AMBASADOR POLJSKE RAFAL PERL: Stalo nam je do budućnosti zemalja Zapadnog Balkana, uključujući i Srbiju

Zajednička istorijska sudbina, prijateljstvo naroda, kvalitetna diplomatija i međusobna geopolitička podrška odlikuje dva naroda - Srbe i Poljake. Ambasador Poljske u Srbiji Rafal Perl je protekle četiri godine u Beogradu i intenzivno se zalaže za unapređenje saradnje dve države u različitim sferama.

- Iako smo "navikli" na rusku propagandu, koja redovno najavljuje da će se "Varšava vratiti pod našu vlast", nije lako ignorisati rasprave "stručnjaka" o broju taktičkih nuklearnih projektila na ruskoj javnoj televiziji potrebnih da bi se uništili najveći poljski gradovi, poljska nacija i "smešni poljski jezik". Osećaj pretnje od sukoba ostaje stvaran - istakao je naš sagovornik.

Kako ste od 2020. unapredili odnose Srbije i Poljske?

- U protekle četiri godine u našim bilateralnim odnosima dogodilo se mnogo pozitivnih stvari - po mom mišljenju, uspeli smo da povećamo prisustvo Poljske u Srbiji na više nivoa, što je dobro za dalji razvoj saradnje u različitim sferama. Na institucionalnom nivou vredelo bi istaći osnivanje Poljskog instituta i Spoljnotrgovinske kancelarije Poljske agencije za investicije i trgovinu u Beogradu - specijalizovanih ustanova zaduženih za promociju poljske kulture i razvoj šire saradnje umetničke i naučne zajednice, kao i izgradnju poslovnih, trgovinskih odnosa i odnosa sa investitorima. Obe ustanove će na kraju delovati i u drugim zemljama regiona Zapadnog Balkana, ali to što im je sedište u Beogradu, jasno pokazuje značaj koji pridajemo razvoju poljsko-srpskih odnosa. Pre dve godine uspeli smo da osnujemo i prvi poljski počasni konzulat u Srbiji, koji se nalazi u Nišu, i na čijem je čelu konzulka puna energije i novih ideja. On je naš prozor u južni deo Srbije koji se dinamično razvija. Pored toga, znatno je pojačano učešće poljskih institucija u sprovođenju tzv. tvining projekata, to jest u praktičnoj podršci Srbiji na putu ka EU. Nakon uspešnog projekta za primenu propisa EU u oblasti zaštite prava potrošača, koji je realizovan u saradnji s partnerima iz Nemačke i Slovačke, poljska agencija za poljoprivredno tržište, kao nosilac projekta, zajedno sa institucijama iz Francuske i Litvanije, već dve godine pomaže Srbiji u pripremama za učešće u zajedničkoj poljoprivrednoj politici Evropske unije. Protekle četiri godine obilovale su i posetama ministara, parlamentarnih i političkih konsultacija, organizovani su brojni kulturni, promotivni i sajamski događaji, za koje se nadam da će doneti merljive rezultate u bliskoj i daljoj budućnosti.

Poljska ambasada ima znatne donacije u našoj zemlji. Šta je ono što bi trebalo pomenuti da bi ljudi bili informisani o vašem doprinosu?

- Zahvaljujući zalaganju celog tima naše ambasade i činjenici da su 34 projekta poljske razvojne pomoći realizovana u periodu 2020-2024, Poljska je postala bliža mnogim pacijentima, studentima, nastavnicima i medicinskom osoblju i uopšte stanovnicima niza srpskih gradova i sela. Defibrilatori, EKG i ultrazvučni aparati, stomatološke stolice, medicinski sterilizatori, oprema za fizioterapiju, dva ambulantna vozila, kompjuteri i školska oprema, logopedska pomagala i sale za senzornu terapiju, ekološki bojleri i nove teretane s logom "Poljska pomoć" služiće ljudima na severu, jugu, istoku i zapadu zemlje, što je najbolji dokaz da uveravanja o poljskoj solidarnosti, prijateljstvu i spremnosti za podršku nisu samo prazne reči ili učtive diplomatske floskule. Prilikom odabira projekata za realizaciju po konkursnoj proceduri (samo u 2023. primili smo skoro 200 prijava), vodili smo se kako potrebama naših potencijalnih partnera, tako i mogućnošću da dopremo do širokog spektra primalaca, uglavnom van većih urbanih centara. Bliska saradnja s lokalnim partnerima - školama, bolnicama, domovima zdravlja i organima lokalne samouprave ima ogroman značaj u okviru aktivnosti na razvijanju bilateralnih kontakata na svim nivoima i pruža veliko zadovoljstvo pošto je tu reč o konkretnoj, opipljivoj pomoći koja doprinosi poboljšanju kvaliteta života stanovnika Srbije, i to u mestima koja strane diplomate ne posećuju tako često.

Poljska privreda je najveća u Istočnoj Evropi, opisuju je kao proizvodni gigant. Kakva su ekonomija i trgovina između dve države?

