SRBIJA NA KORAK OD DOBIJANJA ZELENOG SVETLA ZA KLASTER 3! Konačna odluka zemalja članica EU bila bi potvrda da se naporan rad isplatio

Srbija je dobila odličnu vest iz Brisela, jer su ministri okupljeni u Savetu EU za opšte poslove odobrili pismo u kojem se Srbija poziva da dostavi svoje pregovaračke pozicije za Poglavlje 16 i Poglavlje 19, koja su deo klastera 3, a tiču se konkurentnosti i inkluzivnog rasta. Ovu odluku objavila je Mađarska kao predsedavajuća EU, uz poruku da to predstavlja značajan napredak u pristupanju EU. Ovo pismo zapravo je prvi korak u proceduri otvaranja klastera 3 i najavljuje da će Srbija konačno dobiti i zvaničnu potvrdu da je napredovala u usklađivanju svoje politike sa politikom EU, ocenjuju sagovornici Kurira.

Dobre vesti iz Brisela! Naporan rad koji je Srbija uložila, posebno u poslednja tri meseca, konačno daje plodove. U potpunosti smo spremni za dalji napredak na našem evropskom putu i zahvaljujem se državama članicama EU na priznavanju naših napora i posvećenosti", napisao je Đurić na Iksu.

Pozitivan ishod za Srbiju nagovestio je i predsednik Evropskog saveta Antonio Košta koji je izjavio da bi Srbija uskoro mogla da postigne napredak u pregovorima o pridruživanju EU, imajući u vidu neke pozitivne ocene Evropske komisije i činjenicu da je usklađenost sa spoljnom politikom EU nešto bolja nego ranije.

"Srbija nije potpuno usklađena, ali ima napretka, posebno u pogledu Ukrajine. Srbija je bila veoma snažna podrška Ukrajini, na diplomatskoj, humanitarnoj i vojnoj osnovi, i veoma je važan saveznik u borbi ukrajinskog naroda za pravedan i trajni mir", rekao je Košta uoči Samita EU-Zapadni Balkan, koji je zakazan za sredu, 18. decembar, u Briselu.

Samit

Rajko Petrović iz Instituta za evropske studije kaže za Kurir da očekuje pozitivne vesti za Srbiju.

"U otvaranju klastera 3 Srbiju podržavaju sve velike zemlje EU, od Španije preko Francuske i Italije do Nemačke. Zemlje koje su protiv otvaranja tog klastera su motivisane svojim sebičnim i politikantskim interesima koji nemaju veze sa stvarnim napretkom koje je Srbija postigla na putu evrointegracija. Ovaj samit je idealna prilika da EU pokaže Srbiji da pripada evropskoj porodici naroda", kaže Petrović.

Nikola Perišić iz Centra za društvena istraživanja podseća za Kurir da je nova briselska administracija visoko na agendi stavila politiku proširenja.

"Postoji inicijativa različitih aktera unutar institucija EU da se Srbiji u narednom periodu omogući otvaranje klastera 3. To bi omogućilo Srbiji da dobije zvaničnu potvrdu da je svoje ekonomske i socijalne politike uskladila sa standardima koje propisuje EU. Posebno treba istaći napore Mađarske koja je tokom svog predsedavanja, insistirala da se ubrzaju evropske integracije Srbije. Ovakav proaktivan pristup EU prema Srbiji, može da vrati veru građanima i građankama Srbije da evropski put nije uzaludan i sve to može da utiče na blagi pad evroskepticizma u javnom mnjenju", ocenjuje Perišić.

Nakon Mađarske predsedavanje EU preuzima Poljska. Nikola Perišić napominje da taj period treba da protekne u skladu s načelima koja su postavljena kada je u pitanju politika proširenja.

"U prethodnom periodu u Beogradu boravio je i premijer Poljske Donald Tusk koji je obećao svaku vrstu pomoći Srbiji da što efikasnije sprovode mere koje će joj omogućiti integraciju sa EU. Uz sve to, očekuje se i usvajanje Deklaracije EU za Zapadni Balkan koja bi omogućila jasne tačke koje se odnose na očekivanja i obaveze obe strane u okviru budućeg pridruživanja novih članica. Tako da definitivno treba očekivati širenje EU na Zapadni Balkan do 2029. godine, ali će dinamika biti uslovljena geopolitičkim kretanjima i kapacitetima u svim društveno-političkim oblastima koje države kandidati treba da ispune", objašnjava Perišić.

Kurir Politika