Stanje u Bosni i Hercegovini je dramatično, a ceo uzavreli prostor su uzdrmali navodi o hapšenju predsednika Republike Srpske Milorada Dodika. Kriza se produbljuje na više nivoa, a jak udarac je i nastupajuće glasanje u Generalnoj skupštini UN o rezoluciji o Srebrenici. O svim tim delikatnim temama razgovarala sam s ministrom za bezbednost BiH i predsednikom Demokratskog narodnog saveza (DNS) Nenadom Nešićem. Kaže da je i sam iz nezvaničnih izvora dobio informaciju da bi u narednom periodu moglo doći do pokušaja hapšenja Dodika, "ali da su to sulude namere i bespravni atak koji RS neće dozvoliti".
foto: Beta
S obzirom na to da ste ministar bezbednosti BiH, zaključujem da ste prava osoba da vas pitam šta se dešava s navodima o hapšenju Milorada Dodika. On je rekao u Skupštini RS: "Prete mi hapšenjem i dobio sam informaciju da su mi poručili da ukoliko moje obezbeđenje pruži otpor, da će pucati u mene. Ja im kažem da ćemo pružiti otpor." Šta vi kao prvi čovek resora bezbednosti kažete?
- Prvo želim da kažem da ne vidim ni svrhu ni opravdanost da bilo ko hapsi predsednika Republike Srpske gospodina Milorada Dodika, jer on nije prekršio nijedan zakon. Samim tim nije ni osuđen, nema nikakvih pravnih mogućnosti za zatvor, a čovek se odaziva svim pozivima sa svih nivoa vlasti. Tako da ne vidim da bilo ko ima potrebu i da spekuliše s mogućnošću hapšenja.
Nije samo spekulacija. On je to sam javno obelodanio.
- Mogu da kažem da sam i ja iz nezvaničnih izvora dobio informaciju da bi u narednom periodu moglo doći do pokušaja hapšenja, u zavisnosti od situacije koja se bude dešavala unutar BiH. Pozivam sve one koji imaju nameru da to urade da odustanu od tih suludih namera, jer je Milorad Dodik legalno izabrani predsednik Republike Srpske i predstavlja izbornu volju srpskog naroda. Tako da ne verujem u mogućnost hapšenja, ali ozbiljno shvatamo sve te informacije koje dolaze i do predsednika Dodika, a na kraju krajeva, i do mene. To je bespravni atak i nećemo ga dozvoliti.
foto: Beta/Hazim Aljović, AP Sergei Bobylev
A da li se treba brinuti o bezbednosti njegovog života? Rekao je da će pucati na njega ako se prilikom eventualnog hapšenja bude opirao.
- Predsednik Dodik je štićena ličnost i svaki atak na njega predstavlja mogućnost ugrožavanja njegovog života. Pripadnici obezbeđenja su dužni da štite gospodina Dodika, a ako je potrebno, čak i životom i pružanjem oružanog odgovora. Gospodin Dodik je u ovom trenutku ugrožen jer postoji montiran sudski proces protiv njega. Opšta je hajka pripadnika međunarodne zajednice i određenih ljudi iz Federacije BiH.
Na koga mislite?
- Na radikalne islamiste, koji su spremni na sve. Ljude koji su toliko ekstremni da su spremni na ama baš sve kako bi naštetili Republici Srpskoj, srpskom narodu, a na kraju krajeva, i gospodinu Dodiku.
Da li je u tako delikatnom trenutku pametno i korisno odlaziti u Rusiju ili je opasno i vrlo riskantno? Dodik je najavio svoj odlazak, pa i to da će se čak videti sa šefom ruske diplomatije Sergejem Lavrovom.
- Mogu samo reći da mi imamo dobre odnose s Rusijom, nismo uveli sankcije, ruski građani mogu da dođu u BiH bez vize, imamo neutralan stav po pitanju sukoba koji se dešava, ali apelujemo na prekid sukoba, jer mir nema alternativu. Evo i jedne informacije, i ja ću najverovatnije krajem aprila biti u Sankt Peterburgu na bezbednosnom forumu zajedno s gospodinom Dodikom. Mi Srbi doživljavamo Rusiju kao prijateljsku zemlju koja se postavlja i zaštitnički prema nama i na glasanju Saveta bezbednosti, kad nas štiti stavljanjem veta da nas ne označe kao genocidan narod. Tako da se to ne sme zaboraviti. Kultura, vera, tradicija i veze između srpskog i ruskog naroda su neraskidive i njih treba negovati.
