BEOGRAD - Briselski sporazum za kosovske Srbe poslednja je šansa da prežive, to je istorijski dogovor, a srpska vlada je pokazala da ima istorijsku viziju, kaže Blagoje Grahovac, bivši savetnik predsednika Crne Gore i geopolitički analitičar.♦ Šta je suštinski problem Srba na Kosovu?- Srbi na Kosovu, u suštini, nikad nisu živeli u demokratskoj i pravno uređenoj državi. U tome je njihov suštinski problem. Oduvek su živeli sa zaštitom paradržavnih institucija, državnih i vojnih obaveštajnih i kontraobaveštajnih službi, koje su, iako formalno državne, na Kosovu uvek funkcionisale tajno i paradržavno. To je kod Srba formiralo osećaj moći, a kod Albanaca izazivalo gnev. U takvom delovanju službe uvek umrežavaju narod i kriminogene strukture. Srbi su uvek bili dvostruke žrtve. Bili su žrtva paradržavnog delovanja iz Srbije i žrtva radikalnih Albanaca s Kosova. Zbog takvog ambijenta kod Srba na Kosovu već se profilisao jedan oblik mentaliteta, a to je da oni (politički) nikome ništa ne veruju (ili malo šta). Takve mentalitetske odrednice nisu dobra pretpostavka u građenju pravne države i demokratije. Odrednice koje Srbima nedostaju su dijalog, tolerancija, kompromis i konsenzus.♦ Kako cenite politiku ove vlade u vezi s rešavanjem kosovskog problema?- Briselski dogovor koji je ova vlada izborila je istorijski. Prvi put u novijoj istoriji Vlada Srbije je pokazala realnu političku viziju, čime je zadobila podršku međunarodne zajednice. Ona je pokazala smelost da iz živog ognja golim rukama vadi kestenje. Prvi put u istoriji Srbije i politička i građanska svest idu zajedno prema prostoru kojem Srbija geografski i civilizacijski pripada, a to je Evropa. Razrokost političke i građanske svesti je istorijska činjenica Srbije. Mnogi će pokušati da iskompromituju ovaj istorijski dogovor.♦ Kako objašnjavate da su protiv sporazuma DSS, SRS, Dveri, ali i SPC?- SPC, nažalost, odavno je više politički komesarijat nego što je hram duhovnosti. Neofašisti zbijaju redove i hoće da iz Srbije proteraju antifašizam i uvažavanje različitosti. Mafiji mir nikako ne odgovara. Srbija je odavno poligon crnogorskih kriminogenih struktura, a sever Kosova je poligon organizovanog kriminala i korupcije, koji kao taoce drži i Srbiju i Kosovo. Grešnici iz Miloševićevog vremena bili su se pritajili, ali opet su se kočoperno probudili, jer Dačića i Vučića doživljavaju kao naslednike svoje poražene politike. Ali procena im je pogrešna.♦ Koji je značaj sporazuma?- Briselski dogovor je poslednja brana za srpski društveni, politički, pa i biološki suicid. Ova vlast će otići, ali ako se ovaj dogovor iskreno i istinski ne prihvati, parastos i kajanje biće trajna srpska sudbina. Ovim dogovorom presečen je naš vekovni problem da se Srbima ništa ne može verovati. Sada, kada civilizovani svet hoće da nam poveruje, to grlato hoće da sruše dežurni srpski usud-političari, udruženi s nekim oltar-zatucanim tipovima, neofašistima i mafijašima.♦ Kakva je budućnost Kosova i Srba u njemu?- Kriminogenim strukturama u albanskom etnosu najmanje odgovaraju mir i tolerancija između Srba i Albanaca. U uspostavljanju pravne države Kosovo masovno će glave gubiti svedoci organizovanog kriminala i korupcije, a svedoka je najviše upravo u albanskom etnosu. Ukoliko Srbi na Kosovu budu vodili iskrenu i pomiriteljsku politiku, mogu biti najvažniji društveni i politički subjekat u izgradnji demokratske države Kosovo. Srbi na Kosovu mogu biti najjača snaga, koja će Albance štititi od njihovih brutalnih kriminogenih struktura. Dačić i Vučić postali su bele vrane zbog toga što su na sebe preuzeli istorijsku odgovornost i što pokušavaju da promene srpsku matricu po kojoj se vlast ljubi, a da se za to ne snosi odgovornost. Ovo je istorijski period za Srbiju, za Balkan i za Evropu.
Koštunica je politički lešinar♦ Nije prvi put da Srbi nešto odbiju, zbog čega se kasnije i kaju.- Tačno. Prisetimo se ponude evropskog posrednika lorda Karingtona koja je predviđala da se sve republike SFRJ međusobno priznaju, a onda da se opredele za oblik međusobne saradnje. Plan su odbili Srbi i Srbija, zbog čega se danas kaju. Isti je slučaj s planom Z-4 za Hrvatsku, Vens-Ovenovim planom za BiH, Rambujeom, ponudom Crne Gore za savez samostalnih država... Ahtisarijev plan za Kosovo odbili su Srbi i Srbija. Koštunica je tada likovao, ali Srbija se sada kaje. Koštunica je politički leš, koji često prerasta u političkog lešinara.