- Poljska je zasigurno dobar primer uspešnosti politike ekonomske i političke tranzicije, zemlja koja je u ekonomskom pogledu odlično iskoristila mogućnosti koje proističu iz članstva u Evropskoj uniji (1. maja ove godine proslavili smo 20-godišnjicu pristupanja EU), a i sami smo se neočekivano dobro pokazali u vremenima globalne ekonomske krize, bili smo među malobrojnim zemljama koje nisu osetile efekte usporavanja u krizi 2007-2009. Poljske kompanije su odlično iskoristile proteklih 20 godina poslovanja na jedinstvenom zajedničkom tržištu - naš izvoz ostaje pokretačka snaga privrede (između 2004. i 2022. vrednost našeg globalnog izvoza je porasla sa 70,7 na 343 milijarde evra), a 2022. vrednost poljskih dobara i usluga samo na nemačkom tržištu dostigla je 96 milijardi evra. Poljska je prošle godine bila četvrti partner Nemačke kada je reč o ekonomskoj razmeni. Već smo šesta ekonomija po snazi u Evropskoj uniji, a u periodu od 1989. do 2019. poljski BDP porastao je za gotovo 831%, što je najbolji rezultat u Evropi.

A što se tiče srpskog tržišta?

- Naše prisustvo na srpskom tržištu ekspandira - trgovinska razmena je u 2022. premašila dve milijarde evra (2019. iznosila je 827 miliona evra), što nas svrstava na deveto mesto među ekonomskim partnerima vaše zemlje. Poljski proizvodi vas prate u svakodnevnom životu, iako toga možda niste svesni zbog naziva pojedinih brendova koji zvuče zapadnjački. Kada putujete avionom koji na aerodromu "Nikola Tesla" servisira poljska kompanija, koristite sisteme elektronskog plaćanja i elektronsko bankarstvo, kupujete naš nameštaj, odeću, obuću, kozmetiku, pa čak i hranu, posebno organsku i ekološku. Kao čovek koji već četiri godine živi u Beogradu, obradujem se svaki put kada vidim prodavnice popularnih poljskih lanaca u reprezentativnoj ulici glavnog grada Srbije - Knez Mihailovoj, pogotovo što se oni nalaze i na drugim prestižnim lokacijama u svetu - u londonskoj Oksfordskoj ulici ili na njujorškoj Petoj aveniji. Pored toga, istakao bih i pojačano interesovanje naših investitora za lokalno tržište, što je pak povezano s postpandemijskim razmišljanjem o lancima snabdevanja i sa sve većim prisustvom evropskih i svetskih korporacija u Srbiji koje aktivno podstiču svoje partnere iz Poljske da osnuju filijale/ćerke kompanije u vašoj zemlji.

Da li vidite Srbiju u EU - ili se dešavaju okolnosti koje našu zemlju udaljavaju od evropskih integracija?

- Kada je pre 20 godina, nakon teških i zahtevnih pristupnih pregovora i sprovođenja niza neophodnih, iako ne uvek društveno popularnih reformi, Poljska ušla u Evropsku uniju, zajedno sa još devet zemalja, od prvog dana smo se postavili u EU kao aktivni pobornik/promoter nastavka politike "otvorenih vrata". Tokom prvog poljskog predsedavanja Evropskoj uniji, u drugoj polovini 2011, slavili smo potpisivanje pristupnog ugovora s Hrvatskom. Politika proširenja ostaje jedan od prioriteta našeg drugog predsedavanja EU, koje počinje za nešto vise od pola godine - 1. januara 2025. Iako smo zbog geografske i kulturne blizine i zajedničke istorijske sudbine kao Poljaci posebno zainteresovani za zemlje istočnog susedstva EU, stalo nam je i do budućnosti zemalja Zapadnog Balkana, uključujući i Srbiju - zemlju koja već dugi niz godina vodi pristupne pregovore. Mislim da danas više nema sumnje da strateška preispitivanja, koja su se desila unutar EU i u politikama jednog broja država članica nakon pokretanja ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine, stvaraju mnogo pogodnije uslove za proširenje nego što je to bio slučaj ranijih godina. Veoma teška geopolitička situacija u kojoj se nalazimo i realni izazovi za evropsku bezbednost iziskuju smele odluke, ali i izuzetnu međusobnu solidarnost - i država članica i zemalja kandidata!

Ističete da je solidarnost danas zajedničko nasleđe i da ga se nikada ne treba odricati. Da li je invazija na Ukrajinu najveći test te solidarnosti? Ko se kako pokazao?