Da li se bojite reakcija zapadnih predstavnika koji se interesuju za stanje u BiH zbog tog vašeg odlaska, ali i ostalih unutrašnjih dešavanja? Reakcije Kristijana Šmita, stranih ambasadora u BiH, međunarodnih posmatrača? Budnim okom se gleda u region.
- Onda se postavlja pitanje da li mi želimo da budemo kolonija. Ja ne želim da mi budemo kolonija. Srpski narod je slobodarski narod koji nikad nije pristajao na ropstvo i svim svojim snagama se borio za slobodu. Smatram da Srbi imaju pravo na svoje mišljenje i na svoje stavove da štiti svoje interese. Apsolutno me ne zanima šta će da kaže neko od stranih ambasada, pogotovo me ne zanima šta će reći ovaj slučajni turista u BiH koji se odaziva na ime Šmit. Što se mene tiče, on više ni ne postoji ovde.
Ove vaše reči ipak ne menjaju stvarno stanje i te reči ga ne mogu izolovati. Mada stoji da visoki predstavnik nije odobren u Savetu bezbednosti, on ipak koristi svoja bonska ovlašćenja i utiče na zakone...
- To govori o demokratiji koja se pokušava nametnuti u BiH, a nigde na svetu jedan pojedinac ne donosi zakone. Ako malo bolje pogledate, on je na neki način suspendovao parlament, jer je preuzeo njegovu ulogu i donosi zakone. Sada vas pitam šta će se desiti ako sutra suspenduje sudsku vlast, hoće li on postati i sudija? On nema potvrdu Saveta bezbednosti, on nije imenovan Dejtonskim mirovnim sporazumom, vrši nedemokratske poteze, stavlja se iznad institucija, a to je neprihvatljivo i nije u skladu s Poveljom UN, koja garantuje suverenitet jedne zemlje.
O resornom kolegi
S ministrom Gašićem odlično sarađujem, komuniciramo svakodnevno
Kao ministru bezbednosti BiH, šta vam je u resoru najveći izazov? I kako sarađujete s našim MUP?
foto: Video plus
- Ministarstvo bezbednosti je jedna od lokomotiva u integracijama ka Evropskoj uniji. Pred nama su brojni bezbednosni izazovi, pre svega po pitanju migracija. Migrantska kriza neće stati. Imamo odličnu saradnju sa Srbijom i s ministrom unutrašnjih poslova Bratislavom Gašićem. Mi smo svakodnevno u komunikaciji, naše bezbednosne službe, agencije rade savršeno. Taj nivo saradnje se nalazi na izuzetno visokom nivou. Imali smo nekoliko zajedničkih akcija koje smo vrlo uspešno sproveli. Ciljevi su nam da radimo na miru i stabilnosti u regionu.
Kad pominjemo Ujedinjene nacije, da li je Republika Srpska u najkomplikovanijem političkom trenutku pred glasanje u Generalnoj skupštini UN o rezoluciji o Srebrenici, kojom se nameće postojanje genocida? Kako će se to glasanje odraziti na opšte okolnosti?
- Ništa dobro neće doneti ta rezolucija. Predsednik Vučić je dobro ocenio kad je rekao da misli da postoje dva razloga za inicijativu za tu rezoluciju. Prvi razlog je da srpski narod bude kažnjen zbog slobodarske i nezavisne politike i time budemo pritisnuti zbog Kosova i Metohije i orijentacije u spoljnoj politici. Drugi razlog je da mogu muslimanima širom sveta da kažu da postoje muslimani koje podržava zapadni svet, a naročito u kontekstu aktuelnog odnosa prema Palestincima. To je sve lepo objasnio predsednik Vučić i ja apsolutno delim njegove stavove u vezi s tim. Podsetiću, pre nekoliko dana, kad je upućena inicijativa da se na dnevni red stavi podsećanje na 25 godina od NATO bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije, dvojica zapadnih ambasadora su rekla da se ne treba vraćati 25 godina unazad. A sada je poželjno da se vraća 30 godina unazad. Ne bi trebalo da nas čudi stav Nemačke, koja najviše lobira za ovu rezoluciju, jer ona želi da se genocid više ne vezuje samo za Drugi svetski rat i za njih, nego da se prebaci na Srbe. U Ujedinjenim nacijama nikad nije usvojena rezolucija o genocidu u Drugom svetskom ratu, u kom su milioni ljudi poginuli, da su postojali masovni koncentracioni logori i da nikome nikad nije palo na pamet da se Nemci označe kao neko ko je predvodio genocid u tom ratu. Sada je potrebno da se to baci u neki zaborav, a da se Srbi obeleže kao genocidni. Rusija je 2015. godine stavila veto na to.
A da li sada vidite da postoji opcija da se ipak ne glasa za tu rezoluciju?
