BEOGRAD - Suština primene sporazuma između Beograda i Prištine je u širokoj autonomiji za Srbe na Kosovu, smatra potpredsednik Vlade i šef diplomatije Luksemburga Žan Aselborn, koji, kao jedan od doajena evropske spoljne politike, odlično poznaje prilike u regionu."Evropa uvek napreduje u talasima. Ne treba baš ciljati trenutak kad su ovi talasi najmanji, treba pokušati da se bude na njima kad su u naletu. Srpske vlasti imaju sposobnost da znaju šta je važno, i šta sada treba da se uradi. Shvatio sam da vlasti u Srbiji žele da idu napred, i sada treba učiniti sve da Priština shvati koliki je značaj svega toga. Dogovor nije važan samo za Prištinu i Beograd, već za čitav region", kaže Aselbron.
Ključ primene postignutih sporazuma je u širokoj autonomiji za Srbe. Hoće li je biti u praksi?
U pravu ste da je to najvažnije. U svemu se pritom treba držati Ahtisarijevog plana, koji je za nas "Sveto pismo“! Ne kažem da je sve rešeno njegovim izveštajem, ali, uz ono što je bila Ahtisarijeva koncepcija i što je prihvaćeno od dvadesetak zemalja EU, treba zaista pokušati imati osećaja za građane Mitrovice. Priština treba da ima razumevanja za te ljude.
Ima li nade da će biti tako?
Treba dati vremena vremenu, kao što je govorio Miteran. Shvatanje i ponašanje Beograda igraće veliku ulogu možda i više nego stav Prištine. Ako može da se ohrabri integracija Srba u kosovsko društvo, to bi moglo da pruži rezultate.
Šta ako do pune implementacije ipak ne dođe?
A ima li drugih mogućnosti? Ne mislim da bi odvajanje dela teritorije Kosova bio izbor. U jednom trenutku su se vodili razgovori i o tome, ali to nije izvodljivo. Kosovo treba da se posmatra kao celina.
Kako, u okolnostima kada neke zemlje priznaju Kosovo, a druge ne, Beograd i Priština, mogu da napreduju ka EU?
Ne priznaje EU države, već ih priznaju njene članice. Ne mislim da Španija ima nešto protiv Kosova, već protiv opasnosti koja preti odvajanjem njenih sopstvenih regiona. Ali, EU mora da ima određenu politiku i prema Beogradu, i prema Prištini. Gledajući evoluciju, u Španiji, Grčkoj, Rumuniji, Slovačkoj i na Kipru, ipak su zadovoljni što sada postoji približavanje dve prestonice. To je za sve napredak.