- Sasvim suprotno popularnoj teoriji američkog politikologa Fransisa Fukujame, istorija ne samo da se nije završila već se, kako su govorili stari Rimljani, "kotrlja". Strategija ustupaka Rusiji - očekivanje da će agresija na Gruziju, aneksija Krima ili okupacija velikog dela Donbasa od "malih zelenih ljudi" iscrpeti imperijalne ambicije predsednika Vladimira Putina pokazalo se iluzornim koliko i politika smirivanja vođena pre Drugog svetskog rata, što je, između ostalog, rezultiralo Minhenskom konferencijom 1938. godine, čime je praktično stavljena tačka na postojanje Čehoslovačke. Na sreću, podjednako varljiva pokazala su se i ruska uverenja o slabom, lenjom i moralno degenerisanom Zapadu, koji, vođen isključivo ekonomskim interesima i željom da zaštiti državu blagostanja, nije u stanju da se aktivno suprotstavi brutalnosti nasilja. Slično tome, pokazalo se lažnim i uverenje, podstaknuto velikoruskim nacionalizmom, da će Ukrajinci, koji navodno nemaju osećaj za sopstveni jezički, kulturni ili istorijski identitet, raširenih ruku dočekati oslobodioce iz Moskve. Herojstvo, hrabrost i odlučnost ukrajinskih branitelja, kao i ogromna međunarodna solidarnost koja prevazilazi puke deklaracije i politička uveravanja o moralnoj podršci, bili su presudan faktor u zaustavljanju napredovanja agresora. Rat i dalje traje, svaki naredni mesec, sankcije i paketi pomoći predstavljaju stalni ispit solidarnosti, istrajnosti i odlučnosti, ispit od čijeg ishoda zavisi buduće mesto pojedinih država u novom međunarodnom poretku koji će biti uspostavljen nakon ovog velikog oružanog sukoba.

Koliko je izbeglica iz Ukrajine prešlo u Poljsku? Kako su se oni integrisali i kako su primljeni? Da li su ostali i dalje?

- U jeku migracije, neposredno nakon početka potpune ruske invazije u februaru 2022, do 100.000 izbeglica je svakog dana prelazilo poljsko-ukrajinsku granicu. Nijedna država, čak ni najveća i najiskusnija međunarodna organizacija, nije u stanju da se nosi s tolikim humanitarnim i logističkim izazovom. Na sreću, stvar su spasle lokalne samouprave i nevladine organizacije, ali pre svega ogroman broj građana Poljske koji su, vođeni osećajem solidarnosti i srčanim instinktom, spontano nudili ukrajinskim izbeglicama smeštaj, prevoz, hranu, pa čak i - zahvaljujući dobrovoljnom angažovanju mnogih lekara, medicinskih sestara i drugih profesionalaca - hitnu medicinsku i psihološku pomoć. Na iznenađenje brojnih stranih delegacija koje su u to vreme posećivale našu zemlju, izbegličkih kampova nije bilo - Ukrajinke, deca, stari i bolesni ljudi, koji su definitivno dominirali među izbeglicama, nalazili su utočište u stanovima i kućama koje su im besplatno obezbeđivali naši sunarodnici, ali i u školama, sportskim salama, odmaralištima koje su za njih pripremili lokalne samouprave i lokalna udruženja. U periodu najvećeg migracijskog intenziteta, u Poljskoj je utočište našlo više od četiri miliona Ukrajinaca - danas njihov broj iznosi približno 960.000, i to je druga po brojnosti ukrajinska zajednica u Evropi posle Nemačke. Zahvaljujući slobodnom pristupu tržištu rada, besplatnom obrazovanju (od vrtića do fakulteta) i zdravstvenoj zaštiti, kao i socijalnim beneficijama sličnim onima koje imaju građani Poljske, lako su se prilagodili, što pak ne znači da tu i tamo nije bilo teškoća. Ukrajinci u Poljskoj rade, osnivaju preduzeća, školuju se i studiraju, a slobodno se može reći da je ukrajinski postao drugi jezik po upotrebi u našoj zemlji.

Poljska je u specifičnoj teritorijalnoj situaciji. Postoji li u vašem narodu strah od eskalacije rata i van granica Ukrajine?

- Dve i po godine nakon početka ruske agresije na Ukrajinu u punom obimu, u situaciji u kojoj je poljski vazdušni prostor više puta narušen raketama sa istoka - dva poljska državljanina su poginula od eksplozije jednog projektila u novembru 2022, a avioni poljskog vazduhoplovstva su konstantno u režimu pripravnosti kako bi eventualno presreli rakete koje se približavaju našoj granici, nije iznenađujuće da osećaj pretnje od sukoba ostaje stvaran. Iako smo "navikli" na rusku propagandu, koja redovno najavljuje da će se "Varšava vratiti pod našu vlast", nije lako ignorisati rasprave "stručnjaka" o broju taktičkih nuklearnih projektila na ruskoj javnoj televiziji potrebnih da bi se uništili najveći poljski gradovi, poljska nacija i "smešni poljski jezik". Teška, čak tragična prćija naše istorije, brojni pokušaji da nam se oduzmu državnost i suverenitet, fizička likvidacija nacionalnih elita, kulturno-istorijsko nasleđe, doprineli su stvaranju svojevrsnog kolektivnog "otpora" toj vrsti pretnje praćenog jakim patriotskim nabojem. Poljske oružane snage, koje se ubrzano modernizuju i jačaju, mogu da računaju na priliv dobrovoljaca, čiji broj znatno premašuje trenutne potrebe, a povećanje državne potrošnje za odbranu, koja je prošle godine dostigla skoro četiri odsto BDP, takođe je široko društveno i politički prihvaćeno.

Kurir.rs