- Vidim da Republika Srbija preduzima određene inicijative, pokušava da izlobira u Generalnoj skupštini, mi u Republici Srpskoj se takođe trudimo da nešto učinimo. Videćemo. Ako se izglasa, rezolucija će biti dodatni alat za pritiske i na Srbiju i na Republiku Srpsku.
Da li je u pravu Milorad Dodik kad kaže da BiH neće preživeti sve te pritiske? On sve češće i sve otvorenije govori o secesiji Republike Srpske?
- Svakodnevna dešavanja u BiH nagone da se postavi pitanje: pa da li ta država i danas uopšte postoji kao normalna i funkcionalna? Ta zemlja je duboko podeljena sa tri naroda i dva entiteta.
Da li hoćete da kažete da je bolji scenario pomenuta secesija?
- Nije to secesija. Nama se non-stop stavlja na teret secesija. Mi smo uvek davali podršku Dejtonu.
A koju biste drugu, prikladniju reč iskoristili?
- Mi Srbi smo se uvek zalagali za poštovanje Dejtonskog sporazuma, ali kad to više nije moguće, mi shvatamo da je neminovna opcija mirno razdvajanje. Samo želimo poštovanje onog što jeste Republika Srpska, koja ima svoju teritoriju, koja ima svoj narod, svoje institucije, ima svoje nadležnosti. Bilo kakvu drugu BiH nećemo prihvatiti. Mi se danas nalazimo u BiH u kojoj ne želimo da budemo, ali smo pristali zarad mira i zarad bezbednosti.
Pominjete mir i svima je sasvim jasno da on ne sme da ima alternativu, međutim, nažalost, pominju se i druge opcije. Čitala sam jednu podrobnu analizu o bezbednosti u BiH i glavno je pitanje: "Može li se Republika Srpska odvojiti bez rata?" Procene su da je to teško moguće. Isto bih pitanje uputila vama.
- Ja nisam skeptičan po tom pitanju. Ja verujem da Republika Srpska može postati nezavisna država bez rata. Ne bih ni govorio o bilo kakvom otcepljenju, već o podeli BiH mirnom solucijom na faktičko stanje stvari. Mi danas imamo RS koja je jedinstvena i homogena, gde većinsko stanovništvo je srpsko stanovništvo i u procentu od 90 odsto želi nezavisnu RS. Zašto bi neko iz Sarajeva napao na Banjaluku? Ako Banjaluka ne želi s nekim da živi, zašto bi je terao da s nekim živi? Na kraju krajeva, verujte mi, sve podele koje postoje u BiH vidljive su na svakom koraku. Kad uđete u RS, dočeka vas srpska trobojka, kad uđete u Federaciju BiH pod dominantnom kontrolom muslimana, dočeka vas plavo-žuta zastava, a kad uđete na teritoriju pod kontrolom Hrvata, dočeka vas njihova šahovnica. Zato kažem da bi mirno odvajanje bilo samo sprovođenje stvarne situacije na terenu.
O predstojećim beogradskim izborima
Ljudi iz RS podržavaju sve što radi predsednik Vučić
Da pomenemo i to da ste glasali kad su bili parlamentarni izbori u Srbiji, to ste javno pokazali na društvenim mrežama. Ima dosta ljudi iz RS koji imaju pravo glasa u Srbiji. Izbori u Beogradu su 2. juna, da li vi imate pravo da glasate?
- Ja nisam prijavljen u Beogradu i nemam pravo sada. A da jesam, glasao bih i dao bih podršku listi koju predvodi Aleksandar Vučić.
Znate da je veliki broj ljudi iz Republike Srpske glasao na beogradskim izborima. U javnosti je to tumačeno na različite načine, pa je pitanje stiglo i do Strazbura. Čuli smo šta svi ostali misle, a šta kažu ti ljudi koji su iskoristili svoje pravo prema zakonu, a za to su kritikovani?
- Ti ljudi podržavaju ideju i politiku i sve ono što radi predsednik Vučić. Ono što njih tera da glasaju, da dođu u Beograd, jeste ono što vide da se dešava u Srbiji, a to je ekonomski preporod. Oni to podržavaju, zato žele da dođu i da glasaju.
Znači li to da će doći i 2. juna?
- Evo, javno kažem, svi koji budu želeli da glasaju, a na to imaju pravo, ja ću im kao ministar pomoći da dođu.
I to je legalno?
- Legalno je.
A legitimno?
- Ja mislim da je i jedno i drugo. A oni koji misle drugačije, neka obrate pažnju na jednu nemačku pokrajinu u kojoj, da ne bi pobedila Alternativa za Nemačku, ljudi prebacuju svoja prebivališta s mesta na mesto.
