RESET! Izborni ciklus zaokružen, novo glasanje tek 2027. I zadovoljnoj vlasti i nezadovoljnoj opoziciji 3 godine da NAUČE LEKCIJE

Završetkom beogradskih i lokalnih izbora 2. juna, izborni ciklus na svim nivoima je zaokružen i Srbija će po svoj prilici do 2027. praktično odmarati od glasanja. Politički akteri su od birača dobili određene poruke, ali će samo učenjem lekcija moći da ostvare svoje ciljeve. Jedna od najvećih boljki opozicije je što ka 2027. godini korača ponovo rascepkana, a već sad sve svoje radnje oko pravljenja drugačijih aranžmana mora da poveže sa izborima za tri godine, ocenjuju sagovornici Kurira. Kako kažu, birači su i vladajućoj koaliciji ispostavili neke zamerke, iako SNS i njeni saveznici mogu s pravom da budu daleko zadovoljniji izbornim ciklusom 2023-24.

- Međutim, koliko god da mogu biti zadovoljni, situacija za njih nije do kraja idealna, koliko se može činiti na prvi pogled kada se pogleda da imaju vlast manje više na svim nivoima. I prošla i ova godina je pokazala da postoje izazovi u održavanju te podrške i određeni limiti. Prevashodno se to vidi kroz jedan ipak pad u broju apsolutnih glasova u nekim sredinama, uprkos tome što se radi o većim koalicijama. Pokazuje se da kada si dugo na vlasti, čak i kod onih ljudi koji ti nisu protivnici, postoji određena želja za promenama. Druga lekcija je ključna i povezana je sa određenim odlukama vladajuće koalicije koja je bila dosta zatvorena za malo više otvaranja ka neistomišljenicima. Vlast je svesna tih limita i čini neke poteze kako bi limite u podršci nadomestila - ocenjuje Klačar i podseća da je SNS uključila SPS, Milicu Stamenkovski i njene Zavetnike, Milana Stamatovića...

Klačar smatra da je situacija sa učenjem lekcija sasvim drugačija na strani opozicije, uz još jednu otežavajuću okolnost - i iz ovog ciklusa izlazi rascepkana.

- Opozicija u celosti ne može biti zadovoljna. Ona i dalje mnogo naučenih lekcija vezuje za druge faktore, a ne za sebe i svoje odluke. Dve lekcije su ovde najvažnije za njih. Prvo, za njih je jako važno upravljati očekivanjima, u čemu nisu bili uspešni protekle dve godine, u smislu da su preko mere podizali očekivanja za koja nisu imali jasan plan da ih i zadovolje. I drugo, opozicija ne čine dovoljno unutar sebe na poboljšanju ili na rešavanju limita sa kojima se suočavaju. Verovatno su ih svesni, ali zapravo u praksi vrlo često čine one radnje koje su zapravo više usmerene na promene nekih drugih aktera na koje ne mogu da utiču nego na promene samih sebe. Vrlo su dobar pokazatelj ovi lokalni izbori gde je zapravo opozicija faktički za dva ili tri meseca svojim odlukama umesto promena u pet, šest ili sedam gradova u Srbiji dovela u pitanje da li će se promene uopšte desiti u bilo kom gradu ili opštini - napominje naš sagovornik.

Pregrupisavanje

Nikola Perišić iz Centra za društvena istraživanja ocenjuje za Kurir da to što verovatno nećemo imati izborne procese do redovnih 2027. obezbeđuje kontinuitet rada na republičkom i lokalnom nivou.

- Istovremeno, ovo je prilika da se ide u smeru potpunog razdvajanja lokalnih i republičkih izbora. Najveći utisak lokalnih izbora je smanjena izlaznost, što se može povezati sa zamorom glasača od čestih izbornih procesa. Ovi izbori su pokazali i da je potrebna jaka stranačka infrastruktura da bi se uspešno nastupilo u svim jedinicama lokalne samouprave, što je jedino imao SNS koji je uvećavanjem svoje koalicije uspeo da maksimizuje broj glasova. Takođe, dobre izborne rezultate su ostvarile lokalne političke grupe, jer su pokazale da umeju da detektuju probleme koji su karakterstični za lokalnu zajednicu u kojoj nastupaju i samim tim naprave uspešnu strategiju izborne komunikacije. Čini se da je na loš izborni rezultat opozicione grupacije "Biramo borbu" uticala nemogućnosti da pokriju kampanju u svim lokalnim samoupravama, kao i bojkot dela stranaka sa kojima su nastupali u decembru - objašnjava Perišić.

Naš sagovronik smatra da je izlazak pokreta Kreni-promeni odvukao deo glasova koje je imala Srbija protiv nasilja u decembru.

- Prednost Save Manojlovića u odnosu na druge opozicione lidere je što se može smatrati novom ličnošću u politici i samim tim pridobija poverenje glasača koji su razočarani u dosadašnje političare sa opozicionog spektra. Izvesno je da Kreni-promeni ima najveći potencijal rasta od svih trenutnih opozicionih grupacija i postizborno delovanje Save Manojlovica ide u smeru nametanja kao lidera opozicije. To može da izazove nove podele unutar opozicionog bloka tako da definitivno treba očekivati ponovna pregrupisavanja - ocenjuje Perišić.

Bonus video: