U Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija za samo sedam dana, 2. maja, glasaće se o usvajanju rezolucije o Srebrenici. Srbija s predsednikom Aleksandrom Vučićem na čelu preko svih diplomatskih kanala radi na tome da što manje država podrži ovu rezoluciju, što sagovornici Kurira pozdravljaju, ukazujući pak da će borba biti izuzetno teška kad se ima u vidu da zapadne zemlje lobiraju za njeno usvajanje, u čemu ne prezaju ni od svojevrsnih pretnji pojedinim državama.
Više prijatelja
Vučić je poručio da se delegacija Srbije neće obrukati, već da će posle 2. maja imati još više prijatelja. Ukazujući da je pozicija Srbije izuzetno teška, on je ocenio da bi bio "herojski politički uspeh" da imamo više zemalja koje će biti uzdržane i protiv usvajanja rezolucije.
- Ako to uspemo, iako smo formalno izgubili, to bi bio herojski politički uspeh. Ja se nadam da to nije nemoguće - rekao je predsednik za RTS.
On je dodao i da, kada kod malih zemalja i uspe da ih ubedi i objasni im stvarnu sliku, velike zemlje prete i pritiskaju, pa i ti koji sve razumeju pređu u uzdržane.
- Srbija naspram sebe ima neke od najistaknutijih zapadnih zemalja - SAD i Nemačku, koja to najviše gura, Englesku, Francusku. I onda vidite jednu malu Srbiju, koja pokušava da kaže da nije dobar ni trenutak ni način da se rezolucija donosi. Pojedinci su odgovorni za zločine i kažnjeni su, a ovim namećete kolektivnu krivicu - naveo je Vučić.
Pretnje i ucene
Nekadašnji ambasador Srbije pri UN Branko Branković ističe za Kurir i da srpska diplomatija radi odličan posao kada je o lobiranju reč.
- Aktivnosti same misije pri UN s jedne strane i ovde od strane MSP orijentišu se na informisanje svih zemalja članica UN o našem stavu, a on je da nije bilo genocida, nego ratnih zločina počinjenih sa obe strane. Mi smo pružili sve dokaze, a kakva će reakcija pojedinih zemalja biti, videćemo. Ali ti koji su predložili rezoluciju i oni koji iz raznih razloga to podržavaju vršiće neverovatne pritiske na sve moguće zemlje Azije, Afrike i Latinske Amerike da glasaju za nju, a ti pritisci znaju da budu direktne pretnje, koje podrazumevaju ucene na ekonomskom planu, povlačenje iz nekih ugovora, čak i bezbednosnih... Na to kakav će na kraju odnos snaga biti uticaće sve navedeno i do poslednjeg trenutka teško će se znati kakav će biti ishod glasanja. No, jedno je sigurno, a to je da smo učinili i činimo maksimum - zaključio je Branković.
Nužno
Nekadašnji šef diplomatije SR Jugoslavije Živadin Jovanović takođe napominje da je važno što se Srbija do kraja bori i objašnjava svoju poziciju.
- To je nužno zbog odgovornosti koju imamo i prema istini i prema obavezi da branimo dostojanstvo zemlje i srpskog naroda. Mislim da će to imati uticaja na postavljanje delegacija drugih zemalja u GS prilikom glasanja. Najvažnije je da Srbija čini sve što je do nje, da ne propusti nijednu šansu da objasni svoje pozicije, a da li je to i dovoljno da se preokrene jedan trend započet ovom podmuklom inicijativom Zapada preko Nemačke i Ruande, uskoro će biti jasno - smatra Jovanović.
On ističe i da bi Srbija trebalo da pokuša da nađe i neke druge odgovore na ovu antisrpsku ofanzivu zapadnih zemalja.
- Treba strateški da odgovorimo, jer ovo je samo deo koncentrisanih antisrpskih ofanziva Zapada - konstatovao je Jovanović.
Dejan Miletić iz Centra za društvenu stabilnost za Kurir ocenjuje da je borba Srbija u ovom slučaju herojska.
- Sama činjenica da jedna mala zemlja koja je prokazana već tridesetak godina i preko čijih leđa se rešavaju globalni sukobi može da brani svoje nacionalne interese u UN govori o herojskom držanju naše države i diplomatije. Nismo spremni da posustanemo, uprkos raznim negativnim posledicama kojima smo izloženi i mogućnosti da se naša država dodatno targetira jer se suprotstavlja najjačim svetskim državama povodom ove rezolucije. Sve što bude na našoj strani velika je stvar i treba to poštovati i ceniti, kao i sve države ubuduće koje stanu na našu stranu - istakao je Miletić.
Procedura Glasanje prostom većinom
Nekadašnji ambasador Srbije pri UN Branko Branković za Kurir objašnjava da se glasanje u GS UN obavlja prostom većinom prisutnih i glasalih, što znači, kako kaže, da ne mora svih 193 zemalja da bude prisutno.
- Rezolucije se usvajaju po principu polovina plus jedan od prisutnih koji su glasali. Postoji mogućnost da se glasa tzv. dvotrećinskom većinom, svaka zemlja može da traži da se za neko pitanje za koje smatra da je važno tako glasa, ali onda se prvo glasa o tom predlogu, i to običnom većinom, odnosno polovina plus jedan od prisutnih, pa ako prođe, onda se prelazi na glasanje dvotrećinskom većinom, koje je takođe gradirano od dve trećine prisutnih i glasalih - objašnjava Branković.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
