PRIŠTINA - Komunistički funkcioner iz doba SFRJ, advokat i savetnik kosovskog premijera Tačija, Azem Vlasi veruje da je pitanje statusa Kosova nepovratno rešeno i da to "u Beogradu odlično znaju", ali da je Srbija usmerila svu svoju energiju, diplomatske i političke napore na to da kosovskim Albancima napravi problem na međunarodnom planu.
Vlasi je istakao da je status Kosova rešen, kako kaže, makar Srbija još 100 godina ne priznala Kosovo i da su "priče svih vlada u Beogradu od 2000. godine o kompromisu u pogledu statusa priče za domaću upotrebu".
"Beograd, za domaću upotrebu, i svaka vlast nakon 2000. godine govori o statusu. Jer, Srbija smatra da je status Kosova nerešen. Međutim, odlično znaju u Beogradu, da je status Kosova rešen. Sad kad se lansiraju ideje iz Beograda o nekakvom kompromisu, do sada nikada se nije se čulo iz Beograda na šta se tu misli. Ako se misli na neki kompromis u pogledu statusa, to je priča za domaću upotrebu u Srbiji... Žao mi je što vlasti u Srbiji idu daleko iza događaja, iza onoga što se suštinski desilo nakon 1999. godine. I bilo bi i u interesu Srbije da Beograd prati taj trend mnogih zbivanja, desilo se nešto što je nepovratno. Više tema statusa Kosova ne može da se stavi na dnevni red".
Po Vlasiju, čak i kad bi kosovski Albanci želeli da budu deo Srbije, Srbija ih ne bi htela.
"Evo pretpostavke. Pođimo od jednog hipotetičkog pitanja. Sasvim je hipotetičko. Da kažemo sada mi, Albanci, već smo ovde 90 posto. Kažemo, znate: "Predomislili smo se, ova država teško se pravi, evo poništićemo odluku o nezavisnosti, hocemo opet u Srbiju." Šta mislite, da li bi nas Srbija htela? Nikako! (Rekli bi): "Nemojte, sedite tamo, bežite tamo! Srbija ima svoje probleme"... Pouzdano znam da i ljudi na vlasti u Srbiji intimno znaju: Kosovo je država. Kosovo više ne stanuje u Srbiji. To je završeno pitanje."
Kad je reč ideji podele i pitanju severa Kosova, Vlasi ističe da je svestan da kosovski Srbi "ne vole državu Kosovo", ali da je "istorijski, politički, kulturno, etnički, (Kosovo) uvek imalo neki svoj identitet", dok "severni deo Kosova čine tri male opštine, sa populacijom od 30 i nešto hiljada stanovnika".
"Hoćete podelu Kosova, taj sever? Evo, uzmite tri opštine... Pitajte ove u pravoslavnoj crkvi, kažu: "Ne može da se deli. Kosovo je sve naše." Pitajte ove radikale: "Ma kakvi! Ne dolazi u obzir!" Postavite pitanje: "Dobro, ako te tri opštine ostavimo Srbiji, hoće li onda Srbija da prizna nezavisnost Kosova, od ovoga što ostane?". Nema odgovora. "Ne, nećemo!", Pa što tražite onda podelu Kosova?"
Vlasi kaže da je "pitanje priznanja jedne države od strane druge bilateralno pitanje, individualno pitanje svake države" i primećuje da "niko ne vrši pritisak" da Beograd prizna Kosovo.
Na podsećanje da Kosovo nije ni član Ujedinjenih nacija, Vlasi priznaje da to "jeste značajno".
"Ali, vidite u kakvim smo mi odnosima sa Srbijom. Srbija je, u odnosu na Kosovo, svu svoju energiju, diplomatske, političke napore usmerila na to da nama zagorčava život. Dakle, da nam smeta na međunarodnom planu. Nikakve koristi od toga Srbija nema. Neće Srbija povratiti Kosovo nazad time, ali to je neki inat."
Vlasi je 1979. stajao pored Tita kad je doživotni predsednik SFRJ primao svoju poslednju štafetu. Za sebe kaže: "Ja sam dete Ustava iz 1974." Tim ustavom pokrajine u okviru Srbije praktično su dobile status republika.
Danas, Vlasi smatra da je pitanje statusa rešeno i zato što, kako kaže, "čim nema Jugoslavije, pitanje statusa novih država nastalih na prostorima bivše Jugoslavije je završeno" i "niko ni sa kim više protiv svoje volje i silom ostati ne može".
Vlasi je kao predsednik pokrajinskih komunista sa Slobodanom Miloševićem aprila 1987. došao na Kosovo Polje - istog dana kad je Milošević izgovorio čuveno: "Ne sme niko da vas bije!"
"Po mom poznavanju istorije srpskog naroda, u dva zadnja stoleća, vi ste imali jednog najpametnijeg političara, to je bio Miloš Obrenović. Miloš Obrenović, koji je znao polako da izvuče Srbiju od vlasti Otomanske imperije. I imali ste jednog katastrofalnog političara, koji je naneo velike štete Srbiji, to je Slobodan Milošević. I Srbija će još, i srpski narod će još da ispašta posledice Miloševićeve politike, jer prvi put u svojoj istoriji srpski narod, Srbija je navukla veoma ružan imidž pred međunarodnom zajednicom, koji ne može da popravi ni danas, zbog Miloševićeve politike."
