VIŠESTRUKI GUBITNICI NA IZBORIMA PONOVO U AKCIJI Ðilas i ekipa bi da se uspentraju na leđa studenata i tako dočepaju vlasti ALI DŽABA MAGARCU ŠTO JE IŠAO U BEČ
Riznica mudrosti novog doba sajt Vukajlija, (nekada su to bile debele knjige) objašnjava da se „magarac u Beč, magarac iz Beča“ kaže za „osobe koje protraće šansu koja im je ponuđena da nauče, vide ili iskuse nešto novo“.
Tri meseca Dragan Đilas, Miloš Jovanović, Marinika Tepić, Zdravko Ponoš i sva ona bratija koja se naziva „srpskom opozicijom“ slušaju i gledaju šta rade studenti, prate kako su svojim entuzijazmom, neiskvarenošću, vaspitanjem, nenasiljem… osvojili simpatije građana Srbije.
U ta tri meseca nije bilo dana da na društvenim mrežama nije vođena diskusija čiji je zaključak bio: takvi nam trebaju, neka opozicija uči od njih, i nije bilo političkog analitičara da nije zaključio da su „studenti klasičnu opoziciju potpuno istisnuli sa javne scene“. Istraživanja javnog mnjenja rađena prethodnih meseci pokazala su dramatičan pad rejtinga lidera političkih partija, takav da skoro niko od njih ne bi na novim izborima prošao ni cenzus od tri odsto. Uostalom, nije trebalo da budete stručnjak pa da primetite da Đilasa i ostalih – a mislimo tu i na Proglas - nigde nije bilo. I onaj jedan put kad su se osmelili da izađu iz mišje rupe, kad je Šolak poslao svoje novinare da govore na blokadi tri mosta u Novom Sadu, bolje da se nisu pojavljivali, jer su ih studenti izviždali, i na plenumima se naknadno ogradili od njih.
Naravno, nikakva stručnost ni proročki dar nisu bili potrebni ni da se predvidi da Đilas i društvo, svi ti višestruku gubitnici na izborima, neće odustati od pokušaja da se dočepaju vlasti. Plan je bio onakav kakav su oni skromnoumni mogli da smisle, a otkrila ga je bivša rektorka Beogradskog univerziteta koja je, pošto nije reizabrana, angažman našla u Proglasu: „Studenti su dosta uradili, sad mi preuzimamo!“
Studenti su kolima dali zamah, sad će oni da uskoče na mesto vozača!
Ispunjenost studentskih zahteva i približavanje 17. marta kao roka do kada treba obnoviti nastavu na fakultetima kako ne bi bila izgubljena, i s tim povezano podele među studentima na one koji žele da uče i na na blokadere, spremne da se uključe u političku borbu, učinili su se opoziciji kao savršen trenutak da se uspentraju na leđa studenata i da stojeći na njihovim ramenima, najzad domaše vlast.
Ali, džabe magarcu što je išao u Beč! Džabe Đilasu i ostalima što su tri meseca besplatno mogli da prate masterklas o političkoj borbi kakvu Srbija podržava! Protraćili su šansu da nauče nešto novo!
Šta su uradili dilberi?
Pa, jedino što umeju – tokom skupštinskog zasedanja urlali su, duvali u trube, nasrtali na govornike koji misle drugačije, vređali i psovali… Ko je god gledao snimak njihovog ponašanja, bilo da mu je srcu bliža vlast ili da navija za opoziciju, nije mogao da se ne rastuži pred Milošem Jovanovićem koji prska biber sprej, ili pred Marinikom dok jednolično vrti čegrtaljku.
Šta ste radili u Beču, bre? Zar je moguće da baš ništa od studenata niste naučili?
Sad nam, naravno, sleduje ono što smo već iks puta videli.
Koristeći učešće dela studentske populacije kojoj ispunjavanje četiri studentska zahteva nikada nije ni bilo važno, i koja kao dobrostojeća može sebi da dozvoli šetanje ad infinitum, Đilas i ostali svoje će ulične akcije predstaviti kao „studentsku stvar“. Ali građani znaju da nasrtanje na policiju, demoliranje javnih zgrada, provokacije sukoba poput onog kad su napadnuti studenti koji žele da uče… nisu metode studentske borbe za bolju Srbiju.
Đilas je samo jeftino kupio lažnu etiketu „studenata“ od blokadera koji su tom prodajom izdali i svoje drugove i sve nas koji smo im verovali.
Šta to u praksi znači: pa, recimo, da ćemo 15. marta imati ko zna koju po redu blokadu Gazele „ali ovog puta stvarno do ispunjenja zahteva“, koja će se raspasti pre zore. I slično… sve ono što smo gledali i pre nego što su magarci išli u Beč.
N. N.
· Reaguj