U aktuelnom trenutku, kada se lome koplja oko usvajanja rezolucije o genocidu u Srebrenici u UN i kada predsednik Srbije Aleksandar Vučić vodi jednu od najintenzivnijih diplomatskih borbi da taj štetni akt spreči, deo opozicije radi upravo suprotno - lobira za njeno izglasavanje.
Ko prednjači?
Po ovom pitanju posebno prednjači Dobrica Veselinović iz Zeleno-levog fronta koji je kandidat za gradonačelnika ispred koalicije "Biram Beograd".
On je naime u više navrata ponavljao da je Srebrenica genocid.
- Moramo da nazovemo stvari pravim imenom. Da li je to sada genocid, ja ga nazivam genocidom - rekao je gostujući u jednoj emisiji.
Takođe, u intervjuu za list Blic poručio je da Kosovo praktično funkcioniše kao nezavisna država od Srbije.
- Nema povratka na stanje pre 1999. Neki istorijski procesi su završeni, i ne treba imati bilo kakve iluzije ili snove o tome da će se Kosovo vratiti u državno pravi poredak Srbije - kazao je on tom prilikom, očito ne videći nikakv problem u samoproglašenoj nezavisnosti Kosova.
Još jednom prilikom je takođe govoreći o nezavisnosti Kosova poručio tokom gostovanja u televizijskoj emisiji da je "zamagljivanje i zbunjivanje ljudi oko stvari koje su svakom zdravorazumskom razmišljajućem čoveku u ovoj zemlji jasne da ne vodi ničemu.
Ni to nije sve, Veselinović je otvoreno govorio i da Srbija treba da uvede sankcije Rusiji, uprkos činjenici da ta država u gotovo svim najvažnijim međunarodnim institucijama konstantno brani interese naše države.
Uporni u tvrdnjama
Inače, Zeleno-levi front ima najviše kandidata na gradskoj izbornoj listi, dok je istovremeno stranka sa najvećim brojem funkcionera koji javno tvrde da je u Srebrenici počinjen genocid.
- Ako je doneta rezolucija a kategorizacija koja se koristi je međunarodnog suda pravde koji kaže da je bio genocid, pa šta sad mi hoćemo? Hoćemo da otvaramo ponovo to? Naravno da imam stav, pa ja se slažem sa ovim, znači bio je genocid u Srebrenici? Pa, naravno - kazao jedan od njegovih saboraca Radomir Lazović, kopredsednik Zeleno-levog fronta.
Da je, kako tvrde, Srebrenica genocid, te da nije jasno šta se postiže time da se naziva "samo običnim ratnim zločinom", u Narodnoj skupštini su dovodili u pitanje i ostali saborci iz Zeleno-levog fronta.
Saglasni i drugi
A iako su se sada razišli po pitanju bojkota, odnosno izlaska na beogradske izbore, dojučerašnji saborci Zeleno-levog fronta zagovaraju isto mišljenje.
Podsetimo, potpredsednica Stranke slobode i pravde Dragana Đilasa, Marinika Tepić, potpisala je 2016. godine Predlog rezolucije o genocidu u Srebrenici i zahtevala da se srpski narod osudi za genocid.
Grbović otvoreno lobira
Za priznavanje genocida u Srebrenici otvoreno lobira i Pavle Grbović, lider Pokreta slobodnih građana.
On je nedavno govorio na konferenciji Inicijative mladih za ljudska prava, koja je bila organizovana u centru Beograda sa glavnom porukom da rezoluciju o genocidu u Srebrenici treba podržati.
- Imamo nešto što je pravna činjenica, što je utvrđeno različitim presudama i Međunarodnog suda pravde i presudama prema određenim pojedincima koji su za to osuđeni i imamo nešto što je politička činjenica... Malo mi je neprecizno kada neko pita da li se u Srebrenici desio genocid, kao da je bila u pitanju poplava ili neka vremenska nepogoda, pa se ona dešava. Ne, takvi zločini se izvršavaju, za takve zločine neko mora da odgovara i neko je odgovoran, neki ljudi su odgovarali i to je utvrđeno, dakle ponavljam, i kao pravna i kao politička činjenica. Mislim da je naravno i za region i za svet jako važno da se nastavi sa temom rezolucije Ujedinjenih nacija o Srebrenici - poručio je Grbović koji je i jedan od lidera nove opozicione koalicije "Biram borbu".
On je tom prilikom i nagovestio šta bi uradio sa mesta na kojem se donose državne odluke.
- Nama je potrebna suštinska promena načina funkcionisanja naših društava a to ne može da se uradi bez promene političkih elita koje imaju i političku snagu i političku volju i, na kraju krajeva, viziju i hrabrost da takve stvari urade i da takve stvari promene. Trenutno imamo situaciju da već duže od deset godina, odnosno 12 godina u Srbiji imamo grupaciju koja se ne suočava sa nedovoljnom hrabrošću da se neke stvari menjaju, kao što su se možda suočavale neke prethodne političke elite. Ne, oni se suočavaju s apsolutnim nepostojanjem političke volje da se takve stvari promene - izjavio je Grbović.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
