Na Srbe se više nikada neće gledati isto, ako se u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija izglasa Rezolucija o Srebrenici. Prefiksom „genocidni“, na srpski narod će biti bačena anatema i kolektivna odgovornost. Konačni nacrt će biti predstavljen 17. aprila, a predlog su podnele Nemačka i Ruanda.
Mišljenja su da je unapred obezbeđen rezervoar glasova koji će zapečatiti ugled Srbiji i Republici Srpskoj, mada se u samom nacrtu ne precizira etnička pripadnost niti se spominju srpske vojne snage, već se kako oni koji su imali uvid kažu, ističe kroz pravnu kategoriju genocida.
To ne menja snagu udara koji bi pogodio Srbiju. Do dana glasanja, srpsko rukovodstvo će činiti snažnu diplomatsku ofanzivu da osigura što više glasova protiv rezolucije. Ipak, ostaje pitanje kakvu će krajnju matematiku iznedriti 193 države koje treba da glasaju.
Kako će se na Srbe gledati u svetu ako se usvoji rezolucija? Da li je moguć opstanak BiH posle toga? Da li se Nemačka zalaže zbog sopstvenih interesa, kako njeno genocidno delovanje tokom Drugog svetskog rata ne bi ostalo usamljeno? Kako oni koji argumentacijom „nećemo se vraćati u prošlost“ odbijaju razgovor o NATO agresiji, sada uživaju u oživljavanju duhova prošlosti?
Na ova i druga pitanja u emisiji Usijanje odgovarali su dr Rajko Petrović, politikolog. Milimir Mučibabić, univerzitetski profesor i senator Senata Republike Srpske i Nenad Vuković, predsednik Društva lobista Srbije.
Mučibabić je konstatovao da nije slučajno da se baš u ovo turbulentno vreme insistira na rezoluciji o Srebrenici.
- Majstori spinovanja i socijalnog inženjeringa koji su spremili ovo sa rezolucijom su taj posao usavršavali decenijama unazrad. Oni su čak i vreme tempirali i to govori da ništa nije bilo prepušteno slučaju. Razlog za našu skepsu leži u činjenici da taj svet koji mi zovemo EU ili zapadni svet očito nisu završili sve poslove koje su planirali. Nezavršeni poslovi su u BiH i u Srbiji. Kako osujetiti te male Rusie neposlušne dok ne dođu veliki Rusi to su sebi stavili u zadatak projektanti još jedne faze u kojoj međunarodno pravo dobija packu.
Vuković se saglasio i istakao da su po sredi dvostruki aršini:
- Mi znamo da je ovaj vremenski okvir turbulentan zbog mnogo čega, zbog svih metamorfoaza koje se događaju u svetu. Od sada do kraja godine stvari neće ići u korist Srbiji. Kada se radi o lobiranju to je uvek borba argumentima. Kada se konkretno o lobiranju radi mi smo imali nastojanje Rusije da stavi godišnjicu bombardovanja Srbije na dnevni red, ali zemlje zapada su uspele da izbegnu raspravu o tome koja bi svakako u sebi saržala osudu. Po sredi su nejednaki aršini. Kada god Srbija nastoji da zaštiti svoje građane uvek se podižu pitanja genocida, Srebrenice i tome slično da bi s reputacioni potencijal Srbije oslabio.
Petrović smatra da je rezolucija o Srebrenici u vezi sa pokušajem da se tzv. Kosovo primi u Savet Evrope.
- Neće to biti toliko igra argumenata već igra politikanstva i želja da se nečiji politički interesi sprovedu ovde na terenu. Milsim da je ovo deo jednog šireg sinhronizovanog napada na Srbiju, jer ne može niko da me ubedi da se ovo pitanje pokreće baš sada kada se pokušava da se tzv. Kosovo ugurava u Savet Evrope i kada se generalno govori o tome da Republika Srpska treba da ustupi neke svoje nadležnosti Bosni i Hercegovini, naravno mimo Dejtonskog sporazuma. Većina tragova vodi ka Nemačkoj. Ona je uz Ruandu pokrenula ovu inicijativu, a i visoki predstavnik u BiH, Kristujan Šmit je Nemac.
Kurir.rs
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
