OBOJENA REVOLUCIJA - RUŠILAČKO MEŠANJE U ŽIVOT NARODA I DRŽAVE Putin najbolje zna zašto je godinama nedvosmisleno protiv svakog oblika obojene revolucije
Moglo bi to da se kaže i ovako: „iz aviona“, sa rastojanja od čak 1.700 kilometara se vidi šta je po sredi!
Prestižni časopis „Nacionalna odbrana“, poznat po najozbiljnijim analizama političko-bezbednosnih prilika u svetu, koji izlazi u Moskvi, u uvodniku od 7. marta zaključuje da je „glavni cilj opozicije u Srbiji i njenih zapadnih mentora nasilno uklanjanje sa vlasti predsednika Aleksandra Vučića“.
I još se kaže: „U Srbiji se nastavljaju najobimniji pokušaji u novijoj istoriji prozapadne opozicije da izvrši državni udar u vidu obojene revolucije“.
I o Rusiji se, kao i o svemu drugom, može misliti i ovako i onako, ali se njena obaveštenost kad su u pitanju politički tokovi u svetu ne može dovesti u sumnju. Stoga treba verovati da Vladimir Putin zna o čemu govori kad posle telefonskog razgovora sa Aleksandrom Vučićem istakne da je „nedopustivo spoljno mešanje u unutrašnju političku situaciju u Srbiji“ i kad izrazi podršku delovanju zakonito izabranih vlasti.“
Bliskost Vladimira Putina i Aleksandra Vučića, zasnovana na obostranom uvažavanju dva lidera, i na principijelnosti politika koje vode njihove zemlje, poznata je. Ali ovaj Putinov stav prema obojenim revolucijama nije samo plod njegovog odnosa prema Srbiji.
Još pre više od deset godina, tačnije, u jesen 2014. na sednici nacionalnog Saveta za bezbednost, ruski predsednik je kazao: „Vidimo do kakvih je tragičnih posledica doveo talas takozvanih obojenih revolucija, kakve su potrese doživeli i doživljavaju narodi zemalja koje su prošle neodgovorne eksperimente prikrivenog a nekad i grubog, kako se kod nas kaže, rušilačkog mešanja u njihov život".
I to je to.
U kakve god oblande da se umota „obojena revolucija“, ona ostaje to što jeste – rušilačko mešanje u život jedne države.
Šta god da izvođači „obojene revolucije“ obećavaju – verske ili medijske slobode, vladavinu prava ili uvođenje „evropskih vrednosti“ – cilj im je isti: obaranje legitimno izabranog režima o dolazak na vlast.
Čime god da se zakite, ružom kao u Gruziji, narandžom kao u Ukrajini, ili lalom kao u Kirgistanu – na kraju sve bude crveno. Crveno od prolivene krvi nevinih.
Predsednik Srbije odavno ukazuje na opasnost od pokušaja izvođenja „obojene revolucije“ u Srbiji. Kao izvođače identifikovao je opozicione lidere, koji bi na taj način zadovoljili svoju bolesnu ambiciju da se tako dočepaju vlasti kad im na izborima to nikako ne polazi za rukom. Sponzori su im u inostranstvu, i njihovi su interesi složeniji, a apetiti veći. Sadašnje rukovodstvo Srbije im smeta jer vodi samostalnu principijelnu spoljnu politiku, a ekonomiju je unapredilo toliko da je Srbija sada među zemljama sa najbržim ekonomskim rastom. Kao takva, naša zemlja je brana realizaciji mračnih geopolitičkoh planova na Kosovu i Metohiji i u Republici Srpskoj.
Poslednji huliganski nastup opozicije u Narodnoj skupštini bio je pokazna vežba, a možda i zagrevanje za naredne dane u kojima se, u njihovoj režiji, a uz podršku Šolakovih medija, najavljuje eskalacija nasilja.
Ali, njihove su namere pročitane, i na Andrićevom vencu i u Moskvi.
Neće proći. Srbija ima tri boje: crveno, plavo, i belo. I tako će i ostati.
· Reaguj