u skupštinskim klupama bi sedelo oko 40 poljoprivrednika.
Međutim, osim poslanika Marjana Rističevića i Dejana Bulatovića, obojica sa liste "Srbija ne sme da stane", niko drugi ne navodi da mu je zanimanje poljoprivrednik.
Rističević dodaje da je ova brojka od dva poslanika čak i napredak.
- U jednom periodu do 2012. nismo imali nijednog poljoprivrednika, pa smo imali jednog. E sad već imaju dvojica. SNS je prva koja je 2012. godine posle duže pauze stavila poljoprivrednika na izbornu listu... Teško je obezbediti da Skupština odražava ne samo sliku po profesionalnim delatnostima...nemaju ni sve opštine poslanike. To je izborni sistem koji kaže da je Srbija jedna izborna jedinica. Moram priznati da jedna velika većina poslanika na izvestan način gaji ljubav prema selu - navodi Rističević.
Bulatović kaže da to što su oba poslanika sa iste izborne liste samo govori o ozbiljnosti te liste.
- Nema ih ni na listama opozicije, baš onih koji su najviše pričali o poljoprivredi. Do pre godinu i po dana bio sam potpredsednik Stranke slobode i pravde Dragana Đilasa i da smo tada najviše govorili o poljoprivredi. Kada sam izašao, od tog trenutka, više se poljoprivredom niko ne bavi. Oni sporadično pokušavaju da pričaju o poljoprivredi, ali to samo govori koliko zapravo ne poznaju ništa o tome i sve ono što oni kritikuju, zaista ne stoji - kaže, između ostalog, Bulatović.
Rističević se nada da će poljoprivrednika biti i više u parlamentu, a napominje i da to što poljoprivrednik sedi u skupštinskoj klupi ima svojih prednosti.
- Kad podsticaj sa 19,9 milijardi iz 2012. skoči na 104 milijarde ili da agrarni budžet poraste pet puta, podsticaji pet puta. Ove godine, razgovarao sam sa predsednikom, agrarni budžet blizu milijardu i po evra. Kad imaš predstavnika onda ima i nekog rezultata - pojašnjava Rističević i dodaje da je dogovor sa nosiocem izborne liste i predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem da se puna pažnja posveti razvoju stočarstva.
Uložiti u autohtone vreste
Krava buša, svinja moravka i mangulica
Svima onima koji bi da se bave poljoprivredom, a ne znaju gde tačno da ulože novac, Rističević i Bulatović dali su i savet.
- U stočarstvo, ali da planiraju na pet godina, i u povrtarstvo ukoliko porodično imaju dovoljno radne snage jer nam je radna snaga problem - navodi Rističević dok Bulatović takođe pominje stočarstvo. - Zato što vam u stočarstvu ne treba mnogo zemlje. Imate i pravo i mogućnost, pravo prečeg zakupa, da od države dobijate zemljište. Treba raditi na autohtonim vrstama kao što je krava buša. Ona daje mnogo manje mleka od simentalaca ili holštajna, ali je to mleko neuporedivo bolje za pravljenje sireva, kefira, jogurta, kajmaka. Od svinja - moravička svinja, mangulica... - navodi Bulatović.
Isplativost Govoreći o isplativosti bavljenja poljoprivredom, Rističević ističe da ako se radi na organizovan način, ako se isplanira, u petogodišnjem periodu se isplati, dok Bulatović navodi da od poljoprivrede "i te kako može lepo da se živi".
- Nije tačno da u ovoj zemlji ne može da se živi od poljoprivrede i nekorektno je, prema ovoj državi, da se tako nešto kaže. Onaj ko se zaista bavi poljoprivredom i ko želi da bude ozbiljan u tom poslu, ne može da se spava, nema Nove godine, Vaskrsa, nema godišnjeg odmora. To jeste žrtva, ali poljoprivrednik sa svojom porodicom i te kako može lepo da živi... Bake prave pekmez, pa zarade na pekmezu. Znate kako se to prodaje, kako se na tome zaradi. Samo na tome, a gde je ozbiljnija proizvodnja. Sve se u Srbiji i te kako ceni i te kako može da zaradi - napominje, između ostalog, Bulatović.
Kaže i da je stanje u poljoprivredi daleko bolje nego ranije.
- Da je fantastično nije, to ne može niko da kaže, ali da imamo razumevanje države - imamo, da imamo ozbiljna ulaganja - imamo. Mi se približavamo polako pet odsto BDP. Neće dugo proći da imamo i tih pet odsto, a to samo rade ozbiljne države u Evropskoj uniji. Mi svakako idemo na taj put da prepoznamo važnost poljoprivrede, da poljoprivrednici budu partneri sa državom, a ne sluge države kao što je bilo do 2012. godine - dodaje on.
Prednosti i mane
Naši sagovornici pričali su i o prednostima i manama rada i života na selu.
- Prednost je i što si svoj gazda, manje je buke. Za svoje potrebe možeš da držiš nekoliko svinja. Ja uvek držim pet svinja za sebe, nešto kokošaka. To je uvek prednost, možete da imate nešto voća. Najslađi je plod iz svoje bašte - kaže Rističević.
Upitan o manama navodi:
- Mana je to što kažu ljakse, što se pežorativno izražavaju. Mane su i što su manje šanse da preživite ako dobijete srčani udar na selu nego u gradu. Ne može svakome od nas da bude dostupna takva vrsta potpune zdravstvene zaštite. Dalji smo od stadiona, pozorišta... Manje se politički pitamo jer su političke stranke najorganizovanije u velikim gradovima.
Brojke
6,7
miliona stanovnika ima Srbija
1,15
miliona ljudi živi od poljoprivrede
508.365
registrovanih poljoprivrednih gazdinstava ima u našoj zemlji
60
godina života je prosek starosti poljoprivrednika
250
poslanika ima u parlamentu Srbije
2
poslanika su kao zanimanje naveli poljoprivrednik
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
