KAKO IZBEĆI POLITIZACIJU RUDARSTVA U SRBIJI? STRUKA UPOZORAVA NA REGULATIVU I DEZINFORMACIJE! "Postoje zakonska rešenja o proceni uticaja na životnu sredinu"

Saradnja između rudarskih fakulteta Nemačke i Srbije uglavnom se zasniva na principima obrazovanja, istraživanja i tehničke razmene, sa naglaskom na unapređenje tehnologija u rudarskoj industriji i zaštitu životne sredine. Takva saradnja može biti vrlo korisna, s obzirom na značaj koji litijum ima u globalnoj energetskoj tranziciji.

- Što se tiče iskustva Rudarskog fakulteta za otvaranje podzemnih rudnika, ona postoji godinama. Kada je u pitanju taj rudarski deo, zaista postoji dobra saradnja i razmena iskustava, kao i izrada naučnih radova na tom nivou. To znači da mi treba u Srbiji takođe da obrazujemo kadrove koji će znati da upravljaju ovako složenim rudarskim projektima - započela je Tomić i nastavila:

- Kada pogledate analizu Evropske komisije za litijum, oni tvrde da će se do 2040. godine 12 puta povećati potražnja za litijumom. Sadašnja cena, naravno, ne odgovara ovoj sadašnjoj situaciji, ali da će se te situacije sigurno menjati. Rudnici se ne otvaraju preko noći, znači strateški projekti se pripremaju jako dugo, imaju svoj period izrade dokumentacije minimum dve godine i to je sada skraćeno prema direktivama Evropske unije, inače to je bilo mnogo duže. Moram da kažem da je Srbija takođe usvojila zakonska rešenja na osnovu novih direktiva Evropske unije, pogotovo o izradi strateške procene uticaja na životnu sredinu. 

O tome da li postoje ekološki izazovi koji se javljaju u oba tržišta vezana za vađenje litijuma, kao i o situaciji u našoj državi, rekla je sledeće:

- Sada svi negde u javnosti prepoznajemo Rio Tinto. Mislim da treba reći da Srbija ima zaista restriktivnu zakonsku regulativu u ovoj oblasti i kada je u pitanju otvaranje rudnika i kada je u pitanju eksploatacija ruda, kao i da je taj visok nivo standarda zaštite životne sredine definisan zakonom. Koliko će se on primenjivati i kako će se primenjivati je na nama da kao državi i naučnim institucijama učestvujemo u tome. Ne treba da se bavimo politizacijom ovakvih tema, ne treba da se izmišljaju neke teme, da ćemo imati sumporne kiše, da ćemo imati tečni otpad, da će pucati brane i jalovina, da će se potopiti pola Srbije, da ćemo zagaditi reke. Tako projekti više ne funkcionišu nigde u svetu - istakla je i dodala:

- Zagađenje vazduha je direktna posledica korišćenja uglja koji je do sada bio glavni energent kada pričamo o energetici svih razvijenih država, ne samo ovde u zemaljama u regionu. Srbija je pokazala, pogotovo u ovim krizama koje su bile, da smo našli nekako svoj put da funkcionišemo normalno u datim okolnostima koje su nam bile nametnute. Kada pričamo o litijumu, moramo da zatvaramo taj tzv. ekonomski krug, odnosno kompletno distributivni lanac kada je u pitanju proizvodnja rude, odnosno hemijskog elementa koji je potreban za baterije. Sve dezinformacije svakako dodatno otežavaju čitavu tu priču i tome treba stati na put. 

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.

Kurir televizija je dostupna na kanalu broj 109 za korisnike MTS Iris TV, na kanalu 9 za korisnike m:SAT TV, Supernova i Yettel Hipernet TV, na kanalu 108 za korisnike BeotelNet, na kanalu 8 za korisnike Orion telekoma i na kanalu broj 112 za korisnike Sat-trakt na teritoriji Srbije, u okviru platforme M:tel u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini i MTEL Global u dijaspori, kao i na aplikaciji Arena Cloud.

Kurir.rs