"NIJE POTPISANO DA ĆE SE OTVORITI RUDNIK VEĆ DA ŽELIMO DA RAZGOVARAMO O TOME" Analitičari komentarišu samit o kritičnim sirovinama

Kritične sirovine su posebno važne za proizvode visoke tehnologije i novonastale inovacije. Tehnološki napredak i kvalitet života zavise od pristupa rastućem broju sirovina.

Potražnja za KS – brzo raste. Sirovine su suštinski povezane sa svim industrijama u svim fazama lanca snabdevanja. Oni su ključni za snažnu evropsku industrijsku bazu, suštinski gradivni element rasta i konkurentnosti EU i naše zemlje. Ubrzani ciklusi tehnoloških inovacija doveli su do stalno rastuće potražnje za KS.

Danas je u Palati Srbija je održan Samit o kritičnim sirovinama na kome su učestvovali predsednik Srbije Aleksandar Vučić, kancelar Savezne Republike Nemačke Olaf Šolc i potpredsednik Evropske komisije i evropski komesar za međuinstitucionalne odnose i strateško predviđanje Maroš Šefčovič. Tom prilikom je potpisan Memorandum o razumevanju između EU i Srbije o strateškom partnerstvu o održivim sirovinama, lancima proizvodnje baterija i električnim vozilima.

Šta znači Memorandum koji je potpisan nakon sastanka predsednika Vučića i evropskih političkih i ekonomskih lidera?
Koje kritične sirovine Srbija poseduje i šta nam one mogu doneti?

Na ova i druga pitanja odgovarali su u emisiji Usijanje Dejan Vuk Stanković politički analitičar, dr Rajko Petrović politikolog iSrđan Barac iz Centra za društvenu stabilnost.

- Kritične sirovine su one koje su neophodne, a nemaju ih svi. Otuda taj naziv kritične. Jedna od njih je litijum. Mi smo treće nalazište u svetu litijuma. Tu je i bornka kiselina, bakar, zlato - toga svega ima u Srbiji, ali Srbije je interesantna pre svega zbog litijuma. Litijum je hemijski element koji je važan za modernu industriju, za elektrifikaciju automobliske industrije zato što on služi kao čuvar i provodnik električne energije - rekao je Vuk Stanković i dodao:

- Od njega se prave katode koje imaju višenamensku upotrebu i interesantan je kao gradivni sastojak solarnih panela. On ima veliku primenu i EU je htela da napravi jedan strateški plan da Evropa bude energetski nezavisna od Kine i drugih vanevropskih prostora. Ovaj sporazum približava Srbiju Evropskoj Uniji.

Barac kaže da potpisivanjem memoranduma nije objavljeno da će projekat Jadar biti realizivan i da će se nužno otvoriti rudnik litijuma već da će se o tome razgovarati:

- Mislim da smo ovim sporazumom potpisali da želimo da razgovaramo o tome i da će to biti u skladu sa pravnim propisima Evropske Unije. Da to nikako ne ošteti našu prirodu niti neke druge segmente. Mislim da smo na ovaj način uspeli da dobijemo podršku Evrope za ovaj problem koji je politički stvoren. Rudarenje postaje političko pitanje, ali struka treba da govori na koji način će se rudariti, a ne da li će se rudariti. Rudarenje postoji u Srbiji od Nemanjića, ali to je sada postalo pitanje važnije od Kosova i Metohije i od toga da li je u Srebrenici bio genocid i drugih važnih političkih pitanja.

Petrović se saglasio da potpisivanje ovog memoranduma pre svega znači otvaranje široke stručne debate o eksploataciji kritičnih sirovina:

- Kritične sirovine su jako su bitne za takozvanu energetsku suverenost jedne zemlje. Ovo je početak jedne šire debate pre svega stručne, ali i političke. Nije ovo pitanje ispolitizovano samo kod nas. Imamo i druge delove sveta, poput Bolivije za koju se otkrilo da ima najveća nalazišta litijuma. Imali smo pokušaj državnog udara u Boliviji kako bi se ta eksploatacija litijuma okrenula nekim drugim temama. Hoću da kažem da je to realan scenario u zemlji koja ima mnogo problema. Naša zemlja, ali i region, jer mi imamo nalazišta litijuma i u Republici Srpskoj, biće od sada zanimljiva ne samo zbog geostrateškog položaja nego i zbog kritičnih sirovina koje imamo.

Kurir.rs

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.

Kurir televizija je dostupna na kanalu broj 109 za korisnike MTS Iris TV, na kanalu 9 za korisnike m:SAT TV, Supernova i Yettel Hipernet TV, na kanalu 108 za korisnike BeotelNet, na kanalu 8 za korisnike Orion telekoma i na kanalu broj 112 za korisnike Sat-trakt na teritoriji Srbije, u okviru platforme M:tel u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini i MTEL Global u dijaspori, kao i na aplikaciji Arena Cloud.

Bonus video: