SPECIJALNI RAT ŠOLAKOVIH MEDIJA Po naredbi “sve ili ništa” slagali da je vozilo iz Vučićeve pratnje udarilo dete! PUCANJ U ISTINU ZBOG PRLJAVE PROPAGANDE

Turske vojskovođe pre sedamsto godina bitke su započinjale tako što su kao prethodnicu, ispred naoružanih jedinica, slale sirotinju, skitnice i žene da viču i udaraju u doboše i tepsije, i da tako unose nemir u protivničke redove.

Poput patološkog kockara koji stalno gubi, ali je uveren da mu do izlaska na zelenu granu treba vrlo malo, jedan broj, jedna karta…, tako se i Đilasu i njegovima čini da su ovog puta vrlo blizu pobede, da im nikad manje nije falilo da pobede Vučića. Naravno, plakaće sutra… ali sada su obuzeti slatkom slutnjom, i misle „sad ili nikad“. Pred 15. mart i, kako se njima čini, odsudnu bitku, prvi su krenuli oni što udaraju u tepsije i doboše. Šolakovi mediji su dobili naređenje da odbace maske i skinu rukavice. Nema više potrebe da glume bavljenje novinarstvom, neka se bave neskrivenom političkom propagandom. Prva je, naravno, stradala istina, pucali su joj u glavu i okačili na ratno koplje kojim mašu iznad glava.

„Vest“ da je vozilo iz pratnje Aleksandra Vučića izazvalo udes i teško povredilo dete obolelo od cerebralne paralize, a koju je plasirala Šolakova Nova, mnogo je više od netačne informacije promakle neopreznom, neukom ili uredniku nezadovoljnom svojom malom platom, dok mu gazda igra golf u Luksemburgu.

Njeno plasiranje u trenutku kad satanizacija predsednika Srbije doživljava kulminaciju, i kad lider opozicije Dragan Đilas poziva dobrovoljce da ga ubiju, demaskira jasnu nameru da se Vučić predstavi kao bahati velikaš protiv kog su sve nasilne akcije ne samo poželjne nego i preko potrebne.

A ponašanje Šolakovih novinara da posle brzog i argumentovanog demantija vesti o navodnoj nesreći odbiju da priznaju grešku – pokazatelj je otvorenog svrstavanja iza jedne političke opcije, inače nedopustivog pravim novinarima. Da budemo jasni i, prilike nam nalažu, možda malo i prosti: Šolakovi mediji, kezeći nam se u lice, po..šali su se na novinarski kodeks! Kakve smo mi naivne budale bili kad smo godinama ozbiljno shvatali odluke Saveta za štampu i vodili računa o kodeksu novinara, iza kojih su se novinari N1, Nove, Danasa, Radara i Forbsa krili uvek kad je njima to odgovaralo, i kad im je za tužakanje Srbije Briselu odgovaralo!

Naravno, nije ova lažna vest o saobraćajnoj nesreći sročena po svim pravilima specijalnog ratovanja („dete“, pa još „obolelo od cerebralne paralize“, nedostajalo je samo da je vozač bio gej, a suvozač pripadnik nacionalne manjine – da „Vučićev zločin“ bude kompletan) jedini primer beščašća. To je bilo juče. A danas več imamo naslov: „Vreme je za odmazdu: Nove Vučićeve izjave dokazuju da se sprema za obračun sa učesnicima protesta“.

Tako se na televiziji prodaju lekovi za dijareju: jakim rečima „sigurno“, „garantovano“, „za manje od 24 sata“… I to se zove propaganda.

U tekstu Nove nema reči „odmazda“, kao što nema ni „izjava“ koje se mogu povezati sa „obračunom“. To je zato što se računa samo s čitanjem naslova. Kratko i ubitačno, da se zapamti, ko kaže da mora da bude tačno!

Uostalom, i oni što su išli ispred turskih vojnika, samo su izazivali galamu, niko od njih nije očekivao da na dobošima i tepsijama izvode melodije…

A o odgovornosti i mogućim posledicama ovakve propagande pisaćemo sutra.

I narednih dana. I uvek kad neko interesu javnosti pretpostavlja svoj politički (čitaj: materijalni) interes.